Статус научница у Србији

Александра Колаковић, Жељка Бутуровић, Јелена Тодоровић и Алена Ступар

Генерална скупштина Уједињених нација Дан жена и девојака у науци озваничила је као део Агенде за одрживи развој у 21. веку. Ипак, званични подаци говоре следеће:
‒ од 866 добитника Нобелове награде, само су 53 жене добиле то признање;
‒ у зависности од периода, свега 9‒13 одсто жена је у САНУ, што је приближно проценту жена у британској и француској академији;
‒ код нас константно расте број девојака на студијама (у просеку више од 50 одсто), па су студенткиње већ 1989. године чиниле 60 одсто дипломаца на природним наукама, али и даље је знатно мање научница него научника на наставним или руководећим местима у науци.
Једном речи, чињеница је да у светским размерама има мало жена у науци и да се, без обзира на пораст образованих, оне тешко позиционирају у научним установама и тешко стижу до признања и водећих научних положаја.
Како у нашим условима променити ову слику централно је питање у данашњој емисији.
Гошће су:

др Александра Колаковић, виша научна сарадница Института за политичке студије у Београду,

др Жељка Бутуровић, научна сарадница Института друштвених наука у Београду,

др Јелена Тодоровић, виша научна сарадница Института за политичке студије у Београду,

др Алена Ступар, научна сарадница Института за прехрамбене технологије у Новом Саду.

Ауторка и уредница емисије: Љубица Крминац