Žene u muzici

Rođena 1764. godine u Lionu, Elen de Monžeru je još od najranijeg detinjstva pokazivala je izuzetnu sklonost ka muzici, a njeno sviranje klavira je ubrzo pobralo pohvale u pariskim salonima. Biografi je opisuju kao "nedostajući most koji povezuje Mocarta i Šopena". Po izbijanju Francuske revolucije zajedno sa suprugom Markizom de Monžeruom otputovala je u Italiju, međutim, usled ratnih okolnosti on je odveden u zatvor gde je i preminuo. Potom se Elen de Monžeru vratila u Francusku, gde je, kao prva žena-pedagoškinja dobila mesto na novoosnovanom pariskom Konzervatorijumu, ali ga je ubrzo napustila u želji da se posveti komponovanju. Objavila je opsežnu studiju o tehnikama sviranja na klaviru koja sadrži 114 etida, pisanih u periodu od 1798. do 1810. godine. U ovim delima Elen de Monžeru je pokazala kako "komadi za vežbu" mogu obilovati zanimljivim harmonskim i melodijskim rešenjima, punim kontrasta i emocija. Dok je u prvim etidama komponovala pod uticajem Skarlatijeve muzike i pijanista osamnaestog veka, u kasnijim komadima pokazala je svoju sklonost ka muzici ranog romantizma. Poslednje godine života provela je u Firenci, gde je i preminula 1836. godine.

Francuska kompozitorka i pijanistkinja Sesil Šaminad živela je od 1857. do 1944. godine. Iako je odrasla u porodici muzičara, ovoj parižanki, poput brojnih žena-pijanistkinja devetnaestog veka, otac nije dozvolio da upiše Konzervatorijum opravdavši se rečima da "... za devojke nije prikladno da pohađaju studije", ali joj je omogućio da pohađa privatne časove kod istaknutih pedagoga tog doba, poput Benžamena Godara kod kojeg je učila kompoziciju. Svojim ranim komadima koje je, kako ističu biografi, pisala za svoje mačke, kučiće i lutke, privukla je pažnju Žorža Bizea koji je bio impresioniran njenim talentom nazvavši je „Moj mali Mocart". U mladim godinama nastupala je u francuskim gradovima predstavljajući svoja ostvarenja, a debitantski koncert održala je u Engleskoj 1892. godine osvojivši odmah simpatije kritičara i publike. Njen američki debi usledio je 1908. godine kada je već imala reputaciju istaknute evropske pijanistkinje i kompozitorke. Kao prva žena-kompozitorka Sesil Šaminad je ovenčana Ordenom Legije časti 1913. godine.

Njen muzički jezik ukorenjen je u tradiciju francuskog romantizma, a dela odlikuju raspevane melodijske linije uz umerenu upotrebu hromatike. I sama Sesil Šaminad je jednom prilikom istakla kako je posebnu naklonost gaji prema delima Kamija Sen-Sansa i Šarla Gunoa.

Emisiju će zaokružiti dva komada iz pera Blanš Selve, pijanistkinje i kompozitorke koja je živela od 1884. do 1942. i koja je, kako ističu muzikolozi "bila verovatno jedna od najdarovitijih pijanistkinja na početku dvadesetog veka". Školovanje na pariskom Konzervatorijumu okončala je 1895, a potom je studirala kompoziciju kod Vensana D'Endija na privatnom Konzervatorijumu - Schola Cantorum - gde je potom, od 1901. do 1922. godine predavala klavir. Nakon toga je radila kao pedagoškinja na Konzervatorijumima u Strazburu, Pragu i Barseloni. Iz zanimljive biografije Blanš Selve izdvaja se i podatak da je na čak sedamnaest koncerata održanih u Parizu 1904. godine interpretirala kompletna ostvarenja Johana Sebastijana Baha koja je ovaj barokni majstor napisao za instrumente sa dirkama. Vremenom je počela da razvija i veliko interesovanje za tada savremenu muziku, pa je premijerno predstavila Sonatu svog profesora Vensana D'Endija, Foreov Nokturno, Ruselovu Svitu, opus 14, kao i komade iz Albenizove zbirke Iberija. Napisala je i dragocenu studiju o tehnikama sviranja na klaviru, a u nju je, pored svojih ostvarenja, uvrstila i kompozicije Mucija Klementija, Johana Jakoba Frobergera, Fridriha Vilhelma Rusta, kao i komade koje je pisao Deoda de Severak.

Urednica Irina Maksimović Šašić