Проширење ЕУ под знаком питања

Шефови држава и влада земаља Европске уније данас завршавају дводневни самит у Бриселу под утиском оцене француског председника да даље ширење ЕУ неће бити могуће, ако не буде решен проблем институционалних реформи, који је "закочен" ирским одбијањем Лисабонског споразума на референдуму. Француски председник Никола Саркози рекао је на крају првог дана самита ЕУ у Бриселу, у четвртак касно увече, да даље ширење ЕУ неће битии могуће, ако не буду решено проблем институционалних реформи.

 "Сигурно је да ће, док не решимо институционалне проблеме, процес проширења бити заустављен. Де јуре или де факто, не можемо да наставимо проширење, ако ни са 27 чланица не можемо да се договоримо. Лисабон омогућава проширење. Без Лисабона нема проширења", рекао је председник Француске.

Председник Саркози је рекао  и да има "тешкоћа са Чешком Републиком око наставка процеса ратификације реформског уговора ЕУ" пошто су га већ одбацили бирачи у Ирској.
Уговор је "стављен на лед" у чешком Сенату јер је о његовом карактеру и прихватљивости затражено мишљење суда.

Самит протиче у сенци ирске одлуке, јер је за ступање реформског уговора на снагу потребно да га ратификују све чланице појединачно. Лидери двадесетседморице договорили да Ирска поднесе извештај на самиту у октобру о коначној стратегији у вези са споразумом о институционалој реформи, који су ирски гласачи одбацили на референдуму 13. јуна.

Ирски премијер Брајан Кауен рекао је синоћ да је од референдума у његовој земљи прошло премало времена да би лидери ЕУ понудили било какво ново решење за институционалне реформе, садржане у одбаченом уговору из Лисабона.

Председник Европске комисије, Жозе Мануел Баросо, рекао је да не зна тачно када ће бити завршен процес ратификације реформског уговора у земљама чланицама ЕУ, али је додао да је уверен да ће процес бити настављен.

"Уверен сам да ће све чланице које још нису ратификовале уговор, завршити свој процес ратификације. Када једна земља потпише неки уговор, она преузима тиме обавезу да га ратификује - или да бар покуша да га ратификује. У овом случају, Ирска је урадила најбоље што је могла, одржан је референдум и резултат је био негативан. Али наравно, када постоји уговор који је потписало 27 влада, онда оне то нису урадиле само да би се забављале", рекао је  Баросо.

Премијер Словеније, која до краја јуна председава ЕУ, Јанез Јанша рекао је да лидери на овом самиту неће постављати никакве рокове Ирској.
Унији која је нарасла са 15 на 27 земаља чланица 2004. и намерава да у своје редове прими и земље Западног Балкана, преко је потребна реформа.
Без ње би, упозоравају дипломате у Бриселу, једноставно могло да дође до блокаде система одлучивања.
Председник Саркози, после првог круга састанака у радном делу самита, рекао је да су лидери ЕУ одлучили да зауставе даље ширење Уније и пријем нових чланица док не реше насталу институционалну кризу.
Саркози каже и да је за улазак најпре Хрватске, а потом и осталих држава западног Балкана, нужно да на снагу ступи Уговор из Лисабона.
Циљ реформе, садржане у Лисабонском уговору из децембра, био је да повећа ефикасност ЕУ после великог проширења новим чланицама 2004. године, када је примљено десет земља, већином бивших комунистичких држава средње и источне Европе.
ББЦ оцењује да саопштење председника Француске представља донекле изненађење, јер се уочи овог самита очекивала потврда европске перспективе западног Балкана, на основу најава словеначког Председништва.
ББЦ-јев сарадник у Бриселу је јавио у среду да је Љубљана тражила пред самит од осталих партнера у Унији да регион западног Балкана добије потврду своје европске будућности и помоћ при спровођењу реформи, како је то одлучено на солунском самиту пре пет година.
Ту је посебно значајно, како је речено у предлозима Словеније, стварање мреже Споразума о стабилизацији и придруживању и укидање визног режима са свим државама региона.