Уједињене нације, талибани пред вратима

Представници талибана Амир Кан Мутаки и Сухаил Шахин највероватније неће моћи да говоре пред Генералном скупштином Уједињених нација, иако су талибани пре два дана обавестили органе светске организације о смени сталног представника Авганистана у Њујорку и затражили да се обрате скупу светских лидера.

Покушај талибана да се, недуго пошто су преузели власт у Авганистану, појаве на једној од главних политичких позорница на свету пропао је свега два дана пошто је шеф талибанске дипломатије Амир Кан Мутаки затражио да говори пред Генералном скуштином УН.

Мутаки је, у уторак, затражио од генералног секретара УН Антонија Гутереса да се обрати Генералној скупштини, али се захтеву одмах успротивила Немачка, тврдећи да се на тај начин од скупа на Ист Риверу "прави бесмислена представа".

Берлин, суштински, сматра да талибани немају шта да траже у УН све док се јасно не дистанцирају од терористичких група, попут Ал Каиде и не изјасне о будућности људских права у Авганистану.

Америчка инвазија на Авганистан 2001. године почела је пошто су тадашњи талибански лидери одбили да изруче Осаму бин Ладена и остале лидере Ал Каиде одговорне за нападе на Њујорк и Вашингтон.

Немачко противљење, суштински, значи да се талибански министар спољних послова као и нови амбасадор при УН неће појавити за говорницом Генералне скупштине, иако званичну одлуку о томе тек треба да донесе комитет за акредитације.

Генерална скупштина УН траје још четири дана, па је захтев талибана у великој мери осуђен на неуспех, пошто извори у УН тврде да се деветочлани комитет надлежан за доношење ове одлуке неће састати пре понедељка.

Комисију чине дипломате из Сједињених Држава, Русије, Кине, Бахама, Бутана, Чилеа, Намибије, Шведске и Сијера Леонеа.

Представници Стејт департмента су потврдили да је захтев талибана стигао на Ист Ривер, али сматрају да комитет за акредитације неће журити да донесе одлуку.

До сада, Авганистан је у Уједињеним нацијама представљао Гулам Изачаи, кога је на место представника при УН поставио сада већ бивши председник Ашраф Гани.

Изачаи је, према распореду који је начињен пре него што су талибани поставили новог амбасадора, требало да се обрати Генералној скупштини у недељу, односно последњег дана заседања.

Иако је наступ представника бивше владе у великој мери бесмислен, дипломате из Индије сматрају да Изачаију треба дозволити да се обрати Генералној скупштини.

Додатну препреку талибанској молби да говоре пред Генералном скупштином УН представља чињеница да њихову владу, до сада, није признала ни једна држава.

Уколико се представник бивше власти Авганистана или талибани појаве за говорницом Генералне скупштине, то би могло подићи прашину која у седишту светске организације није виђена још од ватрених говора Уга Чавеза, Ева Моралеса или Махмуда Ахмединежада пре више од десет година.