Шпијунирање Британаца, репрезентација леворуких коју Србија просто мора да победи

Британија је у прошлости дала неколико великих играча, звезде Чикага Луола Денга и Бена Гордона, али у тиму Марка Стутела нема доказаних играча, већ репрезентацију чини група борбених играча и неколико младића на којима ова екипа покушава да изгради будућност.

Некадашњи кошаркаш сарајевског Жељезничара и тренер који је 22 године водио тимове у Великој Британији Предраг Крнета за Интернет портал Радио-телевизије Србије скаутирао је састав репрезентације Велике Британије.

С обзиром на то да се Велика Британија неће пласирати на Светско првенство, миљеник кошаркашког савеза, новопостављени селектор Марк Стутел прилику даје млађим играчима који ће у будућности бити носиоци игре националног тима.

Пласманом у друго коло квалификација, Британија је већ постигла огроман успех, а нови тим има прилику да остави траг у историји британске кошарке, попут генерације рођене 1995. и 1996. године, коју су предводили Лук Нелсон, Џулс Кристијан Акодо, Џордан Вилијемс и Двејн Огунлеје и која се сматра разлогом успона британске кошарке.

Нелсон и Огунлеје су учврстили позиције у националном тиму, док се Акодо изгубио у потрази за играчким идентитетом.

Стутел је за завршницу квалификација одабрао тројицу искусних кошаркаша, које предводи Карл Витл из италијанског друголигаша Пистоја, који је однедавно и капитен репрезентације.

"Његова мајка ме недавно подсетила да сам јој пре девет година рекао да ће јој син једног дана бити капитен националног тима", рекао је Крнета, у чијим су Лондон гринхаус пајонирсима Витл, Двејн Огунлеје и Џулс Кристијан Акодо почели да играју кошарку.

Овај лондонски тим је, од када је основан 2007. године, произвео највише британских репрезентативаца у омладинској и сениорској категорији.

Витл у другој италијанској лиги просечно постиже 12 поена, уз девет скокова и три асистенције по утакмици и у нападу може да покрије све три позиције на периметру.

Једнако је користан и у одбрани, где осим спољних играча успешно може да игра и против крилних центара или "четворки" које умеју да шутирају са дистанце.

Репрезентација Велике Британије је најбоље играла када је Витл био на позицији плејмејкера у високим поставама, које су без проблема могле да преузимају све позиције на периметру.

Тројку искусних играча чине још 195 центиметара високи бек шутер Кајл Џонсон, рођен у Канади, и нешто нижи "комбо бек" Бен Мокфорд, чији је задатак да екипи пруже психолошку стабилност радије него да на паркету проведу више времена.

Селектор Велике Британије, суштински, добру партије очекује од Амина Адамуа, доскорашњег играча Универзитета Монтана стејт који прву професионлану сезону игра у аустријском прволигашу Пфапфенбург булс.

Адаму је леворуки бек, који без проблема може да пробије одбрану, али и одлично шутира са полудистанце и иза линије за три поена.

Селекција Светислава Пешића пажњу мора да обрати и на Квина Елиса, деветнаестогодишњег плејмајкера италијанског друголигаша Моферата.

И Елис је леворуки играч, који попут Адамуа може добро да пробије одбрану. Добро шутира из "пик анд рола" и "степ бека" за три поена.

Проблем му представља чињеница да је висок свега 183 центиметра, па не може успешно да брани више и јаче бекове.

У младе наде Британије убраја се и Мајкл Бел, деветнаестогодишњи шутер У21 екипе Стазбура, који у досадашњем делу сезона има сјајну статистику – 18 поена, девет скокова и две украдене лопте по утакмици.

Иако још није спреман за чврсте дуеле које захтева сениорска кошарка, 201 центиметар високи шутер великог распона руку свакако представља залог за будућност британског националног тима.

Четврти дебитант у британском тиму је Ноа Хорцлер, 203 центиметра високо крило грчког АЕК-а, где је стигао после две године добрих игара на Универзитету Провиденс.

У Америци је постизао просечно 10 поена уз девет скокова по утакмици и играч је који може да погоди за три поена и игра леђима окренут кошу.

Уз шут из транзиције и скок у нападу, Хорцлер би без проблема могао да буде одличан додатак било којем тиму. Американац је, који је добио британски пасош.

У рекету, највише времена у игри највероватније ће добити Џошуа Шарма из Лондон лајонса, солидан блокер који добро трчи контранападе и прати проток лопте.

Шарма, такође Американац са британским документима, солидан је центар који није у стартној петорци Лајонса.

Селектор Стутел на списку има и Арона Мензиса, 223 центиметра високог центра Лестера, кога је својевремено купила Барселона надајући се да ће се изразито високи тинејџер развити у доброг играча.

Тај експеримент, из бројних разлога, није уродио плодом па се Мензис вратио у Лестер – екипу која као и већина британских клубова игру заснива на бековима.

Његово уврштавање у тим представља још један експеримент, који би могао да покаже да ли је Мензис сазрео у кошаркаша који може успешно да се носи са европским центрима, са Николом Милутиновим, Душаном Ристићем или Марком Јагодићем-Куриџом.

Трећи високи играч, кога на располагању има британски селектор је Џордан Вилијемс – борбена ниска петица, добар у игри два на два и, све у свему, солидан тимски играч. Вилијемс је трећи леворуки играч у екипи Велике Британије, што га чини незгодним за чување.

У новембру, Србија је у Њукаслу победила Велику Британију резултатом 74-68.

С обзиром на састав тимова, Британци у дворани која носи име професора Александра Николића не би смели да представљају озбиљнији проблем за репрезентацију Србије.