Читај ми!

Портрет албанске елите и проблем косовске државности

Живојин Ракочевић и Божица Славковић Мирић

У 'Дечанској хрисовуљи' с почетка четрнаестог века детаљан попис домаћинстава и села у Метохији и данашњој северној Албанији бележи осамдесет девет насеља од којих су само три албанска. Преосталих осамдесет шест насељено је Србима. Упркос пропасти српсле средњовековне државе, великих сеоба и историјских ломова у потоњем добу, све до краја деветнаестог века, Албанци су мањински народ на Kосову и Метохији.

Према бечкој статистици из 1871. године од око пола милиона становника на територији данашњег Kосова две трећине је српско, једна албанско становништво. То је, међутим, период када почиње албанско национално буђење и долазе деценије драматичних промена које су потпуно је преокренуле етнички однос. Почетком двадесетог века статистика на Kосову бележи две трећине Албанаца и једну трећину Срба.Тако почиње век албанске етничке доминације. Истовремено Срби на Kосову и Метохији после више векова обнављају политичку и државну доминацију.

Овај парадокс појачао је већ развијене тензије два народа а у оквиру српског државног простора и националног ткива развио се албански покрет. Из архаичног, племенски организованог друштва израсла је национална идеја и политичка елита која данас претендује на другу албанску државу на Балкану.

Шта је у основи овог процеса и његове генезе, како се развила нова албанска елита на Kосову и Метохији и каква је перспектива овог пројекта за Речено и прећутано говоре Живојин Ракочевић, писац и новинар са Kосова и Божица Славковић Мирић из Института за новију историју Србије.

Уредник и водитељ емисије је Радован Пантовић.

број коментара 0 Пошаљи коментар