Читај ми!

ТВ критичарка хрватског портала тврди да је „Песма за Евровизију“ прешишала „Дору“

Зринка Павлић у својој ТВ критици на хрватском Тпорталу каже да можда Лук Блек није бољи од хрватског представника, „Лета 3“, али је српски избор „Песме за Евровизију“ бољи шоу од „Доре“.

Зринка Павлић у свом тексту каже да је и на фестивалу „Песма за Евровизију“ било апсурдно смешних тренутака, трагично лоших песама и кича, али да се види да у Србији воле „Евровизију“, да схватају шта је и каква је, и да јој се баш као таквој истински радују.

„И због тога им је шоу бољи него наш“, тврди критичарка.

„Јест да сусједи имају релативно рецентно искуство с организацијом 'великог' 'Евросонга', али исто је тако чињеница да смо и 'ми' и 'они' склони сличној естетици (да не кажем 'естетици'), да и једни и други преозбиљно схваћамо 'Евросонг‘ па се добрим резултатима превише дичимо, а због лоших се смијешно љутимо, а да ни једнима ни другима локални избор за представника баш не представља најбоље из домаће глазбене продукције. У чему је онда фора?“

Павлићева закључује да „Песма за Евровизију“ не пати од „умишљене величине“, као хрватска „Дора“. За почетак, хвали тачку у којој су водитељи и певачки и плесачки извели једну од песама британске победнице на „Песми Евровизије" Making Your Mind Up' Bucks Fizza, као и то да смо имали прилоге о историјату „Евросонга“, па и ревијални део посвећен „Битлсима“, с обзиром на то да они потичу из Ливерпула у коме се одржава овогодишње такмичење.

„Другим ријечима, сусједи су шоу осмислили у оквиру онога камо иду и због чега се натјецање одржава, не инзистирајући да свијету (а заправо згроженој домаћој публици) покажу 'како се то ради' и 'погледајте какви смо ми генијалци'. Много нормалније, паметније и занимљивије. Ех, да. Био је и прилог о сценама еуровизијских натјецања, у којем су се мало и похвалили својом сценом у Београду 2008, али је и то било у оквиру наклоности 'Евросонгу', што је ипак љепше од безвезног урлања о томе како смо 'у прекрасној дворани' само зато да публика почне урлати на трибинама.“

Водитељи су, по мишљењу критичарке, имали бољих и лошијих момената, али се нису бавили сами собом, него шоуом и такмичарима.

Што се пак песама тиче, Павлићева сматра да је „Песма за Евровизију“ инклузивнија, отворенија, спремнија да прихвати оно што „Евросонг“ данас јесете, спремнија је и на прихватање „других и другачијих“.

„Тешко је замислити да би на 'Дори' у финале био припуштен момак као Јован Живадиновић Џипси, чијег су момка чак у бекстејџу медији навелико интервјуирали и запиткивали за подршку. Дежурни ауторитети за мушкост вјеројатно би имали коментаре и на побједника Luke-a Black-a, његов њежно-даркерски имиџ и танкоћутну изведбу високим гласом, а сигурно би било и реакција на мејкап инфлуенцера Filarriја. Полиција за укус, урбаност и очување 'грађанског' вјеројатно би на 'Дори' негодовала и на једног од фаворита – Принца од Врања и његову блискоисточно инспирирану 'Цвет с истока', али би зато сигурно запљескали Нађи, која се звуком своје пјесме 'Први ожиљак на души' тотално исфурала на Тејлор Свифт, баш као и 'наша' Миа Димшић. Дуо Гранд, на примјер, извео је маневар комбинације попа и опере, слично као и 'наш' Жак Хоудек прије неколико година, али се они, за разлику од Жака, нису схваћали смртно озбиљно па су са својом пресмијешном пјесмом и наступом испали тоталне легенде.“

За победничку песму Само ми се спава Лука Блека, Зринка Павлић сматра да је занимљива, са својом причом, визуелним и музичким идентитетом, мада можда није боља од ријечког „Лета 3“, мада мисли да је музички модернија.

„Али 'Песма за Евровизију' дефинитивно је била боља од 'Доре'. Ако ништа друго – а има и подоста другог, укључујући и сцену, која овдје није била опасност од епилептичког напада – у финалу шоуа видјело се да су га радили људи који воле 'Евросонг‘ за људе који воле 'Евросонг'. А већ је само то довољно да нас сусједи прешишају“, закључује ТВ критичарка.