Trudnoća je tekla normalno i pošto sam imala već jedno pozitivno iskustvo nisam ni pomišljala da može nešto da krene po zlu. Bila sam kod doktorke, "pregledala" je moju novu haljinu i zaključila da je sa trudnoćom sve u redu.

Samo tri dana posle tog "pregleda" prokrvarila sam i hitno otišla u porodilište.

Bila sam 34. nedelja trudnoće i čula rečenicu "nema srčane radnje". Jasno je da majka mora da izdrži sve. Hitno sam prebačena u salu za porođaj i ostavljena da se porodim sama, jer sve je već izgubljeno, a upravo tog dana popucale su kanalizacione cevi na klinici pa su morali da naprave reorganizaciju.

U nekom trenutku pojavila se doktorka koju sam zamolila da me porodi na carski rez ili da mi daju epidural, jer mi je bilo teško da podnesem porođaj sa takvim ishodom.

"Carski rez na mrtvu bebu, jel ste vi normalni, pa to je operacija, može vama nešto da se dogodi", rekla je doktorka. Sigurno je bila u pravu – i da je neopravdano tražiti carski rez i da nisam normalna.

Prvo dete sam rodila sa epiduralnom anestezijom i imala veoma pozitivno iskustvo. Tako da sam posle pregovora sa doktorkom uspela da izdejstvujem da pošalje anesteziologa.

Pogledao je moj zdravstveni karton i pitao gde sam vodila trudnoću. A onda je usledila ta pomenuta kofa uvreda. "Vi žene pažljivije birate frizera nego lekara", rekao je anesteziolog dok je pripremao iglu da me ubode u kičmu.

U neformalnom razgovoru pitao me je i čime se bavim. "Novinarka sajta RTS-a", odgovorila sam i htela da me više niko ništa ne pita.

Ali to je bila rečenica zbog koje se moj anesteziolog nakostrešio.

"Novinarka, pa tebi anestezija sigurno neće delovati. Novinari, tužioci i sudije su najveći šljam ovog društva. Samo pišete laži i prodajete se, a tek kako dolazite na funkcije...", rekao je doktor i nastavio da rutinski radi svoj posao.

Nisam mogla ništa da kažem, bilo mi je muka, ispovraćala sam se, na pod pored kreveta, to je bio moj odgovor.

Znam da nisam jedina i da posle ovakve priče svako može da se seti da se slično desilo njegovoj drugarici, mami, tetki, ujni...

Akušersko nasilje se dešava, to je naša stvarnost, neko o tome progovori kada za to bude spreman, neko nikada. Ja kao žrtva nemam snage da moju priču ponovim na sudu, možda će to neko uraditi u moje ime.

Hvala.