Мени никада није био потребан клавир, само унутрашњи слух

„Не постоји рецепт, то у огромној мери зависи од интуиције, од временских прилика... Ако би то било могуће објаснити, онда на свету не бисмо имали хиљаду врхунских диригената, већ 10 000. Једноставно бисмо им одржали предавање, показали - ето то је то, држи руке тако, гледај тамо и готово. Срећом, неке ствари се не могу објаснити, ја не желим да буду објашњене. Ја једноставно радим и дешава се то што се дешава. Ја не могу да се бавим самоанализом", каже Рождественски. Његов живот је обухватио период који је био узбудљив и динамичан у сваком смислу, од музике до политике, те представља одраз једног најблаже речено специфичног раздобља у развоју руске културе, као и њеном односу према западном свету. Друга половина ХХ века је истовремено период када су живели и радили неки од највећих уметника за које знамо, и које памтимо захваљујући и доступним снимцима. Рождественски је, на пример, сарађивао са најбољим виолинистима тог доба - Јехудијем Мењухином, Хенриком Шерингом, Леонидом Коганом...