DA UKINU PADEŽE. Opet! „Čomić podržala apel da se zaustavi tabloidno izveštavanje”. „Žensko” prezime je ponovo nepromenljivo, umesto Čomić je trebalo napisati Čomićeva, ali nije...

... a bez roda nema padeža!!!

„To smo čuli od Čomić, prenećemo to Čomić, razgovaraćemo sa Čomić...” kao kada bi neko rekao „iz Niš”.

Jednoga dana ćemo pročitati i da je „Čomić pozvao Vučić”! Ko je koga pozvao možemo samo nagađati na osnovu poznavanja dnevne politike.

Ako neko ne želi da „muškom” prezimenu doda sufiks -eva jer podseća na pripadanje, onda neka bar doda ime, titulu ili zvanje, na primer ministarka Čomić.

***

Besmislena je težnja za muškim oblikom prezimena u današnje vreme kada se smatra da je politički nekorektno za ženu reći da je nastavnik, profesor ili učitelj.

DA (NE) BUDU ODEĆA ZA TRENING. U srpskom uglavnom postoje „ženski” nazivi za zanimanja i zvanja. Kada imenicama muškog roda nastavnik i učitelj dodamo sufiks -ica dobijamo nastavnicu i učiteljicu.

Ponekad dodajemo nastavak -ka da bismo dobili profesorku, a zahvaljujući sufiksu -kinja nastaje studentkinja.

Ali u nekim slučajevima ženski oblik je već rezervisan za druga značenja, tako da je pozornica bina, dopisnica je poštanska karta, a govornica mesto s kojeg se drže govori.

Ako želimo da te ženske oblike dopustimo u značenju žena pozornik/dopisnik/govornik, moramo paziti da na pozornicu ne izađe pozornica, tj. policajka.

I žene su obazrive pa ne žele da budu slušalice, nego slušateljke, mada je taj oblik nastao od imenice slušatelj, koja je češća u Hrvatskoj, dok je kod nas uobičajeno reći slušalac.

Čak se čuje i sutkinja, imenica napravljena od oblika sudac, koji nije u upotrebi u srpskom jeziku.

Kod nas je sudija i muškarac i žena, a pošto je to imenica gramatičkog ženskog roda na „a”, nema razloga bilo šta menjati.

Doduše imamo sudinicu, ali, kako kaže prof. Milorad Telebak, „zvuči nekako bledo prema autoritativnom sudiji”.

Pre bi muškarci trebalo da se ljute ne samo što su sudije nego su i babice! Mada je to pretežno žensko zanimanje, mogli bi da traže da budu na primer bapci, pa čak i dedice. Ali ne traže. Mada se retko time bave, ipak su i muškarci babice.

Otpor izazivaju oblici kao vojnikinja, majorica, vozačica, monterka ili ombudsmanka, bez obzira na korektnu tvorbu.

A da li je neko pitao Marinu Maljković da li želi da bude trenerka? Ili možda trenerica?

DA BUDU METEOROLOŠKINjE. „Problematični su oni izrazi koji se završavaju sa -škinja, zato što nastaju od prideva”, istakla je prof. Marina Nikolić u Jutarnjem programu RTS-a.

A šta to znači?

U srpskom jeziku, imenice ne bi trebalo da se grade tako što se pridevu doda sufiks, pa je meteorološki + kinja = meteorološkinja problematično.

Mada neke naše gramatike to dopuštaju, a neke TV kuće na tome insistiraju, naši vodeći lingvisti (M. Nikolić, R. Stijović) s tim nisu saglasni.

Naši susedi su našli bolje rešenje: muškom rodu meteorolog dodali su sufiks -inja i tako dobili meteorologinju.

***

Ne treba insistirati na „ženskim” nazivima po svaku cenu. Muški rod je ponekad neutralan, tada se ne odnosi ni na muškarce ni na žene, već služi da se njime imenuje zanimanje.