Давор Шпишић: И друга сезона ТВ серије „Јужни ветар“ биће хит, продукција је генијална

„Парастос је за Ненада Мараша. Четрдесет дана од ликвидације несретног младића на гробљу се окупља породица предвођена шефом клана Петром Марашем. Црни луксузни теренци, напети наоружани тјелохранитељи, црни скупи мрамор жртвиног гроба, гламурозни тамјан џунгле на асфалту... 

Петар тјескобно ишчекује хоће ли се појавити оронули болесни отац који једино њега окривљује за смрт млађег сина. И кад се ипак укаже тужна растројена олупина Лазара Мараша (бриљантни Богдан Диклић), малени унук му приђе и тјеши га ријечима нека не буде жалостан јер ће убрзо видјети Ненада на неком љепшем мјесту“, наводи Давор Шпишић на почетку своје критике на хрватском порталу Телеграм.

Према његовом мишљењу, Јужни ветар: На граници је етида о детиње невином обећању царства небеског усред пакла на земљи.

„Већ након одгледане прве трећине дванаестодијелне серије (емитира се викендом на првом каналу РТС-а) посве је сигурно: франшиза жилаво опстаје. Не само да блокбастерски не посустаје у врхунским продукцијским и изведбеним стандардима, него у садржајном смислу отвара и нове суморне визуре“, истиче критичар.

Посебне речи хвале има за редитеља Милоша Аврамовића и сценаристу Петра Михајловића који проширују перспективу серије, настављајући се на крвави расплет којим се завршио филм Јужни ветар: Убрзање.

Радована Вујовића у лику инспектора Танкосића описује као изврсног, а Александра Берчека назива величанственим у улози Црвеног. Милош Биковић, како каже, ту дивљу емоцију носи чудесним молским изгарањем, а стаза освете постаје једна од носећих аутострада којом Аврамовић и Михајловић граде причу.

„Друга драматуршка траса крије се у наслову На граници и заправо представља његову антитезу: зло је безгранично метастазирало. Прича динамично усисава интересне токове од Русије до европских центара моћи, САД-а, Боливије и Колумбије... Корупција, трговина наркотицима и оружјем, прање пара, ликвидације и терор, све уз благослове и изравне упетљаности држава, избрисали су посљедње стопе било каквих скрупула или граничних међаша.

Просперитет зла, технолошка и социолошка еволуција креатора каоса и грамзивости, у новој серији тандема Аврамовић-Михајловић оцртава се као трајна мучнина. Која нас, успркос марљиво изведеном суспенсу, ступурозно закива безнађем. Ступор као стање предаје и отупјелости на насиље и безакоње жељезно усидрено у свим порама и институцијама, још је једна лајна која се повлачи новим Јужним ветром“, наводи Шпишић.

Микија Манојловића у улози Цара описује као моћну, а такође истиче и таленат осталих глумаца: Миодрага Радоњића (Баћа), Јоване Стојиљковић (Софија), Младена Совиља (Дрка), Андрије Кузмановића (Кифла), Оксане Акинишине (Лариса), Тамаре Крцуновић (Марија), Милице Гојковић (Бојана/Јована).

„Прва епизода се отвара феноменалним црнохуморним упадом. Спот у маниру раних осамдесетих приказује природне љепоте, производна достигнућа и људске врлине на простору Југославије а све то описује наратор на руском језику, избацујући пароле Југославија то су људи, Из Југославије с љубављу...

У једном тренутку камера фокусира плаву шљиву, наратор вели да је то права балканска љепотица, а онда натпис Балканскаја красавица осване на шлеперу негдје у близини финско-руске границе. Убрзо схваћамо да умјесто шљиве љепотице, вриједни дилери превозе тону коке. Детокс за уништену земљу одавно је завршио у крвавим рукама и ноздрвама пуним бијелог праха“, закључује у својој критици Давор Шпишић.