Takovska 10: EU plan za KiM - da li je implementacija ključ

Pre sedam dana konačno smo videli tekst predloga sporazuma Evropske unije odnosno francusko-nemačkog predloga o kojem slušamo mesecima.

Tekst nikoga nije ostavio ravnodušnim, ni u Beogradu ni u Prištini, na obe strane malo je onih koji o njemu govore pozitivno.

Gostujući na RTS-u predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da ponuda nije ostavila prostor za pregovaranje i kompromise, ali da bi se takav prostor možda mogao pronaći tokom implementacije. I da je zato taj proces izuzetno važan.  

Zoran Milivojević, bivši diplomata rekao je u emisiji Takovska 10 da postoji prethodno pitanje, a to je Zajednica srpskih opština.

"To je pokušaj da se apsorbuje kroz taj predlog. Jedan od rezultata prošlog ponedeljka je činjenica da je ZSO na dnevnom redu, iako je pre toga bilo uveravanja da neće biti, sa svih strana", rekao je Milivojević.

Kako kaže, ono rešava pitanje položaja srpskog naroda pred razgovore o normalizaciji. "O tački 7 ne treba da se razgovara, zato što mora da se reši prethodno pitanje", izričit je Milivojević.  

Milivojević kaže da se zaboravlja da smo izneli rezerve na ovaj plan. "Ostavimo da prođe Ohrid, da li će se razgovarati o primeni plana, naša rezerva je na član 4", dodaje Milivojević.

Prema stavu Rusije i Kine nema šanse da Kosovo dobije saglasnost Saveta bezbednosti za članstvo, smatra Milivojević.

"Pored međunarodno-pravnih elemenata mora da postoji saglasnost centralnih vlasti. Ne može da prođe ako se ne garantuje mir i stabilnst. Važan je stav Srbije i mislim da neće u ovakvom obliku biti predmet primene član po član", rekao je Milivojević i naveo da na primer u članu 1 piše -  dobrosusedski odnosi ravnopravnih partnera.

Sa kojim argumentima ćemo da "baratamo" sa Rusijom i Kinom, pita se Milivojević dodajući da razume Zapad - njima je cilj da isposluju. "Ali govrimo o našem stavu, da nećemo da priznamo, da nećemo da se potvrdi kosovska državnost, ovaj predlog mora da uvaži naše rezerve, slažem se sa onima koji smatraju da treba razgovarati", kaže Milivojević.

Milivojević o relaksiranju predloga sporazma

Milivojević smatra da ima prostora da se sporazum relaksira i dodaje da ZSO ne može da bude deo plana, to mora da se realizuje kao prethodno pitanje. "Oni zajednicu tretiraju kao manjinsko pitanje priznate države Kosovo", napominje Milivojević.

Prema njegovim rečima, ovaj plan je druga tema, uvek ima manevarski prostor, pravni, politički, geostrateški.

"Politički - ustupak je učinjen - nema međusobnog priznanja, bez Srbije ne može to da se realizuje. Polazi se od takozvanog nemačkog modela. Svi naši pravni argumenti postoje. Nove vratolomije oko tačke 4, govore da se to ne može preskočiti", navodi Milivojević.

Da se Amerikanci nisu uključili ne bismo ovo imali. Ovo je pokušaj iz geostrateških razloga da se ubrza, smatra Milivojević. Podseća da je ambasador Hil rekao da je taj prostor deo transatlantske zajednice.

Naš manevarski prostor su principi i jasan stav države, zaključuje Milivojević. 

Čović:  Ono što je potpisano 2013. i 2015.  mora da se sprovede 

Nebojša Čović, nekadašnji predsednik Koordinacionog centra za KiM, rekao je da Zajednica srpskih opština mora biti u skladu sa onim što je potpisano 2013. i 2015. godine i da mora da se sprovede.

"U tački 7 nemate eksplicitno navedenu Zajednicu spskih opština, međutim to što oni rade, traži se model za Srbe kao nešto novo, kao što je rešeno u EU, u Nemačkoj, Francuskoj Belgiji... Sve je to lepo, ali je ovo nova prevarna radnja, da dezavuišu ono što je već dogovoreno", rekao je Čović.

"To mora da bude u skladu sa onim što je potpisano 2013. i 2015. godine. To je ceo program implementacije koji treba da se sprovede", rekao je Čović. 

Srpska strana, ističe, mora da insistira na onome što je potpisano i to treba svi da pročitamo.

"Mi uvek moramo da se vraćamo na početak, a to je Rezolucija 1244. Ja nikada nisam odbijao razgovore i pregovore, i to je veoma težak i nezahvalan posao, prošlo je tu mnogo ljudi. ZSO da, ali onako kako je potpisano. To je sve razrađeno do kraja. Ne možete da idete dalje, a da prethodno niste sproveli", rekao je Čović.

U ovakvim procesima, kaže, moramo da se trudimo da što više ostanemo za stolom. 

Izneo je niz primedbi na član 7 i član 4 francusko-nemačkog predloga.

Kaže da Beograd ima minimalan manevaraski prostor još od 1999. godine, ali da se neprekidno bori i da još ništa još nije gotovo.

"Mi moramo da se borimo, a da će biti pritisaka biće. Mi moramo da idemo redom kako smo potpisivali", kaže Čović. 

Grubješić:  Najveća mana predloga što se doživljava kao nametnut

Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku kaže da je najveća mana predloga što se i u Beogradu i u Prištini doživljava kao nametnut, a fokus sada treba da bude na implementaciji sporazuma.

"Srbi sa KiM očekuju kontkretizaciju prethodnih sporazma, a pre svega formiranje ZSO", rekla je Grubješićeva.

Smatra da je važnije od rokova kvalitet implementacionog plana.

"Da li je to gotovo, videćemo. Ovo sada je novi okvir za dijalog, i to ne može da se zanemari ni u Prištini ni u Beogradu", kaže Suzana Grubješić.

Problem je što prethodni sporazumi nisu sprovedeni, i problem je ako se ne sporovedu onako kako je potpisano.

"Primarni cilj za Prištinu je sada da pet zemalja EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova sada daju pristanak za evrointegracije i ulazak u Kosova NATO", kaže Grubješićeva.

Kaže da Srbija ima vrlo mali manevarski prostor, ali da treba da iskoristi svaki milimetar jer nismo u prilici da odbijemo evropski predlog.

"Ovo više nije fransusko-nemački predlog već evropski i rekla bih američki. Nas najviše interesuje samouprava za Srbe na severu Kosova i ZSO, kao i da razjasnimo tačku 4 ovog predloga", rekla je Suzana Grubješić.

Da bi se krenulo dalje treba implementirati dogovoreno.

"Da se razumemo, svaki plan jeste na neki način kupovina vremena. Neće ni neki budući sporazum biti idealan, ali proces normalizaciji nije počeo juče. Ni jedan do sada nije finalni. Nije to bio ni Briselski, neće ni ovaj ali se ide korak po korak napred", rekla je Suzana Grubješić. 

Rodić: Sporazum ne može da stvori normalan život

Filip Rodić, novinar, kolumnista Večernjih novosti, kaže da je prvi i osnovni poblem tačke 7 kao i ostalih tačaka što se KiM već tretira kao nezavisna država. Pominje se pitanje statusa SPC.

"Status SPC je regulsan 800 godina, ne vidim potrtebu da to reguliše Kurti, Borelj ili Eskobar. Nenormalnost plana je to što se nešto što je normalno postavlja u situaciju nenormalnosti, status SPC i njen opstanak na tom prostoru", kaže Rodić.

Rodić podseća da su 24 godne prošle od 1999. godine, vratila se "jedna mučenica u Đakovicu koju stalno malteretiraju". 

"ZSO bi stvorila uslove za bolji život, ali nije osmišljena da bi se Srbina obezbedio normalna život nego život bolji od normalnog", ukazuje Rodić.

Rodić kaže da stalno Zapad insistira da mora da ZSO bude u skladu sa tzv. kosovskim ustavom. 

Priča o ZSO i o planu podseća na priču o Minskim sporazumima, navodi Rodić, podsećajući da su Merkel i Oland rekli da je to potpisano da bi se kupilo vreme.

"Za sad niko nije rekao da je Briselski sporazum potpisan da bi se kupilo vreme ali je po svemu sudeći to bio slučaj", istakao je Rodić. 

Rodić kaže da je sporazum mrtvo slovo na papiru bez aneksa. "U tome je naš manevarski prostor, sama činjenica da ćemo o nečemu da razgovaramo. Svi sporazumi koje smo postigli sa drugom stranom, ne samo o KiM, nego i na Dejtonski, sve smo sprovodili, čak i više", napominje Rodić. 

"Sporazum ne može da stvori normalan život jer ne postoji spremnost Prištine", zaključio je Rodić.