Da znate koliko je ludo, skrenuli biste u Kovin da izbegnete kovid

Epidemija koronavirusa pokazala je da mnogi poslovi mogu da se organizuju za rad od kuće, pa tako i naš posao onlajn novinara. Od početka epidemije radim iz svoje sobe u Kovinu i mogu reći da na boljem mestu nisam mogla da budem tokom ovog haosa.

Manja gužva, ljudi disciplinovani

I kad nema preporuke o socijalnom distanciranju, ovde je čovek distanciran. Razlog je jednostavan – nema gužve. Tako je i tokom epidemije. Nema sudaranja sa ljudima, nema dugih redova, kao što se vidi na fotografijama iz Beograda i drugih većih gradova.

Tamo gde redovi postoje, to je najviše četvoro-petoro ljudi koji nose maske i rukavice. Svi su strpljivi, nikuda ne žure, ćaskaju na propisanoj distanci, poštuju tuđe vreme ali i ljude koji ih uslužuju.

Uvek imate na koga da se oslonite 

Ovde ljudi uvek brinu jedni za druge. Lokalni Crveni krst se brzo organizovao oko raspodele pomoći najugroženijima, a poljoprivrednici svojim mašinama gotovo svako veče dezinfikuju ulice iako je iza njih naporan dan na njivi.

Mnogi su izrađivali maske kod kuće i delili ih komšijama i rodbini. Penzioneri imaju na koga da se oslone jer im mlade komšije donose sve što im treba. I prodavci i kupci se dobro znaju, pa može da se kupi "na recku" bez prevelike brige oko dugova. 

Manje stresa 

Čim ima manje gužve i više solidarnosti, manji je i stres koji se proživljava zbog novonastale situacije. Od kad sam došla, imam osećaj da se vreme usporilo, da se sve smirilo i da loše vesti sporije putuju. I inače, kad god vidim njive koje okružuju moj grad, široke ulice, pritisak mi se spušta i brišem većinu izmišljenih i realnih problema.

Takođe, činjenica što sam blizu (ali sa distancom) porodice, uliva mi sigurnost i neku dozu bezbrižnosti jer vidim da su dobro i uvek imamo o čemu da pričamo, a da tema nije korona.

Neuporedivo zdraviji život

Nema mnogo automobila niti industrije. I u retkim šetnjama ili vožnji biciklom tokom epidemije, uživam u čistom vazduhu. Baš zato što je sve blizu, u automobil sam sela samo dva puta za mesec i po dana. To je ranije bilo nezamislivo.

Maske se ovde nikada ranije nisu nosile, do sada, jer vazduh nije nikada bio zagađen. I dok pijaca nije radila, sveže povrće smo mogli da kupujemo kod komšije Miše koji se bavi povrtarstvom.

Dvorište - moj spa-centar

Većina meštana, kao i moja porodica, živi u kući sa prostranim dvorištem, a manji deo njih je u stanovima. A u dvorištu uvek ima šta da se radi – da se pokosi trava, presadi cveće, očisti terasa i bezbroj ćoškova i šupa koje su dugo netaknute.

Kad dosadi dnevna soba, odem na terasu, pijem kafu i čitam, slušajući ptičice ili muziku iz komšijske kuće. Nema onog osećaja života kao u kavezu koji sam često imala dok sam studirala u Beogradu i živela u stanu.