LNR i Hersonska oblast zatražile od Putina prijem u sastav Rusije; Evropska komisija predlaže 8. paket sankcija

Moskva upozorava Vašington i London na nesmotrene poteze koji bi mogli da situaciju oko Ukrajine dovedu do opasne tačke, izjavio je šef ruske delegacije na Forumu o vojnoj bezbednosti i kontroli oružja na plenarnoj sednici OEBS-a u Beču, Konstantin Gavrilov.

"Modernizovanjem svog nuklearnog potencijala, Vašington ohrabruje neodgovornu eskalaciu nuklearne retorike svojih saveznika u Londonu, koji otvoreno izražavaju bezuslovnu spremnost da pritisnu crveno dugme, ako bude neophodno", kazao je Gavrilov, prenosi TAS.

On je dodao da Rusija upozorava Vašington i London da ne preduzimaju ishitrene korake koji bi situaciju oko Ukrajine doveli do opasne tačke.

Gavrilov je istakao da Rusija "pažljivo prati pokušaje SAD da mobilišu svoje satelite radi još oštrije konfrontacije sa Ruskom Federacijom". "Ruski predsednik Vladimir Putin kazao je da bi, ako bi teritorijalni integritet naše zemlje bio ugrožen, sva raspoloživa sredstva bila upotrebljena da se zaštiti Rusija i naš narod", ponovio je ruski zvaničnik.

Predlog osmog paketa sankcija Rusiji koji je danas predstavila Evropska komisija uključuje i sankcionisanje osoba koje pomažu u zaobilaženju sankcija.

"Uvodimo novu kategoriju, u kojoj ćemo moći da stavimo na spisak pojedince ako zaobilaze sankcije. Na primer, ako kupe robu u Evropskoj uniji, unesu je u treću zemlju a zatim u Rusiju, to će biti zaobilaženje sankcija i ti pojedinci mogu se naći na spisku sankcionisanih. Mislim da će to imati veliki efekat odvraćanja", rekla je predsednica Komisije Ursula fon der Lajen, prenele su agencije.

Ona je istakla da su dosadašnje sankcije EU teško pogodile režim ruskog predsednika Vladimira Putina.

"One su mu otežale finansiranje rata i sada pojačavamo napore u tom pravcu", rekla je zvaničnica EK.

Evropska unija je već ranije donela odluku o zabrani uvoza ruske sirove nafte koje se prevozi tankerima i koja stupa na snagu 5. decembra.

Nedavno je grupa najrazvijenijih zemalja G7 predložila da se uvede ogranicenje cena ruske nafte za treće zemlje i sada u tom pravcu ide i predlog Komisije.

"Znamo da je nekim zemljama u razvoju i dalje potrebna ruska nafta po niskoj ceni. U današnjem paketu mi postavljamo pravni okvir za uvođenje ograničenja cene ruske nafte za treće zemlje. To će s jedne strane smanjiti ruske prihode od prodaje nafte, a s druge održaće stabilnim globalna energetska tržišta", rekla je fon der Lajen.

Novi, osmi paket sankcija uključuje dodavanje još 1.300 fizičkih i pravnih lica na spisak sankcionisanih, opsežnu zabranu uvoza, čime će Rusija ostati bez prihoda od 7 milijardi evra, kao i zabranu izvoza više ključnih tehnologija u Rusiju.

Predlaže se i da državljani EU više ne mogu biti u upravnim odborima ruskih državnih preduzeća.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija sastaće se u petak na zahtev Rusije kako bi se razgovaralo o šteti nastaloj na dva ruska gasovoda ka Evropi i izlivanju gasa u Baltičko more.

Francuska misija pri Ujedinjenim nacijama koja u septembru predsedava 15-članim savetom, saopštila je da će se na sastanku razgovarati o gasovodima Severni tok na čiju su izgradnju Rusija i evropski partneri potrošili milijarde dolara, prenosi Rojters.

Curenje gasa na dve cevi gasovoda nastalo kao rezultat moguće sabotaže uzburkalo je tržišta energentima i povećalo zabrinutost za bezbednost.

Gasovod Severni tok 1, nekada glavna ruta za dopremanje ruskog gasa u Nemačku, već je bio zatvoren, ali sada postoje dodatne poteškoće da se reaktivira, a novi gasovod Severni tok 2 tek je trebalo da bude uključen u komercijalne operacije.

NATO i Evropska unija upozorili su na potrebu da se zaštiti kritična infrastruktura od, kako je doslovno formulisano "sabotaža", iako zvaničnici još uvek nikoga nisu okrivili za incident na sistemu Severni tok i nema nagoveštaja ko bi mogao da stoji iza napada na gasovode Severnog toka.

Rusija, koja je smanjila isporuke gasa Evropi nakon što je Zapad uveo sankcije Moskvi zbog rata u Ukrajini nije odbacila mogućnost da je reč o sabotaži uz poruku da su "glupe" optužbe da je Rusija odgovorna za incident u Baltičkom moru.

SAD zajedno sa saveznicima i partnerima rade na tome da brzo uvedu oštre ekonomske mere protiv Rusije zbog, kako kažu, "lažnih referenduma" održanih u nekoliko ukrajinskih regiona, izjavio je danas šef odeljenja Stejt departmenta nadležan za koordinaciju sankcija, Džejms O'Brajen.

On očekuje da će se nastaviti tempo po kojem je administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena objavljivala sankcije Rusiji u proseku svakih šest sedmica, preneo je Rojters.

"Biće još paketa sankcija. Mi radimo na novim merama", rekao je O'Brajen.

"Sve je na stolu", kazao je on, dodajući da će se Vašington fokusirati na finansijski sektor i visoku tehnologiju kada je reč o novim sankcijama.

Vašington je do sada uveo nekoliko rundi sankcija protiv Moskve nakon ruskog napada na Ukrajinu 24. februara.

Švedsko tužilaštvo saopštilo je danas da je služba nacionalne bezbednosti preuzela preliminarnu istragu o oštećenju gasovoda Severni tok 1 i 2 u Baltičkom moru.

U saopštenju tužilaštva je potvrđeno da će švedska služba bezbednosti voditi istragu jer, kako se navodi "moguće je da je reč o ozbiljnom zločinu koji je, bar delimično, usmeren protiv švedskih nacionalnih interesa, a po svemu sudeći izvršila ga je neka strana sila", preneo je Rojters.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj pozvao je danas međunarodnu zajednicu da ne prizna lažne referendume koji su održani na teritoriji Ukrajine pod ruskom kontrolom, a nakon što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavila novi 8. paket sankcija protiv Ruske Federacije.

"Sprovođenjem nelegalnih referenduma, koje je organizovala Rusija, Kremlj sledi isti scenario koji smo već videli u Gruziji 2008. i na Krimu 2014. godine", naveo je Borelj u saopštenju.

Visoki predstavnik dodaje da se radi o kršenju međunarodnog prava i principa Povelja Ujedinjenih nacija, prenosi Rojters.

Borelj je rekao da će Evropska unija dodati nova imena listi lica i entiteta koji su pod sankcijama.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavila je danas predlog novog, 8. paketa sankcija protiv Ruske Federacije, s ciljem da se Kremlj kazni za sprovođenje referenduma u Ukrajini, koji je ona nazvala "lažnim glasanjem".

Predloženi osmi paket sankcija uključuje zabranu uvoza ruskih proizvoda, što bi trebalo da umanji prihode Rusiji za sedam milijardi evra.

Sankcije obuhvataju i zabranu izvoza ključnih tehnologija koje se koriste u vojsci, kao što su avionski proizvodi, elektronske komponente i specifične hemikalije, saopštila je fon der Lajen.

Ona je dodala da će novi paket sankcija postaviti pravnu osnovu za ograničenje cene nafte i zabraniti građanima EU da budu u upravnim telima ruskih državnih kompanija.

Rusija je zatražila da sutra bude održana hitna sednica Saveta bezbednosti UN zbog sabotaže na gasovodima Severni tok, izjavio je zamenik stalnog predstavnika Rusije u UN Dmitrij Poljanski.

"Rusija je zatražila vanredno zasedanje Saveta bezbednosti UN zbog subverzivnih akata na dva cevovoda Severnog toka. Očekujemo da će sednica biti održana sutra", naveo je Poljanski na svom Telegram kanalu, prenosi Tas.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predložila je danas novi paket sankcija Rusiji s ciljem da "Kremlj plati" za eskalaciju sukoba u Ukrajini zbog kako navode "lažnog" referenduma o prisajedinjenju četiri ukrajinske teritorije Rusiji.

"Ne prihvatamo lažni referendum i bilo kakvu vrstu aneksije u Ukrajini, i odlučni smo da Kremlj plati za dalju eskalaciju", rekla je Fon der Lajen novinarima u Briselu, prenosi Rojters.

Predloženi osmi paket sankcija uključuje mere zabrane uvoza ruskih proizvoda, koje bi trebalo da umanjie prihod Rusiji za sedam milijardi evra.

Sankcije obuhvataju i zabranu izvoza ključnih tehnologija koje se koriste u vojsci, kao što su avionski proizvodi, elektronske komponente i specifične hemikalije supstance, saopštila je fon der Lajen.

Fon der Lajen navodi i da će paket sankcija postaviti pravnu osnovu za ograničenje cene nafte i zabraniti građanima EU da budu u upravnim telima ruskih državnih kompanija. 

Nemački kancelar Olaf Šolc poručio je, u telefonskom razgovoru sa predsednikom Ukrajine Volodimiru Zelenskom, da Berlin nikada neće priznati rezultate prividnih referencuma.

Šolc je, kako je preneo portparol nemačke Vlade Štefen Hebeštrajt, Zelenskom obećao dalju podršku.

"Nemačka neće popustiti sa političkom, finansijskom i humanitarnom podrškom Ukrajine, kao i sa odbranom njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, uključujući i isporukom naoružanja", naglasio je on.

Kancelar Šolc i Zelenski dogovorili su da nastave tesne i konstruktivne razgovore.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan razgovarao je telefonom sa ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim i ponudio posredovanje u stvaranju bezbednosne zone oko nuklearne elektrane Zaporožje.

"Predsednik Ergodan je izrazio duboko zadovoljstvo što je uspešno okončana razmena zarobljenika između Rusije i Ukrajine na kojoj već dugo rade. Navodeći da funkcioniše sporazum o ukrajinskom izvozu žitarica preko Crnog mora, predsednik Erdogan je rekao da se sličan pristup može ispoljiti i u kontekstu nuklearke Zaporožje i da je ponuda neophodnog posredovanja i pomoći u stvaranju demilitarizovane zone oko elektrane u funkciji", rečeno je novinarima iz kabineta turskog predsednika, prenela je agencija Tas.

Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi izrazio je juče nadu da će ove nedelje doći u Rusiju i Ukrajinu kako bi nastavio razgovore o situaciji oko nuklearne elektrane Zaporožje.

(Tanjug, Tas) 

Rusija je spremna da razmotri zahteve iz evropskih zemalja za zajedničku istragu o uzrocima incidenta na gasovodu Severni tok, izjavio je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško, dodajući da takvih zahteva do sada nije bilo.

"Ako bude zahteva, razmotrićemo ih. Koliko znam, nije ih bilo", rekao je Gruško, prenose RIA Novosti.

Kompanija "Nord strim AG", operater gasne mreže, saopštila je juče da su tri priobalne linije gasovodnog sistema Severni tok pretrpele oštećenja "bez presedana" u samo jednom danu.

Ranije danas, švedska ministarka spoljnih poslova An Linde potvrdila je da su curenja gasa iz gasovoda Severni tok 1 i Severni tok 2 izazvana eksplozijama.

Ona je dodala da se "nastavlja prikupljanje informacija" i da se "ne isključuje nijedan uzrok, akter ili motiv".

Nekoliko evropskih zemalja izrazilo je zabrinutost da je curenje gasa iz gasovoda Severni tok rezultat sabotaže.

(Tanjug) 

Predsednik je rekao da Srbija ne može i neće da prizna očekivanu odluku Državne dume Rusije o prijemu teritorija Ukrajine na kojima su održani referendumi, jer se drži međunarodnog javnog prava i Povelje UN.

"Mi štitimo sopstveni teritorijalni integritet i u našem je najboljem interesu da štitimo teritorijalni integritet međunarodno priznatih zemalja i to je jedino što sigurno ne može da se menja, to su stvari koje su za nas od presudnog značaja", istakao je Vučić.

Dodao je da Srbija u tom slučaju više ne bi imala nikakvu poziciju ne samo kada je reč o KiM već i oko poštovanja koje danas zaslužuje u međunarodnoj zajednici.

(Tanjug)

Vlasti Luganske Narodne Republike (LNR) i Hersonske oblasti zatražile su od ruskog predsednika Vladimira Putina da razmotri ulazak tih teritorija u sastav Rusije.

Lider LNR Leonid Pasečnik je u obraćanju Putinu, koje je emitovao TV kanal Lugansk 24, zatražio da ta republika uđe u sastav Rusije kao subjekt Federacije, prenela je agencija Tas.

"Poštovani Vladimire Vladimiroviču Putine, obraćam vam se u ime naroda Luganske oblasti! Uzimajući u obzir usvajanje odluke na referendumu stanovništva Republike, molim vas da razmotrite pitanje ulaska Luganske Narodne Republike u sastav Rusije na pravima subjekta Ruske Federacije", rekao je Pasečnik u obraćanju ruskom predsedniku.

Šef vojno-civilne administracije Hersonske oblasti Vladimir Saldo takođe je zatražio od Putina da razmotri ulazak te oblasti u sastav Rusije.

"Hersonska oblast je održala referendum o priključenju Rusiji, gde je preko 87 odsto stanovnika našeg regiona podržalo ideju ujedinjenja sa našom istorijskom domovinom. Želim da istaknem da je referendum održan u skladu sa svim opštepriznatim principima i standardima međunarodnog prava. Kao šef Hersonske oblasti i na osnovu volje stanovnika regiona, tražim od ruskog predsednika Vladimira Putina da prihvati Hersonsku oblast u sastav Rusije kao novi konstitutivni entitet", rekao je Saldo.

(Tanjug)

Američka ambasada u Moskvi pozvala je građane SAD da hitno napuste Rusiju sve dok postoje mogućnosti za to.

"Američki građani ne bi trebalo da putuju u Rusiju, a oni koji borave ili putuju u Rusiju, treba odmah da napuste zemlju, dok postoje ograničene mogućnosti komercijalnog putovanja", navodi se u saopštenju američke ambasade u Moskvi, a prenosi Tas.

(Tanjug)

Moskva je nazvala glupim tvrdnje da Rusija stoji iza navodnih napada na gasovode Severni tok, dodajući da istovremeno ruske vlasti primećuju veliko povećanje profita američkih kompanija koje dostavljaju gas Evropi.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je na redovnoj konferenciji za novinare da incident treba da bude istražen i da rokovi za popravljanje oštećenih gasovoda nisu jasni.

Evropske vlasti istražuju ono za šta Danska, Nemačka i Švedska tvrde da su bili akti sabotaže na cevovodima pod Baltičkim morem dva ruska gasovoda Severni tok 1 i Severni tok 2.

(Rojters)

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da je curenje gasovoda Severni tok akt sabotaže i rekao da je sa danskim ministrom odbrane Mortenom Bodskovim razgovarao o zaštiti kritične infrastrukture u zemljama Alijanse.

"Razgovarao sam o sabotaži na gasovodima Severni tok sa ministrom odbrane Mortenom Bodskovim. Razgovarali smo i o zaštiti kritične infrastrukture u zemljama NATO-a", objavio je Stoltenberg na Tviteru.

(Rojters)

Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel upozorila je da bi trebalo ozbiljno shvatiti reči ruskog predsednika Vladimira Putina.

Merkelova je, u govoru na svečanosti povodom otvaranja Fondacije "Helmut Kol", naglasila da se to eksplicitno odnosi i na Putinove nuklearne pretnje.

"Reči shvatiti ozbiljno. Ne odmah obaciti tvrdnjom da su blef, već se sa njima ozbiljno suočiti. To nije znak slabosti već dokaz političkog pametnog delovanja", poručila je Merkelova.

Helmut Kol bi sve učinio da očuva i zaštiti suverenitet i integritet Ukrajine, ali nikada ne bi ispustio iz vida "dan posle", ukazala je bivša nemačka kancelarka.

Merkelova je tim rečima indirektno iznela svoj stav o situaciji u Ukrajini.

Merkelova je, nakon odlaska s vlasti, rekla da se neće izjašnjavati o dnevnopolitičkim pitanjima, pa je svoj stav "uvila" u odgovor kako bi kancelar Kol reagovao na krizu 2022. godine.

Ona je kazala da bi Kol "paralelno uvek uzeo u obzir i ono što se trenutno čini nezamislivim, a to je kako odnose sa Rusijom ponovo razviti".

(Tanjug)

Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine saopštilo je da, kao i u slučaju Krima, Luganska, Donjecka, Zaporoška i Hersonska oblast ostaju deo suverene teritorije Ukrajine i da rezultate sprovedenog referenduma Kijev i međunarodna zajednica smatraju ništavim.

U saopštenju se navodi da "prisiljavanje ljudi na ovim teritorijama da popunjavaju neke papire pod nišanom ruske vojske predstavlja još jedan zločin Rusije i grubo kršenje Ustava i zakona Ukrajine, norme međunarodnog prava i međunarodnih obaveza Rusije".

"Svi državljani Ukrajine koji su učestvovali u organizaciji ove akcije zajedno sa ruskim okupatorima biće pravedno kažnjeni, u skladu sa odredbama Krivičnog zakonika Ukrajine", stoji u saopštenju.

Ministarstvo saopštava da Ukrajina ima puno pravo da vojnim i diplomatskim metodama obnovi svoj teritorijalni integritet i nastaviće da oslobađa privremeno okupirane teritorije.

"Ukrajina nikada neće pristati ni na kakve ultimatume Ruske Federacije, a pokušaji Moskve da stvori nove linije razgraničenja ili oslabi međunarodnu podršku Ukrajini osuđeni su na propast", navodi se u saopštenju.

Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine poziva EU, NATO i Grupu 7 da odmah i značajno pojačaju pritisak na Rusku Federaciju, uvođenjem novih oštrih sankcija, kao i da pojačaju vojnu podršku Ukrajini.

"Pozivamo naše partnere da pokažu Rusiji da će zajednički odgovor na pokušaje aneksije, ucene i ultimatuma biti povećanje podrške Ukrajini za pobedu naše države nad agresorom", stoji u saopštenju koje je Ambasada Ukrajine u Beogradu dostavila medijima.

Proruski zvaničnici u četiri regiona Ukrajine pod kontrolom Moskve saopštili su juče da se ogromna većina stanovnika izjasnila za ulazak ovih oblasti u sastav Ruske Federacije, nakon pet dana glasanja na referendumu koje su Kijev i zapadni lideri unapred odbacili kao "farsu".

(Tanjug)

Vlade Poljske i Bugarske pozvale su svoje državljane koji su još u Rusiji da odmah napuste tu zemlju.

"U slučaju drastičnog pogoršanja bezbednosne situacije, zatvaranja granica ili drugih nepredviđenih okolnosti, evakuacija bi mogla biti značajno otežana ili čak nemoguća. Preporučujemo građanima Poljske koji se nalaze na teritoriji Rusije da napuste njenu teritoriju koristeći raspoloživa komercijalna i privatna prevozna sredstva", navodi se u saopštenju poljskog Ministarstva spoljnih poslova.

Slično saopštenje uputilo je i bugarsko Ministarstvo spoljnih poslova. Ono je pozvalo svoje građane da se "uzdrže od putovanja u Rusku Federaciju" i savetovalo da bugarski državljani u Rusiji "razmotre mogućnost da što pre napuste zemlju, koristeći trenutno dostupna prevozna sredstva".

To bi mogao da bude potez koji će dovesti do još većih gužvi na graničnim prelazima, s obzirom na to da sve više ljudi beži iz Rusije od mobilazacije.

(Gardijan)

Austrija je najoštrije osudila održavanje referenduma u Ukrajini.

"Ti referendumi predstavljaju napad na suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Austrije.

Austrija, kako je naglašeno, neće priznati rezultate tih referenduma koji su suprotni međunarodnom pravu, kao ni aneksiju ukrajinske teritorije.

"Nasilnim pokušajem rusifikacije Ukrajine, neprihvatljivim nuklearnim pretnjama i objavom delimične mobilizacije Rusija dalje eskalira svoju agresiju", navodi se u saopštenju.

Ministarstvo podvlači da su problemi u snabdevanju namirnicama i rastuće cene energenata direktna posledica ruske agresije i da neodgovornim i ciničnim delovanjem Ruske Federacije bivaju svesno pojačani.

Austrija je apelovala na rusko rukovodstvo da kao stalna članica Saveta bezbednosti UN preuzme odgovornost i vrati se za pregovarački sto.

(Tanjug)

Danski ministar odbrane Morten Bodskov izjavio je da postoji razlog za zabrinutost zbog bezbednosne situacije u regionu Baltičkog mora, ističući kao najnoviji primer sumnjivu sabotažu na dva gasovoda Severni tok.

"Rusija ima značajno vojno prisustvo u regionu Baltičkog mora i očekujemo od njih da nastave sa zveckanjem oružjem", rekao je Bodskov u saopštenju posle sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom u Briselu.

Kompanija "Nord strim AG", operater gasne mreže, saopštila je juče da su tri priobalne linije gasovodnog sistema Severni tok pretrpele oštećenja "bez presedana" u samo jednom danu.

Ranije danas, švedska ministarka spoljnih poslova An Linde potvrdila je da su curenja gasa iz gasovoda Severni tok 1 i Severni tok 2 izazvana eksplozijama.

Ona je dodala da se "nastavlja sa prikupljanjem informacija" i da se "ne isključuje nijedan uzrok, akter ili motiv".

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavio je da Evropska unija sumnja da su oštećenje dva podvodna gasovoda Severni tok 1 i Severni tok 2 sabotaža i upozorio da će odgovoriti za svaki napad na evropske energetske mreže.

(Rojters)

Vlasti Hersonske i Zaporoške oblasti zatražiće od ruskog predsednika Vladimira Putina da razmotri prihvatanje tih oblasti u sastav Rusije nakon referenduma.

"Obratićemo se ruskom predsedniku u narednih nekoliko dana", izjavio je za agenciju Tas zamenik predsednika vojno-civilne administracije Hersonske oblasti Kiril Stremousov.

Predsednik pokreta "Mi stojimo uz Rusiju" Vladimir Rogov takođe je za TV kanal Solovjev rekao da će vlasti Zaporoške oblasti zatražiti od Putina da razmotri prihvatanje regiona u sastav Rusije nakon referenduma.

"Koliko ja razumem obrazloženje procesa, zahtev će biti razmatran narednih dana", precizirao je Rogov.

Prethodno je lider Luganske Narodne Republike (LNR) u Ukrajini Leonid Pasečnik najavio da će kasnije danas pripremiti dokument kojim se od Putina traži da razmotri prijem LNR u sastav Ruske Federacije.

Proruski zvaničnici u četiri regiona Ukrajine pod kontrolom Moskve saopštili su juče da se ogromna većina stanovnika izjasnila za ulazak ovih oblasti u sastav Ruske Federacije, nakon pet dana glasanja na referendumu koje su Kijev i zapadni lideri unapred odbacili kao "farsu".

(Tanjug)

Predsednica stranke Braća Italije Đorđa Meloni, koja ima najveće izglede da postane italijanska premijerka, obećala je punu podršku Kijevu, nakon što joj je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski čestitao na izbornoj pobedi.

"Čestitam Đorđi Meloni i njenoj stranci pobedu na izborima. Cenimo stalnu podršku Italije Ukrajini u borbi protiv ruske agresije. Računamo na plodonosnu saradnju sa novom italijanskom vladom", napisao je na italijanskom na Tviteru ukrajinski lider.

Melonijeva je odgovorila, rekavši Zelenskom da može "da računa na lojalnu podršku za slobodu ukrajinskog naroda".

"Ostanite jaki i održite svoju veru nepokolebljivo", napisala je Melonijeva na engleskom na Tviteru.

(Rojters)

Evropska unija sumnja da su oštećenje dva podvodna gasovoda Severni tok 1 i Severni tok 2 sabotaža i upozorava da će odgovoriti za svaki napad na evropske energetske mreže, izjavio je  visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, prenosi AP.

"Sve dostupne informacije ukazuju da su curenja na gasovodu Severni tok 1 i Severni tok 2 rezultat namernog čina", naveo je Borelj u saopštenju objavljenom na Tviteru.

On je rekao da je "svaki namerni poremećaj evropske energetske infrastrukture potpuno neprihvatljiv i da će naići na čvrst i ujedinjen odgovor".

Seizmolozi su u utorak izvestili da su eksplozije potresle Baltičko more pre nego što su otkrivena neobična curenja na dva podvodna gasovoda koji vode od Rusije do Nemačke, navodi AP.

(Tanjug)

Nemački kancelar Olaf Šolc smatra da ruski predsednik Vladimir Putin "pravi grešku za greškom".

Takvo delovanje je, smatra, rezultat očajanja i reakcija na neuspehe ruske vojske u istočnoj Ukrajini.

On je, u intervjuu za dnevnik Osnabriker cajtung, rekao da Nemačka neće prihvatiti "lažne referendume".

Na pitanje da li bi Putin mogao obistiniti pretnju upotrebe nuklearnog naoružanja, kazao je da to niko ne zna, ali da mu poručuje isto i američki predsednik – "ne radi to".

Rekao je da bi Putin mogao rat u Ukrajini odmah okončati povlačenjem svoje vojske i razgovorima sa Kijevom.

U vezi isporuke oružja Ukrajini Šolc ostaje pri stavu da Ukrajina treba da dobija oružje koje može odmah upotrebiti preko drugih zemalja NATO-a, koje imaju oružje ruske proizvodnje, a da će Nemačka zauzvrat tim državama dati svoje naoružanje u zamenu.

"Nemačka podržava Ukrajinu svom snagom i čini sve kako bi se sprečio direktan konflikt NATO-a i Rusije", objasnio je on i dodao da to odgovara želji većine Nemaca.

(Tanjug)

"EU osuđuje održavanje nelegalnih referenduma u Ukrajini i njihov falsifikovani ishod, jer predstavljaju narušavanje ukrajinskog suvereniteta", izjavio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj.

On je dodao da će EU nastaviti da podržava Kijev koji se "hrabro suprotstavlja ruskoj agresiji".

"EU osuđuje održavanje nelegalnih referenduma i njihov falsifikovani ishod. Ovo je još jedno kršenje ukrajinskog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, uz sistematsku zloupotrebu ljudskih prava. Pohvaljujemo hrabrost Ukrajinaca, koji nastavljaju da se suprotstavljaju ruskoj invaziji", napisao je Borelj na Tviteru.

(Rojters) 

Završen je referendum i građani sve četiri ukrajinske oblasti ogromnom većinom glasali su za pripajanje Rusiji.

Novinar i diplomata Dragan Bisenić navodi za RTS da su ovi rezultati očekivani u Moskvi. Ukazuje da SAD, EU i Zapad neće priznati rezultate referenduma.

"Već sada se u UN priprema Rezolucija kojom će biti osuđeni ovi referendumi. U Savetu bezbednosti ona neće moći da prođe, ali to će biti rezolucija koja će biti predložena Generalnoj skupštini i gde će ona biti verovatno i usvojena", ocenjuje Bisenić.

Švedska ministarka spoljnih poslova An Linde potvrdila je da su curenja gasa iz gasovoda Severni tok 1 i Severni tok 2 izazvana eksplozijama.

"Gas koji curi iz Severnog toka 1 i 2 u ekskluzivnim ekonomskim zonama Švedske i Danske posledica je detonacija, verovatno izazvanih sabotažom", napisala je ona na Tviteru u utorak, prenosi Tas.

Ona je dodala da se "nastavlja sa prikupljanjem informacija" i da se "ne isključuje nijedan uzrok, akter ili motiv".

Ranije su otkrivena tri curenja na gasovodima Severni tok i Severni tok 2 u razmaku od nekoliko sati.

Prvo od njih otkriveno je na Severnom toku 2 u blizini danskog ostrva Bornholm.

Nakon toga, otkrivena su dva curenja u Severnom toku 1.

Danska energetska agencija izvestila je da je velika količina gasa iscurila u more.

Avionima i brodovima je naređeno da se drže najmanje pet nautičkih milja od mesta incidenta.

Švedski seizmolozi su kasnije saopštili da su u ponedeljak registrovali dve eksplozije duž trasa gasovoda, navodi Tas.

(Tanjug) 

Kanadski premijer Džastin Trido saopštio je da će njegova zemlja uvesti dodatne sankcije Rusiji, kao odgovor na "lažne referendume", održane na ukrajinskim teritorijama pod kontrolom Moskve.

Rekao je da Kanada nikada neće priznati rezultate tih referenduma ili pokušaja nelegalne aneksije ukrajinskih teritorija.

Trido je napomenuo da Kanada aktivno sarađuje s međunarodnim partnerima i saveznicima i da zemlja namerava da uvede nove sankcije osobama i subjektima koji su učestvovali u ovom poslednjem pokušaju narušavanja ukrajinskog državnog suvereniteta i onima koji su odgovorni za ratna stradanja u Ukrajini.

"Nameravamo da uvedemo nove sankcije protiv osoba i subjekata koji su saučesnici u ovom najnovijem pokušaju podrivanja principa državnog suvereniteta i koji dele odgovornost za aktuelno besmisleno krvoproliće širom Ukrajine", naveo je Trido u saopštenju.

(Rojters)

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel kaže da Evropska unija neće priznati referendume u četiri oblasti u Ukrajini koje su pod kontrolom Rusije ni njihove rezultate.

"Lažni referendumi. Lažni rezultati. Nećemo priznati ni jedno ni drugo", napisao je Mišel na Tviteru.

Na referendumima koji su od 23. do 27. septembra održani u Luganskoj i Donjeckoj Narodnoj Republici, Zaporoškoj i Hersonskoj za priključenje Rusiji izjasnila se velika većina birača.

Zapad i Ukrajina su oštro osudili održavanje referenduma, a Zapad je Rusiji zapretio novim sankcijama zbog referenduma.

(Rojters)

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski se putem video-linka obratio na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SBUN), gde je zatražio da se Ukrajini pruže kolektivne garancije bezbednosti i poručio da Rusija ne bi smela da ima nuklearno oružje pošto preti svetu "nuklearnom katastrofom".

"Ukrajina mora da dobije jasne i pravno obavezujuće garancije kolektivne bezbednosti", rekao je Zelenski u video-obraćanju tokom sednice Saveta bezbednosti, koja je bila posvećena referendumima o pridruživanju Rusiji, koje su proruske vlasti organizovale u oblastima Ukrajine koje su pod kontrolom Moskve.

On je dodao da je "svetu potrebna" bezbednosna arhitektura koja bi bila u skladu sa globalnom ulogom Ukrajine i pozvao na nastavak vojne i finansijske podrške Kijevu, prenosi Sputnjik.

U obraćanju Savetu bezbednosti UN, Zelenski je i upozorio da Ukrajina neće moći da pregovara sa Rusijom posle "lažnih referenduma koji su organizovani u okupiranim oblastima", preneo je Gardijan.

Ukrajinski predsednik je rekao i da Rusija ne može imati nuklearno oružje, jer ona njime ne obezbeđuje bezbednost celom svetu.

Pored toga, podsetio je on, Rusija je ignorisala poziv IAEA za momentalnu demiltarizaciju nuklearne elektrane Zaporožje i prekid bilo kakvih neprijateljskih akcija usmerenih na bilo koje nuklearno postrojenje u Ukrajini.

Zelenski je naglasio da Rusija namerno drži svet na ivici nuklerane katastrofe, navodi Ukrinform.

U Njujorku je juče održana otvorena sednica Saveta bezbednosti UN na kojoj se razgovaralo o situaciji u vezi sa održavanjem referenduma na teritorijama Ukrajine koje su pod ruskom kontrolom i gde se, prema rezultatima koje su objavile proruske vlasti, velika većina stanovništva izjasnila za prisajedinjenje Ruskoj Federaciji.

Ruski predsednik Vladimir Putin trebalo bi da se obrati pred oba doma ruskog parlamenta u petak i to bi mogao da iskoristi da zvanično objavi priključenje Rusiji ukrajinskih teritorija na kojima su održani referendumi, saopštilo je britansko ministarstvo odbrane u najnovijim obaveštajnim podacima, preneo je Gardijan.

(Tanjug)

Ukrajinske snage ispalile su 11 granata na tri naselja u Donjeckoj Narodnoj Republici, saopštili su zvaničnici DNR, preneo je Tas.

Ukrajinske snage sinoć su granatirale grad Jasinovataju i sela Zaičevo i Jakovlevku oružjem kalibra 152 mm.

Glavni štab teritorijalne odbrane DNR saopštio je da je jedan civil povređen u ukrajinskom granatiranju grada Makejevke.

(Tanjug, Tas)

Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi pozvao je na hitnu akciju da bi se smanjila pretnja od napada u blizini nuklearne elektrane u Zaporožju pošto su u toj oblasti registrovani novi napadi.

U saopštenju za medije se navodi da je IAEA ove sedmice, posle nekoliko dana primirja, zabeležila nova granatiranja i eksplozije u blizini nuklearke u Zaporožju kada su razbijeni prozori na hali gde se nalazi turbina, preneo je Tas.

Grosi je ponovio da je potrebno hitno uspostaviti bezbedno okruženje oko najveće nuklearke u Evropi da bi se izbegla moguća katastrofa.

(Tanjug, Tas)