Српски вук са Волстрита за РТС: Избегавајте кредите, новац треба улагати на берзу

Владимир Ђукановић је један од ретких људи са ових простора који је направио каријеру на светским берзама. Дошао је до тога да буде главни трговац у "Џеј-Пи Моргану" у Њујорку и "Џон Левин Јуропу" у Лондону, партнер у инвестиционој фирми "Серсио капитал", а сада инвеститор у индустрији намештаја, финансија и ИТ.

Ђукановић је рекао за РТС да нисмо достигли "плафон" када је реч о ценама кредита и да, према последњим извештајима о ценама у продавницама у Великој Британији, цене поново скачу и да инфлација не попушта.

"У Европи је слична ситуација. Имали смо доста среће са ванредно топлом зимом. Зашто су фебруар и март битни? Зато што је рат у Украјини почео прошле године у то време и цене су скочиле за десетак посто и сада је питање да ли ће они наћи тај плато ценовни или ће наставити да скачу даље. Нажалост, даље индикације су да ће наставити да скачу, јер једноставно, сувише новца је испринтано, а централне банке не реагују довољно брзо. Колико год да је ово болно, није довољно болно да би се из система избацио вишак новца", рекао је Ђукановић.

Истакао је да јефтиних кредита нема и да би их требало избегавати по сваку цену.

"Јефтиних пара нема. Време јефтиних пара је прошло, можда и за јако дуго време. Може да се деси да то траје деценију и више. Сувише новца је наштампано. Ви када наштампате више новца него што вам расте економија, тај новац суштински постаје безвредан", навео је Владимир Ђукановић.

Говорећи о штедњи, Ђукановић је навео да су некретнине традиционални начин инвестирања на Балкану и у Србији и људи се увек осећају сигурно.

"Ако држите тај новац у сламарици, онда имате највећи проблем, зато што, ако вам је инфлација десет посто, за годину дана ће новац вредети десет посто мање. Моћи ћете да купите десет посто мање лаптопа, десет посто мање кафе. Злато, ја нисам никада био трејдер у злату, оно је традиционална заштита од инфлације, али је питање како се показује у последње време. Ја увек људима саветујем да ставе одређену количину новца, нарочито млађи људи, на берзу и да тај новац једноставно акумулирају годинама", објаснио је Ђукановић.

Напоменуо је да краткорочне инвестиције не постоје и да је потребно сваког месеца одвајати новац и онда сте сигурни у пензији и поручио да је потребно и 30 до 40 година да би се осетиле благодети улагања.

"Ја саветујем младим људима, крените одмах, од 20. године, да одвајате десет посто од онога што зарадите. Шта год да имате, ваш лајфстајл се неће променити за десет посто. Да ли имали плату икс, два пута икс, пет пута икс, десет посто од тога не мења животни стандард, али мења ваш инвестициони профил. Ако одвојите 100 евра месечно, 40 година, кренете да радите са 25, пензија вам је са 65, након 40 година тих 100 евра месечно је 533.000 евра", објаснио је Владимир Ђукановић.

Говорећи о краховима берзе, навео је да су они на краткорочном нивоу веома болни, али дугорочно посматрано, крахови су на нивоу статистичке грешке и због тога је потребно остати веома дуго у томе.

"Највећи инвеститори су прво дисциплиновани, па тек онда паметни и све остало. Знамо како живе недисциплиновани људи, углавном јако лоше и то је океј. Тако је и свет формиран. Наравно да треба да буде награђен онај ко је дисциплинован, а да буде кажњен онај ко није", рекао је Ђукановић.

Када је реч о уласку на берзу, Ђукановић је објаснио да је могуће обратити се брокерима који могу да пласирају новац на локалној и страним берзама и да је изузетно битно да се људи едукују.

"Интернет је ту, не требају вам књиге, то је веома лака едукација. Није берза нека драма. Берза узме једну фирму и уместо да имате једну особу власника, поделите је на хиљаду власника. Тачка. Ту је крај, нема неке даље филозофије. Онда мало уђете у неке извештаје. Није то никаква драма, чак није ни тешка математика", истакао је Ђукановић и поручио да је његов циљ да едукује младе људе.

Недавно је представио своју књигу "Блистање" у којој је писао о вештачкој интелигенцији и објаснио како ће у будућности многа радна места нестати и да је проблем нове технологије што се развија великом брзином и да нико није сигуран којим ће путем то ићи.