Na bazenu je normalno sve što u svakodnevnom životu nije – čak i kada vam nestane knjiga

Baka i deka u bademantilima već godinama dolaze svakog dana i to ujutru čim se otvori bazen. Plivaju sat, sat i po i odlaze. Bazenski starosedeoci takođe stižu u to vreme, iznajmljuju suncobrane i ležaljke i ostaju čitav dan.

Jedna gospođa prevodilac svake godine donosi laptop i u pauzi između dva kupanja, radi.

Negde u podne, kad se izmešaju svi mirisi ulja za sunčanje, a sa razglasa po peti put ide hit ovog i prethodnih leta počinje smena posetilaca. Oni "beli" odlaze, a dolaze novi pocrneli.

Devojke i mladići upravo stigli s letovanja u Albaniji, Crnoj Gori, Turskoj, razmenjuju iskustva, pokazuju fotografije. Konobari donose kafe, limunade i palačinke. . . potpuni doživljaj.

Dve žene razgovaraju o svojim životnim sudbinama, kao da su sasvim same. Malo dalje, tamo na tribinama, devojčice prave selfi, a neki dečko snima video za svoj Jutjub kanal.

Žagor je i glasna muzika, ali sve je u nekom čudnom skladu i niko nikome ne smeta. Nema povišenog tona, rasprave, samo smeh i šale na račun svega.

Nikada mi ništa nije nestalo na bazenu. Naprotiv, kada sam zaboravila naočare, sutradan su me čekale na blagajni.

Jednom mi je, dok sam se kupala, neko uzeo knjigu, ali ne da bi je ukrao, već da bi je prelistao. Kad mi je vratio doneo je i limunadu uz izvinjenje za pretrpljeni stres.

Ne može se biti na bazenu i osećati se loše. Ta letnja energija sunca i vode deluje kao terapija za sve.

To je jedno od onih mesta koja na čudan način poništavaju sve razlike, u godinama, polu, fizičkom izgledu. . .

Mesto gde buka nije prepreka za čitanje, pa čak i spremanje ispita. Prostor na kome se talože prijatni doživljaji za poneti.

"Gugl" me je ovih dana podsetio ne neke izuzetne momente na bazenu pre pandemije. Proslava mog rođendana , bez torte i svećica, ali sa mnogo plivanja i dobrog raspoloženja do zalaska sunca.

Pre nekoliko godina gledala sam susret dvoje ljudi koji se nisu videli pola veka. Jedan je po završetku gimnazije ostao u Beogradu a drugi je otišao u Ameriku.

Bilo je toliko dirljivo gledati ih, ljudi su im aplaudirali dok su se oni grlili i smejali kao mala deca. Onda je "Amerikanac" naručio piće za sve koji su se našli u blizini.

Na bazenu je normalno sve ono što se u svakodnevnom životu retko dešava: da vam nepoznati komšija na ležaljci do vas donese kafu, da nekom pričuvate telefon dok ide u vodu, a čeka važan poziv, da sa osobom koju ste tek upoznali razgovarate kao da se oduvek znate. . .

To je mesto na kome prestaju da važe formalnosti, nestaju predrasude a osvaja se sloboda prepuštanja letnjim izazovima.

I pored velikog broja ljudi može se biti sam sa sobom, ušuškan u svoje misle.

To je nevidljiva lepota prostora za letnja zadovoljstva koja nećete moći da zaboravite, jer će vas verni "Gugl", ako snimite makar jednu fotografiju na bazenu, uvek podsećati na trenutke kada ste uspevali da složite slagalicu od sunca i vode.