Ako nam je nešto ostalo nejasno u #metoo talasu, podigao se sledeći #NisamPrijavila da nam razjasni neke stvari.

Masovan je, jer je lakše o sopstvenom bolu, sramoti i stigmi pričati anonimno.

Važan je, jer je masovan, a to pokazuje upravo ono u šta ne želimo da poverujemo – dešava se na svakom ćošku, u svakoj profesiji, svlačionici i mnogim porodicama.

Samo je pokuljalo iz žena koje su pipkane, dodirivane, ljubljene kada to nisu želele, a povređene i obeležene su zbog toga do kraja života.

Ako se i dalje pitate zašto nisu prijavile, zapitajte se kome bi i kako mogla jedna devojčica da prijavi ujaka, inače omiljenog lika u porodici, da je pipka po grudima kada niko ne gleda.

Njoj mama nije rekla da se te stvari dešavaju, da mora nekome da kaže, da nije ništa loše uradila i da to nije njena sramota, nego njegova. A nije joj rekla jer i ona ćuti. I nju je sramota, jer je muž povremeno "uzme" kada to ona ne želi i jer tada radi ono što joj baš i ne prija. Pristaje zbog mira u kući. Jer to tako treba i jer je to njena dužnost. I kome bi pa rekla? Šta bi time dobila? Nije loš čovek inače, domaćin je – "žene ionako oduvek trpe".

Kada bismo poverovali da se to tako često dešava, morali bismo da prihvatimo i taj mračni deo stvarnosti koja je i bez tog saznanja dovoljno mučna i teška. Možda bismo shvatili da smo nekada bili i saučesnici, jer smo toliko puta okrenuli glavu od drugarice, koleginice, mame, kćerke.

Morali bismo da shvatimo koliko su nam sestre, bake, prijateljice, učiteljice, zaista ugrožene i da treba da strepimo za njih u svako doba dana i noći. A to je teško. Pa čak i nepodnošljivo kada iščitate sve što stoji iza #NisamPrijavila.

#NisamPrijavila talas nas surovo zapljuskuje istinom koja nam se ne sviđa. Dobra vest je da od nas zavisi da li ćemo dozvoliti da nas udavi ili ćemo ga hrabro preplivati.

Niko ne voli da zauvek bude ona koja je bila pipkana, slaba, silovana. Ali kada shvatimo, poverujemo i prihvatimo koliko je takvih žena i devojčica, one više neće biti tamo neke pojedine kojima se to desilo.

Eto, zato se podigao cunami #NisamPrijavila. Jer mnogo je onih koje nisu prijavile. Nisu to usamljeni slučajevi. Ima ih verovatno onoliko koliko i onih koje nisu imale šta da prijave.

Kada više ne budu morale da objašnjavaju zašto nisu prijavile, onda će valjda i policija i tužilaštvo i socijalni radnici i novinari prestati to da ih pitaju i početi da kažnjavaju napasnike, a ne žrtve.

A onda će valjda i nasilnici prikočiti malo.

Ako i dalje sumnjate, razmislite malo o njihovim porivima. Šta imaju sve te žene od toga, što uglavnom anonimno pišu svoja iskustva sakrivene iza tarabe #NisamPrijavila?

Ništa, sem da vrisnu glasno svima da pogledaju malo preko svog bezbednog plota i da im pruže pojas za spasavanje umesto da ih ponovo udare veslom.

One vas zapravo ovim talasom mole da čuvate i naučite svoje devojčice i dečake šta se sme, a šta ne. U porodici, školi, poslu i životu. Jedino tako i njih i nas možemo zaštititi.