Ruske snage tvrde da su opkolile Bahmut, Kijev negira masovno povlačenje svojih trupa

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da je "svet dovoljno jak da kazni Rusiju za rat".

"Korak po korak, idemo ka tome da teroristička zemlja apsolutno odgovara za ono što je učinila protiv ukrajinske države, našeg naroda", rekao je Zelenski na pravosudnoj konferenciji, na kojoj su učestvovali brojni advokati iz Ukrajine, Evrope i drugih zemalja.

On je dodao da "svi Rusi koji su učestvovali u ubistvima i agresiji protiv Ukrajine moraju biti kažnjeni", preneo je Kijev independent.

"Daćemo svetu dovoljno hrabrosti i poluga da omogući ovu kaznu. Naše samopouzdanje raste svake nedelje", rekao je Zelenski.

(Tanjug, Kijev independent)

Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da je kineska vlada bila "izričita da neće poslati oružje Rusiji".

On se danas susreo u okolini Berlina sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, sa kojom je, između ostalog, razgovarao o mogućnosti da Kina isporuči Rusiji oružje, preneo je AP.

Upitan da kaže da li je dobio konkretne dokaze od SAD da Kina razmatra isporuku oružja Moskvi i da li bi u slučaju isporuke podržao sankcije Kini, Šolc je rekao da do isporuke ne sme doći.

"Složili smo se da ne sme biti isporuke oružja, a kineska vlada je saopštila da se to neće dogoditi. To je ono što mi zahtevamo i pomno pratimo", rekao je nemački kancelar.

Američka novinska agencija navela je da Šolc nije odgovorio na pitanje o sankcijama.

Fon der Lajen je rekla da "zasad ne postoje dokazi" da Kina razmatra slanje, ali i da se to "svakodnevno mora pratiti". Na pitanje da li bi Evropska unija sankcionisala Kinu za pružanje vojne pomoći Rusiji, ona je rekla da je to "hipotetičko pitanje na koje može da se odgovori samo ukoliko postane stvarnost".

(Tanjug)

Portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva Jurij Ihnat izjavio je da je Rusija prvi put koristila novu kliznu bombu tešku 1,5 tona, napravljenu da pogodi zaštićene objekte na razdaljini od oko 40 kilometara.

Klizna bomba je posebna jer se njom može manevrisati da pogodi teško dostupne ciljeve kao što su komandni centri.

Inhat je naglasio da je ključno da Ukrajina dobije moderne borbene avione, poput američkog F16, kako bi se suprotstavila pretnji Rusije, zaštitila svoje gradove i sela, preneo je Kijev independet.

(Tanjug, Kijev independet) 

Ministar energetike Ukrajine Herman Haluščenko izjavio je da su pregovori o povratku nuklearne elektrane Zaporožje pod kontrolu Ukrajine dospeli u "ćoskokak" i da se situacija u elektrani "značajno pogoršava".

Haluščenko je pozvao na demilitarizaciju najveće evropske nuklearne elektrane, a zatražio je i da svi zaposleni u ruskom nuklearnom konglomeratu Rosatom napuste ukrajinsku teritoriju, preneo je Kijev independent.

"Ukrajinsko osoblje treba da radi u objektu bez pritiska", rekao je ukrajinski ministar.

(Tanjug) 

Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da pregovori o zavšretku rata u Ukrajini mogu da počnu samo kada ruski predsednik Vladimir Putin shvati da neće pobediti.

"Prema mom mišljenju, neophodno je da Putin shvati da neće uspeti u svojoj invaziji i njegovoj imperijalistikoj agresiji, odnosno, da treba da povuče vojsku. To je osnova za razgovore", rekao je Šolc za Si-En-En.

On je rekao da veruje da je Ukrajina "spremna za mir".

"Ako pogledate predlog Ukrajinaca, lako možete da vidite da su spremni za mir. Nešto mora da se uradi, a to nešto je na Putinu", dodao je Šolc.

Upitan da li postoji sporazum o okončanju rata prema kojem bi se Ukrajina složila da odustane od povratka kontrole nad Krimom i delom istočnog regiona Donbas, Šolc je poručio da takva odluka ne može da se donese bez ukrajinske strane.

"Nećemo donositi odluke umesto njih, već ćemo ih podržati", poručio je on.

Si-En-En je upitao Šolca da li bi ohrabrio Kijev da pristane na takav sporazum, ali nemački kancelar nije dao direktan odgovor.

"Rekli smo Ukrajini da mogu da idu na članstvo u EU. Oni rade da naprave korak po tom pitanju, i smatram da znaju da smo spremni da im damo bezbednosne garancije u uslovima mira, ali još nismo stigli dotle", rekao je Šolc.

(Si-En-En, Tanjug)

Postojeći sporazum ističe 18. marta.

Ranije je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo da Zapad podriva humanitarnu inicijativu generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o izvozu žita sabotirajući sprovođenje ruskog dela sporazuma, navode RIA Novosti.

Rusko MSP je napomenulo da je "vreme da se prestane igra na kartu hrane", pošto veliki deo žita iz Ukrajine odlazi u Evropsku uniju, a ne u najsiromašnije države.

Sporazum o žitu, koji su 22. jula 2022. godine u Istanbulu potpisali predstavnici Rusije, Turske, Ukrajine i UN, podrazumeva izvoz ukrajinskog žita, hrane i đubriva preko Crnog mora iz tri luke, uključujući Odesu.

Ugovor je istekao 18. novembra 2022, ali je automatski produžen za 120 dana do 18. marta.

„Dogovor o izvozi žitarica iz crnomorskih luka mora biti produžen po svaku cenu", napisao je ranije danas na Tviteru izvršni direktor Svetskog programa za hranu (WFP) Dejvid Bizli.

Turski ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu izjavio je danas na konferenciji UN o nerazvijenim zemljama, koja se održava u glavnom gradu Katara Dohi, da se Ankara angažuje da sporazum koji podržavaju UN bude produžen.

(Tanjug)

Broj poginulih u ruskom raketnom napadu na stambeni blok u gradu Zaporožju povećao se na 13, saopštio je ukrajinski zvaničnik Anatolij Kurtijev, sekretar Regionalnog saveta Zaporožja, na Telegramu.

Prema najnovijim informacijama, pet osoba se i dalje vodi kao nestalo, a četiri osobe su hospitalizovane u bolnicu.

(Gardijan)

Dogovor o izvozi žitarica iz crnomorskih luka mora biti produžen po svaku cenu, napisao je na svom Tviter nalogu izvršni direktor Svetskog programa za hranu Dejvid Bizli.

"Ljudi širom sveta su u velikoj opasnosti ako ne obnovimo inicijativu za izvoz žitarica iz crnomorskih luka", objavio je Bizli.

"Žitarice iz Ukrajine hrane oko 400 miliona ljudi širom sveta. Svetski program za hranu je ovom inicijativom uspeo da dopre samo do 36 miliona ljudi. Ako se izvoz ne nastavi imaćemo masovnu destabilizaciju, migracije, glad", upozorio je Bizli poručivši da je situacija kritična i ugrožava ceo svet.

Turski ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu izjavio je ranije danas na konferenciji UN o nerazvijenim zemljama, koja se održava u glavnom gradu Katara - Dohi da se Ankara angažuje da sporazum koji podržavaju UN bude produžen.

Čavušoglu je istakao da je razgovarao o naporima za produženje sporazuma o izvozu žitarica sa generalnim sekretarom UN Antonijem Guteresom.

Rusija je ranije saopštila da će pristati na produženje roka važenja sporazuma, ukoliko budu uzeti u obzir interesi ruskih poljoprivrednih proizvođača.

Sporazum o izvozu žita iz Ukrajine preko crnomorskih luka postignut je prošlog jula između Moskve i Kijeva, uz posredovanje UN i Turske, nakon što je Rusija blokirala te luke posle napada na Ukrajinu.

Sporazum je produžen u novembru prošle i ističe 18. marta ove godine, ukoliko ne bude postignut dogovor o njegovom produženju.

(Rojters)

Sirene za vazdušnu opasnost u nedelju tokom jutra oglasile su se u 7 regiona u Ukrajini.

Proglašena je vazdušna uzbuna u Sumskoj, Poltavskoj, Čerkaskoj, Kirovogradskoj, Dnjepropetrovskoj, Harkovskoj, Nikolajevskoj oblasti Ukrajine, kao i u delovima Hersona i Zaporožja koje kontroliše Kijev, pokazuju podaci onlajn mape ukrajinskog Ministarstva za digitalnu transformacijuž.

Ranije u nedelju objavljena je vazdušna uzbuna u Dnjepropetrovskoj oblasti Ukrajine, kao i u delu Zaporožja koji kontroliše Kijev. 

(Gardijan,Rojters) 

Vrhovni komandanti Rusije obavestili su ministra odbrane Rusije Sergeja Šojgua o trenutnoj situaciji i akcionim planovima u Ukrajini, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

Šojgu je boravio u retkoj poseti ruskim snagama raspoređenim u Ukrajini, gde je dodelio ordenje vojnim licima i sastao se sa višim komandantima, saopštilo je rusko ministarstvo.

Održao sastanak sa komandantima "specijalne vojne operacije", navelo je ministarstvo na Telegramu.

Ministar odbrane je posebnu pažnju posvetio obezbeđivanju svih neophodnih uslova za bezbedno raspoređivanje vojnih kadrova na terenu, organizaciji sveobuhvatne podrške trupama, a posebno radu sanitetskih i pozadinskih jedinica, preneo je Rojters.

Najviši ruski vojni rukovodioci retko posećuju linije fronta u Ukrajini, podseća britanska agencija.

(Rojters) 

Turski ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu izjavio je da se Ankara angažuje da bude produžen sporazum, koji podržavaju UN, a Ukrajini omogućava da izvozi žito preko crnomorskih luka.

"Naporno radimo na nesmetanoj primeni i daljem produženju ugovora o žitu", rekao je Čavušoglu u govoru na konferenciji UN o nerazvijenim zemljama, koja se održava u Dohi u Kataru.

Istakao je i da je razgovarao o naporima za proširenje sporazuma o žitu sa generalnim sekretarom UN Antonijem Guteresom, preneo je Rojters.

Rusija je prethodno saopštila da će pristati na produženje roka važenja sporazuma, ukoliko budu uzeti u obzir interesi ruskih poljoprivrednih proizvođača.

(Rojters)

Ukrajinski premijer Denis Šmihal izjavio je da će ukrajinska vlada iskoristiti sredstva zaplenjena iz dve ruske banke "MR banke" i "Promnivestbanke", oko 460 miliona dolara, za obnovu zemlje.

Svetska banka je u decembru prošle godine procenila da će rekonstrukcija Ukrajine koštati oko 600 milijardi evra.

Američki Senat je istog meseca odobrio da se sredstva koja su u SAD zaplenjena od ruskih oligarha pošalju narodu Ukrajine.

Ukrajinski državni tužilac Andrij Kostin izjavio je u februaru da su SAD odobrile prvi transfer zaplenjene imovine u vrednosti od 5,4 miliona dolara za obnovu Ukrajine.

(Tanjug)