Читај ми!

„Путинови" Руси у Србији

Милош Ђукелић, Милица Весковић Анђелковић и Драган Амброзић

Двадесетих година прошлог века, после бољшевичке револуције, у Србију је, у неколико таласа, стигло око четрдесет хиљада Руса. Били су то емигранти, такозвани бели Руси, углавном представници аристократије, научне, техничке и културне елите царске Русије. У једном тренутку сваки четврти наставник на Београдском универзитету био је Рус. У великој мери захваљући баш њима, Србија је између два светска рата доживела ренесансу, успон и свеколики препород.

Данас, век касније, историја демонстрира тенденцију да се понавља. Од избијања „руско‒украјинског" рата, у протеклих годину дана у Србију је дошло више од двеста двадесет хиљада Руса. Процене су да је бар две трећине овде и остало. Међу њима доминирају високообразовани, ИТ стручњаци, инжењери, предузетници, уметници... Чињеница је да се руски језик одомаћио на београдским улицама, на фасадама руски графити, да су се појавиле руске кафане, клубови и удружења и да руски уметници, музичари и групе пуне градске сале и дворане.

Било да их зовемо Путинови Руси, економски номади или емигранти, ова неочекивана и велика популација показује потенцијал да мења културну, економску па и демографску слику Србије. Какве ефекте нова руска емиграција може имати, шта социокултурна интеракција доноси Србији и каква је перспектива мигрантске плиме са истока, за Речено и прећутано говоре редитељ Милош Ђукелић из српско-руског удружења „Друг другу", Милица Весковић Анђелковић са Филозофског факултета и Драган Амброзић, уредник програма Дома омладине Београда.

Аутор емисије је Радован Пантовић

број коментара 0 Пошаљи коментар