Kako vam četinari mogu ulepšati vrt poput cvetnica

Ukoliko na raspolaganju imate mali prostor u bašti, a želite da zasadite zimzelene cvetnice, najbolje je zasaditi patuljaste i polegle četinare. Prednost ovih četinara jeste da su odlični pokrivači tla, kako zimi tako i leti, pogotovo kada između njihovih četina probija sezonsko cveće.

Pored toga, polegli četinari nisu skupi kao patuljasti i kalemljeni četinari.

„Imate biljke koje će ipak izrasti u visinu, ali sporo. Borovi, na primer, rastu od metar i po do dva i po metra, ali za to treba desetak godina. Jako su lepi, to su posebni kultivari i spadaju u red ekskluzivnih biljaka. Svaki je zanimljiv po koloritu“, objašnjava Dragana Petković, diplomirana inženjerka šumarstva.

Obično se predlaže kombinacija da se malo višim biljkama dodaju niže, dodaje Petkovićeva. Uvek je potrebno imati neku višu biljku da bi bašta dobila visinski element i razigrani momenat, što jako lepo izgleda.

„Uz to se uvek mogu dodati polegli četinari, recimo biljka ‘blu star’ (Blue star), Juniperus squamata, koja je jako popularna i omiljena jer ima gomilu malih četinastih zvezdica, plave je boje i jako dobro trpi sunce“, preporučuje Dragana Petković.

Raste oko pola metra u širinu i 25 centimetara u visinu. Može da se sadi uz visoke četinare ili da se kombinuje sa cvetnicama. Postoji plavi, zlatni i zeleni, tako da se može igrati sa bojama.

Još jedna zahvalan i neobičan polegli četinar koji spada u red padčempresa, raste u visinu oko 50 do 60 centimetara, čupav je i uvek ima zlatni kolorit tokom cele godine.

Chamaecyparis Aurea, kako joj ime govori, ima zlatni kolorit. Jako je lepa, gusta i ima vijugave skupčetine.

Kalemljeni bor takođe ima zanimljivu boju. Tokom cele godine ima zelenu, a zimi dobija intenzivnu zlatnožutu boju. Jako sporo raste. Pola metra naraste za nekih 10 godina. Može da se sadi sam, ali još atraktivnije izgleda u kombinaciji sa drugim cvetnicama.

Nega patuljastih i poleglih četinara

Sa prihranom četinara se počinje od marta. Prvo se dodaje startno đubrivo sa više azota, koje pokreće vegetaciju, osvežava biljku i pomaže joj da pripremljena uđe u novu sezonu. Đubrenje se dalje nastavlja u zavisnosti od perioda, pred kraj jeseni se prestaje sa đubrenjem, kad biljka uđe u fazu mirovanja. Svi ovi četinari podnose temperaturu do minus 30 stepeni Celzijusa.

„Jedna od osnovnih nega ovih četinara je uklanjane suvih četina, što se zove fiziološko čišćenje. U jesen obično ili u toku leta dešava se pogotovo kod biljaka koje su jako guste. Manji je protok vazduha, vrućina je i desi se da unutra krene da formira dosta suvih četina. Biljka je zdrava to je normalno, ali je neophodno da se u toku leta izvuku te četine da ona prodiše i lepše će rasti“, napominje Petkovićeva.

Svi ovi četinari dobro podnose orezivanje.

Ukoliko ovakve četinare gajite u saksijama izložene suncu leti je potrebno svakodnevno zalivanje. One koj su posađeni u bašti dva puta nedeljno. Kada zalivate tek posađenu biljku u bašti veoma je važno da joj odjednom date potrebnu količinu vode kako bi se slegla zemlja oko nje.