Како вам четинари могу улепшати врт попут цветница

Уколико на располагању имате мали простор у башти, а желите да засадите зимзелене цветнице, најбоље је засадити патуљасте и полегле четинаре. Предност ових четинара јесте да су одлични покривачи тла, како зими тако и лети, поготово када између њихових четина пробија сезонско цвеће.

Поред тога, полегли четинари нису скупи као патуљасти и калемљени четинари.

„Имате биљке које ће ипак израсти у висину, али споро. Борови, на пример, расту од метар и по до два и по метра, али за то треба десетак година. Јако су лепи, то су посебни култивари и спадају у ред ексклузивних биљака. Сваки је занимљив по колориту“, објашњава Драгана Петковић, дипломирана инжењерка шумарства.

Обично се предлаже комбинација да се мало вишим биљкама додају ниже, додаје Петковићева. Увек је потребно имати неку вишу биљку да би башта добила висински елемент и разиграни моменат, што јако лепо изгледа.

„Уз то се увек могу додати полегли четинари, рецимо биљка ‘блу стар’ (Blue star), Juniperus squamata, која је јако популарна и омиљена јер има гомилу малих четинастих звездица, плаве је боје и јако добро трпи сунце“, препоручује Драгана Петковић.

Расте око пола метра у ширину и 25 центиметара у висину. Може да се сади уз високе четинаре или да се комбинује са цветницама. Постоји плави, златни и зелени, тако да се може играти са бојама.

Још једна захвалан и необичан полегли четинар који спада у ред падчемпреса, расте у висину око 50 до 60 центиметара, чупав је и увек има златни колорит током целе године.

Chamaecyparis Aurea, како јој име говори, има златни колорит. Јако је лепа, густа и има вијугаве скупчетине.

Калемљени бор такође има занимљиву боју. Током целе године има зелену, а зими добија интензивну златножуту боју. Јако споро расте. Пола метра нарасте за неких 10 година. Може да се сади сам, али још атрактивније изгледа у комбинацији са другим цветницама.

Нега патуљастих и полеглих четинара

Са прихраном четинара се почиње од марта. Прво се додаје стартно ђубриво са више азота, које покреће вегетацију, освежава биљку и помаже јој да припремљена уђе у нову сезону. Ђубрење се даље наставља у зависности од периода, пред крај јесени се престаје са ђубрењем, кад биљка уђе у фазу мировања. Сви ови четинари подносе температуру до минус 30 степени Целзијуса.

„Једна од основних нега ових четинара је уклањане сувих четина, што се зове физиолошко чишћење. У јесен обично или у току лета дешава се поготово код биљака које су јако густе. Мањи је проток ваздуха, врућина је и деси се да унутра крене да формира доста сувих четина. Биљка је здрава то је нормално, али је неопходно да се у току лета извуку те четине да она продише и лепше ће расти“, напомиње Петковићева.

Сви ови четинари добро подносе орезивање.

Уколико овакве четинаре гајите у саксијама изложене сунцу лети је потребно свакодневно заливање. Оне кој су посађени у башти два пута недељно. Када заливате тек посађену биљку у башти веома је важно да јој одједном дате потребну количину воде како би се слегла земља око ње.