ЛНР и Херсонска област затражиле од Путина пријем у састав Русије; Европска комисија предлаже 8. пакет санкција

Москва упозорава Вашингтон и Лондон на несмотрене потезе који би могли да ситуацију око Украјине доведу до опасне тачке, изјавио је шеф руске делегације на Форуму о војној безбедности и контроли оружја на пленарној седници ОЕБС-а у Бечу, Константин Гаврилов.

"Модернизовањем свог нуклеарног потенцијала, Вашингтон охрабрује неодговорну ескалациу нуклеарне реторике својих савезника у Лондону, који отворено изражавају безусловну спремност да притисну црвено дугме, ако буде неопходно", казао је Гаврилов, преноси ТАС.

Он је додао да Русија упозорава Вашингтон и Лондон да не предузимају исхитрене кораке који би ситуацију око Украјине довели до опасне тачке.

Гаврилов је истакао да Русија "пажљиво прати покушаје САД да мобилишу своје сателите ради још оштрије конфронтације са Руском Федерацијом". "Руски председник Владимир Путин казао је да би, ако би територијални интегритет наше земље био угрожен, сва расположива средства била употребљена да се заштити Русија и наш народ", поновио је руски званичник.

Предлог осмог пакета санкција Русији који је данас представила Европска комисија укључује и санкционисање особа које помажу у заобилажењу санкција.

"Уводимо нову категорију, у којој ћемо моћи да ставимо на списак појединце ако заобилазе санкције. На пример, ако купе робу у Европској унији, унесу је у трећу земљу а затим у Русију, то ће бити заобилажење санкција и ти појединци могу се наћи на списку санкционисаних. Мислим да ће то имати велики ефекат одвраћања", рекла је председница Комисије Урсула фон дер Лајен, пренеле су агенције.

Она је истакла да су досадашње санкције ЕУ тешко погодиле режим руског председника Владимира Путина.

"Оне су му отежале финансирање рата и сада појачавамо напоре у том правцу", рекла је званичница ЕК.

Европска унија је већ раније донела одлуку о забрани увоза руске сирове нафте које се превози танкерима и која ступа на снагу 5. децембра.

Недавно је група најразвијенијих земаља Г7 предложила да се уведе ограницење цена руске нафте за треће земље и сада у том правцу иде и предлог Комисије.

"Знамо да је неким земљама у развоју и даље потребна руска нафта по ниској цени. У данашњем пакету ми постављамо правни оквир за увођење ограничења цене руске нафте за треће земље. То ће с једне стране смањити руске приходе од продаје нафте, а с друге одржаће стабилним глобална енергетска тржишта", рекла је фон дер Лајен.

Нови, осми пакет санкција укључује додавање још 1.300 физичких и правних лица на списак санкционисаних, опсежну забрану увоза, чиме ће Русија остати без прихода од 7 милијарди евра, као и забрану извоза више кључних технологија у Русију.

Предлаже се и да држављани ЕУ више не могу бити у управним одборима руских државних предузећа.

Савет безбедности Уједињених нација састаће се у петак на захтев Русије како би се разговарало о штети насталој на два руска гасовода ка Европи и изливању гаса у Балтичко море.

Француска мисија при Уједињеним нацијама која у септембру председава 15-чланим саветом, саопштила је да ће се на састанку разговарати о гасоводима Северни ток на чију су изградњу Русија и европски партнери потрошили милијарде долара, преноси Ројтерс.

Цурење гаса на две цеви гасовода настало као резултат могуће саботаже узбуркало је тржишта енергентима и повећало забринутост за безбедност.

Гасовод Северни ток 1, некада главна рута за допремање руског гаса у Немачку, већ је био затворен, али сада постоје додатне потешкоће да се реактивира, а нови гасовод Северни ток 2 тек је требало да буде укључен у комерцијалне операције.

НАТО и Европска унија упозорили су на потребу да се заштити критична инфраструктура од, како је дословно формулисано "саботажа", иако званичници још увек никога нису окривили за инцидент на систему Северни ток и нема наговештаја ко би могао да стоји иза напада на гасоводе Северног тока.

Русија, која је смањила испоруке гаса Европи након што је Запад увео санкције Москви због рата у Украјини није одбацила могућност да је реч о саботажи уз поруку да су "глупе" оптужбе да је Русија одговорна за инцидент у Балтичком мору.

САД заједно са савезницима и партнерима раде на томе да брзо уведу оштре економске мере против Русије због, како кажу, "лажних референдума" одржаних у неколико украјинских региона, изјавио је данас шеф одељења Стејт департмента надлежан за координацију санкција, Џејмс О'Брајен.

Он очекује да ће се наставити темпо по којем је администрација америчког председника Џозефа Бајдена објављивала санкције Русији у просеку сваких шест седмица, пренео је Ројтерс.

"Биће још пакета санкција. Ми радимо на новим мерама", рекао је О'Брајен.

"Све је на столу", казао је он, додајући да ће се Вашингтон фокусирати на финансијски сектор и високу технологију када је реч о новим санкцијама.

Вашингтон је до сада увео неколико рунди санкција против Москве након руског напада на Украјину 24. фебруара.

Шведско тужилаштво саопштило је данас да је служба националне безбедности преузела прелиминарну истрагу о оштећењу гасовода Северни ток 1 и 2 у Балтичком мору.

У саопштењу тужилаштва је потврђено да ће шведска служба безбедности водити истрагу јер, како се наводи "могуће је да је реч о озбиљном злочину који је, бар делимично, усмерен против шведских националних интереса, а по свему судећи извршила га је нека страна сила", пренео је Ројтерс.

Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ позвао је данас међународну заједницу да не призна лажне референдуме који су одржани на територији Украјине под руском контролом, а након што је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен представила нови 8. пакет санкција против Руске Федерације.

"Спровођењем нелегалних референдума, које је организовала Русија, Кремљ следи исти сценарио који смо већ видели у Грузији 2008. и на Криму 2014. године", навео је Борељ у саопштењу.

Високи представник додаје да се ради о кршењу међународног права и принципа Повеља Уједињених нација, преноси Ројтерс.

Борељ је рекао да ће Европска унија додати нова имена листи лица и ентитета који су под санкцијама.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен представила је данас предлог новог, 8. пакета санкција против Руске Федерације, с циљем да се Кремљ казни за спровођење референдума у Украјини, који је она назвала "лажним гласањем".

Предложени осми пакет санкција укључује забрану увоза руских производа, што би требало да умањи приходе Русији за седам милијарди евра.

Санкције обухватају и забрану извоза кључних технологија које се користе у војсци, као што су авионски производи, електронске компоненте и специфичне хемикалије, саопштила је фон дер Лајен.

Она је додала да ће нови пакет санкција поставити правну основу за ограничење цене нафте и забранити грађанима ЕУ да буду у управним телима руских државних компанија.

Русија је затражила да сутра буде одржана хитна седница Савета безбедности УН због саботаже на гасоводима Северни ток, изјавио је заменик сталног представника Русије у УН Дмитриј Пољански.

"Русија је затражила ванредно заседање Савета безбедности УН због субверзивних аката на два цевовода Северног тока. Очекујемо да ће седница бити одржана сутра", навео је Пољански на свом Телеграм каналу, преноси Тас.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен предложила је данас нови пакет санкција Русији с циљем да "Кремљ плати" за ескалацију сукоба у Украјини због како наводе "лажног" референдума о присаједињењу четири украјинске територије Русији.

"Не прихватамо лажни референдум и било какву врсту анексије у Украјини, и одлучни смо да Кремљ плати за даљу ескалацију", рекла је Фон дер Лајен новинарима у Бриселу, преноси Ројтерс.

Предложени осми пакет санкција укључује мере забране увоза руских производа, које би требало да умањие приход Русији за седам милијарди евра.

Санкције обухватају и забрану извоза кључних технологија које се користе у војсци, као што су авионски производи, електронске компоненте и специфичне хемикалије супстанце, саопштила је фон дер Лајен.

Фон дер Лајен наводи и да ће пакет санкција поставити правну основу за ограничење цене нафте и забранити грађанима ЕУ да буду у управним телима руских државних компанија. 

Немачки канцелар Олаф Шолц поручио је, у телефонском разговору са председником Украјине Володимиру Зеленском, да Берлин никада неће признати резултате привидних референцума.

Шолц је, како је пренео портпарол немачке Владе Штефен Хебештрајт, Зеленском обећао даљу подршку.

"Немачка неће попустити са политичком, финансијском и хуманитарном подршком Украјине, као и са одбраном њеног суверенитета и територијалног интегритета, укључујући и испоруком наоружања", нагласио је он.

Канцелар Шолц и Зеленски договорили су да наставе тесне и конструктивне разговоре.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган разговарао је телефоном са украјинским колегом Володимиром Зеленским и понудио посредовање у стварању безбедносне зоне око нуклеарне електране Запорожје.

"Председник Ергодан је изразио дубоко задовољство што је успешно окончана размена заробљеника између Русије и Украјине на којој већ дуго раде. Наводећи да функционише споразум о украјинском извозу житарица преко Црног мора, председник Ердоган је рекао да се сличан приступ може испољити и у контексту нуклеарке Запорожје и да је понуда неопходног посредовања и помоћи у стварању демилитаризоване зоне око електране у функцији", речено је новинарима из кабинета турског председника, пренела је агенција Тас.

Генерални директор Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) Рафаел Гроси изразио је јуче наду да ће ове недеље доћи у Русију и Украјину како би наставио разговоре о ситуацији око нуклеарне електране Запорожје.

(Танјуг, Тас) 

Русија је спремна да размотри захтеве из европских земаља за заједничку истрагу о узроцима инцидента на гасоводу Северни ток, изјавио је заменик руског министра спољних послова Александар Грушко, додајући да таквих захтева до сада није било.

"Ако буде захтева, размотрићемо их. Колико знам, није их било", рекао је Грушко, преносе РИА Новости.

Компанија "Норд стрим АГ", оператер гасне мреже, саопштила је јуче да су три приобалне линије гасоводног система Северни ток претрпеле оштећења "без преседана" у само једном дану.

Раније данас, шведска министарка спољних послова Ан Линде потврдила је да су цурења гаса из гасовода Северни ток 1 и Северни ток 2 изазвана експлозијама.

Она је додала да се "наставља прикупљање информација" и да се "не искључује ниједан узрок, актер или мотив".

Неколико европских земаља изразило је забринутост да је цурење гаса из гасовода Северни ток резултат саботаже.

(Танјуг) 

Председник је рекао да Србија не може и неће да призна очекивану одлуку Државне думе Русије о пријему територија Украјине на којима су одржани референдуми, јер се држи међународног јавног права и Повеље УН.

"Ми штитимо сопствени територијални интегритет и у нашем је најбољем интересу да штитимо територијални интегритет међународно признатих земаља и то је једино што сигурно не може да се мења, то су ствари које су за нас од пресудног значаја", истакао је Вучић.

Додао је да Србија у том случају више не би имала никакву позицију не само када је реч о КиМ већ и око поштовања које данас заслужује у међународној заједници.

(Танјуг)

Власти Луганске Народне Републике (ЛНР) и Херсонске области затражиле су од руског председника Владимира Путина да размотри улазак тих територија у састав Русије.

Лидер ЛНР Леонид Пасечник је у обраћању Путину, које је емитовао ТВ канал Луганск 24, затражио да та република уђе у састав Русије као субјект Федерације, пренела је агенција Тас.

"Поштовани Владимире Владимировичу Путине, обраћам вам се у име народа Луганске области! Узимајући у обзир усвајање одлуке на референдуму становништва Републике, молим вас да размотрите питање уласка Луганске Народне Републике у састав Русије на правима субјекта Руске Федерације", рекао је Пасечник у обраћању руском председнику.

Шеф војно-цивилне администрације Херсонске области Владимир Салдо такође је затражио од Путина да размотри улазак те области у састав Русије.

"Херсонска област је одржала референдум о прикључењу Русији, где је преко 87 одсто становника нашег региона подржало идеју уједињења са нашом историјском домовином. Желим да истакнем да је референдум одржан у складу са свим општепризнатим принципима и стандардима међународног права. Као шеф Херсонске области и на основу воље становника региона, тражим од руског председника Владимира Путина да прихвати Херсонску област у састав Русије као нови конститутивни ентитет", рекао је Салдо.

(Танјуг)

Америчка амбасада у Москви позвала је грађане САД да хитно напусте Русију све док постоје могућности за то.

"Амерички грађани не би требало да путују у Русију, а они који бораве или путују у Русију, треба одмах да напусте земљу, док постоје ограничене могућности комерцијалног путовања", наводи се у саопштењу америчке амбасаде у Москви, а преноси Тас.

(Танјуг)

Москва је назвала глупим тврдње да Русија стоји иза наводних напада на гасоводе Северни ток, додајући да истовремено руске власти примећују велико повећање профита америчких компанија које достављају гас Европи.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је на редовној конференцији за новинаре да инцидент треба да буде истражен и да рокови за поправљање оштећених гасовода нису јасни.

Европске власти истражују оно за шта Данска, Немачка и Шведска тврде да су били акти саботаже на цевоводима под Балтичким морем два руска гасовода Северни ток 1 и Северни ток 2.

(Ројтерс)

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг изјавио је да је цурење гасовода Северни ток акт саботаже и рекао да је са данским министром одбране Мортеном Бодсковим разговарао о заштити критичне инфраструктуре у земљама Алијансе.

"Разговарао сам о саботажи на гасоводима Северни ток са министром одбране Мортеном Бодсковим. Разговарали смо и о заштити критичне инфраструктуре у земљама НАТО-а", објавио је Столтенберг на Твитеру.

(Ројтерс)

Бивша немачка канцеларка Ангела Меркел упозорила је да би требало озбиљно схватити речи руског председника Владимира Путина.

Меркелова је, у говору на свечаности поводом отварања Фондације "Хелмут Кол", нагласила да се то експлицитно односи и на Путинове нуклеарне претње.

"Речи схватити озбиљно. Не одмах обацити тврдњом да су блеф, већ се са њима озбиљно суочити. То није знак слабости већ доказ политичког паметног деловања", поручила је Меркелова.

Хелмут Кол би све учинио да очува и заштити суверенитет и интегритет Украјине, али никада не би испустио из вида "дан после", указала је бивша немачка канцеларка.

Меркелова је тим речима индиректно изнела свој став о ситуацији у Украјини.

Меркелова је, након одласка с власти, рекла да се неће изјашњавати о дневнополитичким питањима, па је свој став "увила" у одговор како би канцелар Кол реаговао на кризу 2022. године.

Она је казала да би Кол "паралелно увек узео у обзир и оно што се тренутно чини незамисливим, а то је како односе са Русијом поново развити".

(Танјуг)

Министарство спољних послова Украјине саопштило је да, као и у случају Крима, Луганска, Доњецка, Запорошка и Херсонска област остају део суверене територије Украјине и да резултате спроведеног референдума Кијев и међународна заједница сматрају ништавим.

У саопштењу се наводи да "присиљавање људи на овим територијама да попуњавају неке папире под нишаном руске војске представља још један злочин Русије и грубо кршење Устава и закона Украјине, норме међународног права и међународних обавеза Русије".

"Сви држављани Украјине који су учествовали у организацији ове акције заједно са руским окупаторима биће праведно кажњени, у складу са одредбама Кривичног законика Украјине", стоји у саопштењу.

Министарство саопштава да Украјина има пуно право да војним и дипломатским методама обнови свој територијални интегритет и наставиће да ослобађа привремено окупиране територије.

"Украјина никада неће пристати ни на какве ултиматуме Руске Федерације, а покушаји Москве да створи нове линије разграничења или ослаби међународну подршку Украјини осуђени су на пропаст", наводи се у саопштењу.

Министарство спољних послова Украјине позива ЕУ, НАТО и Групу 7 да одмах и значајно појачају притисак на Руску Федерацију, увођењем нових оштрих санкција, као и да појачају војну подршку Украјини.

"Позивамо наше партнере да покажу Русији да ће заједнички одговор на покушаје анексије, уцене и ултиматума бити повећање подршке Украјини за победу наше државе над агресором", стоји у саопштењу које је Амбасада Украјине у Београду доставила медијима.

Проруски званичници у четири региона Украјине под контролом Москве саопштили су јуче да се огромна већина становника изјаснила за улазак ових области у састав Руске Федерације, након пет дана гласања на референдуму које су Кијев и западни лидери унапред одбацили као "фарсу".

(Танјуг)

Владе Пољске и Бугарске позвале су своје држављане који су још у Русији да одмах напусте ту земљу.

"У случају драстичног погоршања безбедносне ситуације, затварања граница или других непредвиђених околности, евакуација би могла бити значајно отежана или чак немогућа. Препоручујемо грађанима Пољске који се налазе на територији Русије да напусте њену територију користећи расположива комерцијална и приватна превозна средства", наводи се у саопштењу пољског Министарства спољних послова.

Слично саопштење упутило је и бугарско Министарство спољних послова. Оно је позвало своје грађане да се "уздрже од путовања у Руску Федерацију" и саветовало да бугарски држављани у Русији "размотре могућност да што пре напусте земљу, користећи тренутно доступна превозна средства".

То би могао да буде потез који ће довести до још већих гужви на граничним прелазима, с обзиром на то да све више људи бежи из Русије од мобилазације.

(Гардијан)

Аустрија је најоштрије осудила одржавање референдума у Украјини.

"Ти референдуми представљају напад на суверенитет и територијални интегритет Украјине", саопштило је Министарство спољних послова Аустрије.

Аустрија, како је наглашено, неће признати резултате тих референдума који су супротни међународном праву, као ни анексију украјинске територије.

"Насилним покушајем русификације Украјине, неприхватљивим нуклеарним претњама и објавом делимичне мобилизације Русија даље ескалира своју агресију", наводи се у саопштењу.

Министарство подвлачи да су проблеми у снабдевању намирницама и растуће цене енергената директна последица руске агресије и да неодговорним и циничним деловањем Руске Федерације бивају свесно појачани.

Аустрија је апеловала на руско руководство да као стална чланица Савета безбедности УН преузме одговорност и врати се за преговарачки сто.

(Танјуг)

Дански министар одбране Мортен Бодсков изјавио је да постоји разлог за забринутост због безбедносне ситуације у региону Балтичког мора, истичући као најновији пример сумњиву саботажу на два гасовода Северни ток.

"Русија има значајно војно присуство у региону Балтичког мора и очекујемо од њих да наставе са звецкањем оружјем", рекао је Бодсков у саопштењу после састанка са генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом у Бриселу.

Компанија "Норд стрим АГ", оператер гасне мреже, саопштила је јуче да су три приобалне линије гасоводног система Северни ток претрпеле оштећења "без преседана" у само једном дану.

Раније данас, шведска министарка спољних послова Ан Линде потврдила је да су цурења гаса из гасовода Северни ток 1 и Северни ток 2 изазвана експлозијама.

Она је додала да се "наставља са прикупљањем информација" и да се "не искључује ниједан узрок, актер или мотив".

Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ изјавио је да Европска унија сумња да су оштећење два подводна гасовода Северни ток 1 и Северни ток 2 саботажа и упозорио да ће одговорити за сваки напад на европске енергетске мреже.

(Ројтерс)

Власти Херсонске и Запорошке области затражиће од руског председника Владимира Путина да размотри прихватање тих области у састав Русије након референдума.

"Обратићемо се руском председнику у наредних неколико дана", изјавио је за агенцију Тас заменик председника војно-цивилне администрације Херсонске области Кирил Стремоусов.

Председник покрета "Ми стојимо уз Русију" Владимир Рогов такође је за ТВ канал Соловјев рекао да ће власти Запорошке области затражити од Путина да размотри прихватање региона у састав Русије након референдума.

"Колико ја разумем образложење процеса, захтев ће бити разматран наредних дана", прецизирао је Рогов.

Претходно је лидер Луганске Народне Републике (ЛНР) у Украјини Леонид Пасечник најавио да ће касније данас припремити документ којим се од Путина тражи да размотри пријем ЛНР у састав Руске Федерације.

Проруски званичници у четири региона Украјине под контролом Москве саопштили су јуче да се огромна већина становника изјаснила за улазак ових области у састав Руске Федерације, након пет дана гласања на референдуму које су Кијев и западни лидери унапред одбацили као "фарсу".

(Танјуг)

Председница странке Браћа Италије Ђорђа Мелони, која има највеће изгледе да постане италијанска премијерка, обећала је пуну подршку Кијеву, након што јој је украјински председник Володимир Зеленски честитао на изборној победи.

"Честитам Ђорђи Мелони и њеној странци победу на изборима. Ценимо сталну подршку Италије Украјини у борби против руске агресије. Рачунамо на плодоносну сарадњу са новом италијанском владом", написао је на италијанском на Твитеру украјински лидер.

Мелонијева је одговорила, рекавши Зеленском да може "да рачуна на лојалну подршку за слободу украјинског народа".

"Останите јаки и одржите своју веру непоколебљиво", написала је Мелонијева на енглеском на Твитеру.

(Ројтерс)

Европска унија сумња да су оштећење два подводна гасовода Северни ток 1 и Северни ток 2 саботажа и упозорава да ће одговорити за сваки напад на европске енергетске мреже, изјавио је  високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ, преноси АП.

"Све доступне информације указују да су цурења на гасоводу Северни ток 1 и Северни ток 2 резултат намерног чина", навео је Борељ у саопштењу објављеном на Твитеру.

Он је рекао да је "сваки намерни поремећај европске енергетске инфраструктуре потпуно неприхватљив и да ће наићи на чврст и уједињен одговор".

Сеизмолози су у уторак известили да су експлозије потресле Балтичко море пре него што су откривена необична цурења на два подводна гасовода који воде од Русије до Немачке, наводи АП.

(Танјуг)

Немачки канцелар Олаф Шолц сматра да руски председник Владимир Путин "прави грешку за грешком".

Такво деловање је, сматра, резултат очајања и реакција на неуспехе руске војске у источној Украјини.

Он је, у интервјуу за дневник Оснабрикер цајтунг, рекао да Немачка неће прихватити "лажне референдуме".

На питање да ли би Путин могао обистинити претњу употребе нуклеарног наоружања, казао је да то нико не зна, али да му поручује исто и амерички председник – "не ради то".

Рекао је да би Путин могао рат у Украјини одмах окончати повлачењем своје војске и разговорима са Кијевом.

У вези испоруке оружја Украјини Шолц остаје при ставу да Украјина треба да добија оружје које може одмах употребити преко других земаља НАТО-а, које имају оружје руске производње, а да ће Немачка заузврат тим државама дати своје наоружање у замену.

"Немачка подржава Украјину свом снагом и чини све како би се спречио директан конфликт НАТО-а и Русије", објаснио је он и додао да то одговара жељи већине Немаца.

(Танјуг)

"ЕУ осуђује одржавање нелегалних референдума у Украјини и њихов фалсификовани исход, јер представљају нарушавање украјинског суверенитета", изјавио је високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ.

Он је додао да ће ЕУ наставити да подржава Кијев који се "храбро супротставља руској агресији".

"ЕУ осуђује одржавање нелегалних референдума и њихов фалсификовани исход. Ово је још једно кршење украјинског суверенитета и територијалног интегритета, уз систематску злоупотребу људских права. Похваљујемо храброст Украјинаца, који настављају да се супротстављају руској инвазији", написао је Борељ на Твитеру.

(Ројтерс) 

Завршен је референдум и грађани све четири украјинске области огромном већином гласали су за припајање Русији.

Новинар и дипломата Драган Бисенић наводи за РТС да су ови резултати очекивани у Москви. Указује да САД, ЕУ и Запад неће признати резултате референдума.

"Већ сада се у УН припрема Резолуција којом ће бити осуђени ови референдуми. У Савету безбедности она неће моћи да прође, али то ће бити резолуција која ће бити предложена Генералној скупштини и где ће она бити вероватно и усвојена", оцењује Бисенић.

Шведска министарка спољних послова Ан Линде потврдила је да су цурења гаса из гасовода Северни ток 1 и Северни ток 2 изазвана експлозијама.

"Гас који цури из Северног тока 1 и 2 у ексклузивним економским зонама Шведске и Данске последица је детонација, вероватно изазваних саботажом", написала је она на Твитеру у уторак, преноси Тас.

Она је додала да се "наставља са прикупљањем информација" и да се "не искључује ниједан узрок, актер или мотив".

Раније су откривена три цурења на гасоводима Северни ток и Северни ток 2 у размаку од неколико сати.

Прво од њих откривено је на Северном току 2 у близини данског острва Борнхолм.

Након тога, откривена су два цурења у Северном току 1.

Данска енергетска агенција известила је да је велика количина гаса исцурила у море.

Авионима и бродовима је наређено да се држе најмање пет наутичких миља од места инцидента.

Шведски сеизмолози су касније саопштили да су у понедељак регистровали две експлозије дуж траса гасовода, наводи Тас.

(Танјуг) 

Канадски премијер Џастин Тридо саопштио је да ће његова земља увести додатне санкције Русији, као одговор на "лажне референдуме", одржане на украјинским територијама под контролом Москве.

Рекао је да Канада никада неће признати резултате тих референдума или покушаја нелегалне анексије украјинских територија.

Тридо је напоменуо да Канада активно сарађује с међународним партнерима и савезницима и да земља намерава да уведе нове санкције особама и субјектима који су учествовали у овом последњем покушају нарушавања украјинског државног суверенитета и онима који су одговорни за ратна страдања у Украјини.

"Намеравамо да уведемо нове санкције против особа и субјеката који су саучесници у овом најновијем покушају подривања принципа државног суверенитета и који деле одговорност за актуелно бесмислено крвопролиће широм Украјине", навео је Тридо у саопштењу.

(Ројтерс)

Председник Европског савета Шарл Мишел каже да Европска унија неће признати референдуме у четири области у Украјини које су под контролом Русије ни њихове резултате.

"Лажни референдуми. Лажни резултати. Нећемо признати ни једно ни друго", написао је Мишел на Твитеру.

На референдумима који су од 23. до 27. септембра одржани у Луганској и Доњецкој Народној Републици, Запорошкој и Херсонској за прикључење Русији изјаснила се велика већина бирача.

Запад и Украјина су оштро осудили одржавање референдума, а Запад је Русији запретио новим санкцијама због референдума.

(Ројтерс)

Украјински председник Володимир Зеленски се путем видео-линка обратио на седници Савета безбедности Уједињених нација (СБУН), где је затражио да се Украјини пруже колективне гаранције безбедности и поручио да Русија не би смела да има нуклеарно оружје пошто прети свету "нуклеарном катастрофом".

"Украјина мора да добије јасне и правно обавезујуће гаранције колективне безбедности", рекао је Зеленски у видео-обраћању током седнице Савета безбедности, која је била посвећена референдумима о придруживању Русији, које су проруске власти организовале у областима Украјине које су под контролом Москве.

Он је додао да је "свету потребна" безбедносна архитектура која би била у складу са глобалном улогом Украјине и позвао на наставак војне и финансијске подршке Кијеву, преноси Спутњик.

У обраћању Савету безбедности УН, Зеленски је и упозорио да Украјина неће моћи да преговара са Русијом после "лажних референдума који су организовани у окупираним областима", пренео је Гардијан.

Украјински председник је рекао и да Русија не може имати нуклеарно оружје, јер она њиме не обезбеђује безбедност целом свету.

Поред тога, подсетио је он, Русија је игнорисала позив ИАЕА за моменталну демилтаризацију нуклеарне електране Запорожје и прекид било каквих непријатељских акција усмерених на било које нуклеарно постројење у Украјини.

Зеленски је нагласио да Русија намерно држи свет на ивици нуклеране катастрофе, наводи Укринформ.

У Њујорку је јуче одржана отворена седница Савета безбедности УН на којој се разговарало о ситуацији у вези са одржавањем референдума на територијама Украјине које су под руском контролом и где се, према резултатима које су објавиле проруске власти, велика већина становништва изјаснила за присаједињење Руској Федерацији.

Руски председник Владимир Путин требало би да се обрати пред оба дома руског парламента у петак и то би могао да искористи да званично објави прикључење Русији украјинских територија на којима су одржани референдуми, саопштило је британско министарство одбране у најновијим обавештајним подацима, пренео је Гардијан.

(Танјуг)

Украјинске снаге испалиле су 11 граната на три насеља у Доњецкој Народној Републици, саопштили су званичници ДНР, пренео је Тас.

Украјинске снаге синоћ су гранатирале град Јасиноватају и села Заичево и Јаковлевку оружјем калибра 152 мм.

Главни штаб територијалне одбране ДНР саопштио је да је један цивил повређен у украјинском гранатирању града Макејевке.

(Танјуг, Тас)

Генерални директор Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) Рафаел Гроси позвао је на хитну акцију да би се смањила претња од напада у близини нуклеарне електране у Запорожју пошто су у тој области регистровани нови напади.

У саопштењу за медије се наводи да је ИАЕА ове седмице, после неколико дана примирја, забележила нова гранатирања и експлозије у близини нуклеарке у Запорожју када су разбијени прозори на хали где се налази турбина, пренео је Тас.

Гроси је поновио да је потребно хитно успоставити безбедно окружење око највеће нуклеарке у Европи да би се избегла могућа катастрофа.

(Танјуг, Тас)