Proširenje EU pod znakom pitanja

Šefovi država i vlada zemalja Evropske unije danas završavaju dvodnevni samit u Briselu pod utiskom ocene francuskog predsednika da dalje širenje EU neće biti moguće, ako ne bude rešen problem institucionalnih reformi, koji je "zakočen" irskim odbijanjem Lisabonskog sporazuma na referendumu. Francuski predsednik Nikola Sarkozi rekao je na kraju prvog dana samita EU u Briselu, u četvrtak kasno uveče, da dalje širenje EU neće bitii moguće, ako ne budu rešeno problem institucionalnih reformi.

 "Sigurno je da će, dok ne rešimo institucionalne probleme, proces proširenja biti zaustavljen. De jure ili de fakto, ne možemo da nastavimo proširenje, ako ni sa 27 članica ne možemo da se dogovorimo. Lisabon omogućava proširenje. Bez Lisabona nema proširenja", rekao je predsednik Francuske.

Predsednik Sarkozi je rekao  i da ima "teškoća sa Češkom Republikom oko nastavka procesa ratifikacije reformskog ugovora EU" pošto su ga već odbacili birači u Irskoj.
Ugovor je "stavljen na led" u češkom Senatu jer je o njegovom karakteru i prihvatljivosti zatraženo mišljenje suda.

Samit protiče u senci irske odluke, jer je za stupanje reformskog ugovora na snagu potrebno da ga ratifikuju sve članice pojedinačno. Lideri dvadesetsedmorice dogovorili da Irska podnese izveštaj na samitu u oktobru o konačnoj strategiji u vezi sa sporazumom o institucionaloj reformi, koji su irski glasači odbacili na referendumu 13. juna.

Irski premijer Brajan Kauen rekao je sinoć da je od referenduma u njegovoj zemlji prošlo premalo vremena da bi lideri EU ponudili bilo kakvo novo rešenje za institucionalne reforme, sadržane u odbačenom ugovoru iz Lisabona.

Predsednik Evropske komisije, Žoze Manuel Baroso, rekao je da ne zna tačno kada će biti završen proces ratifikacije reformskog ugovora u zemljama članicama EU, ali je dodao da je uveren da će proces biti nastavljen.

"Uveren sam da će sve članice koje još nisu ratifikovale ugovor, završiti svoj proces ratifikacije. Kada jedna zemlja potpiše neki ugovor, ona preuzima time obavezu da ga ratifikuje - ili da bar pokuša da ga ratifikuje. U ovom slučaju, Irska je uradila najbolje što je mogla, održan je referendum i rezultat je bio negativan. Ali naravno, kada postoji ugovor koji je potpisalo 27 vlada, onda one to nisu uradile samo da bi se zabavljale", rekao je  Baroso.

Premijer Slovenije, koja do kraja juna predsedava EU, Janez Janša rekao je da lideri na ovom samitu neće postavljati nikakve rokove Irskoj.
Uniji koja je narasla sa 15 na 27 zemalja članica 2004. i namerava da u svoje redove primi i zemlje Zapadnog Balkana, preko je potrebna reforma.
Bez nje bi, upozoravaju diplomate u Briselu, jednostavno moglo da dođe do blokade sistema odlučivanja.
Predsednik Sarkozi, posle prvog kruga sastanaka u radnom delu samita, rekao je da su lideri EU odlučili da zaustave dalje širenje Unije i prijem novih članica dok ne reše nastalu institucionalnu krizu.
Sarkozi kaže i da je za ulazak najpre Hrvatske, a potom i ostalih država zapadnog Balkana, nužno da na snagu stupi Ugovor iz Lisabona.
Cilj reforme, sadržane u Lisabonskom ugovoru iz decembra, bio je da poveća efikasnost EU posle velikog proširenja novim članicama 2004. godine, kada je primljeno deset zemlja, većinom bivših komunističkih država srednje i istočne Evrope.
BBC ocenjuje da saopštenje predsednika Francuske predstavlja donekle iznenađenje, jer se uoči ovog samita očekivala potvrda evropske perspektive zapadnog Balkana, na osnovu najava slovenačkog Predsedništva.
BBC-jev saradnik u Briselu je javio u sredu da je LJubljana tražila pred samit od ostalih partnera u Uniji da region zapadnog Balkana dobije potvrdu svoje evropske budućnosti i pomoć pri sprovođenju reformi, kako je to odlučeno na solunskom samitu pre pet godina.
Tu je posebno značajno, kako je rečeno u predlozima Slovenije, stvaranje mreže Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i ukidanje viznog režima sa svim državama regiona.