Svetske muzičke pozornice

Od kada je sa velikim uspehom premijerno izvedena u Beču 7. maja 1824. u Kraljevskom dvorskom pozorištu, Betovenova Deveta simfonija je skoro dva veka prisutna na koncertnim scenama širom sveta. Pišući Devetu simfoniju između 1818. i 1823, Betoven je bio svestan misije kojoj se posvetio, a to je da slavi čoveka i njegovo zemaljsko carstvo. Posebnu pažnju kompozitor je usmerio na poslednji stav, slavnu Odu radosti koju je komponovao na Šilerove stihove, a koja poziva na jedinstvo među ljudima. Zapravo, Šilerova oda je bila samo polazna tačka Betovenove invencije, pošto je, prvi put u svojoj, ali i u simfonijskoj praksi, u oblik simfonije uveo hor i soliste. Ovo delo, koje je po svom zvuku i obimu nadmašilo sva dotadašnja simfonijska ostvarenja, Betoven je posvetio Kralju Pruske, Fridrihu Vilhelmu Trećem. Originalan manuskript Devete simfonije pohranjen je od 2001. godine u Državnoj biblioteci u Berlinu kao prva muzička partitura Uneskovog svetskog registra kulturne baštine Pamćenje sveta, a zanimljivo je istaći da je Betovenov originalan rukopis ovog remek-dela simfonijske literature bio predstavljen u foajeu Francuskog radija 5. januara, na dan održavanja koncerta koji slušamo emisiji.

Urednica Irina Maksimović Šašić