Otpad od hrane i klimatske promene

Iz Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) ističu da olako shvatamo hranu koja nam je dostupna i da zaboravljamo koliko miliona ljudi u svetu nema pristup toj istoj hrani.

„Treba da budemo društveno odgovorniji. Klimatske promene, katastrofe koje pogađaju svet, sve one utiču vrlo direktno na samu poljoprivredu. S druge strane, i poljoprivreda značajno doprinosi klimatskim promenama. Jedna trećina gasova sa efektom staklene bašte dolazi baš iz sektora poljoprivrede. Znači, sa jedne strane doprinosimo problemu, a onda trpimo direktne posledice tog problema", kaže Aleksandar Mentov iz Organizacije UN za hranu i poljoprivredu.

Prof. dr Ana Vuković Vimić, meteorolog sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, kaže da u poljoprivredi imamo velike emisije metana.

„On, na sreću, ne ostaje dugo u atmosferi, kratak mu je životni vek, oko 12 godina, za razliku od ugljen-dioksida, koji ostaje stotinama godina. Poljoprivreda zaista dosta utiče na naš klimatski sistem. Uz klimatske promene, to je dupli stres."

U proizvodnji hrane koristi se dosta prirodnih resursa, poput vode, energije, zemljišta, pa je neophodno da se u tom procesu mnogo odgovornije ponašamo prema prirodi. Prehrambena industrija odgovorna je za više od četvrtine globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte.

U proizvodnji hrane profit ne sme da bude glavni faktor i nosilac razvoja. Moramo više da brinemo o životnoj sredini, jer su resursi kojima raspolažemo vrlo ograničeni a treba da ih čuvamo za generacije koje dolaze. Tu pravimo velike greške, uglavnom se fokusiramo na profit koji je, nažalost, samo kratkorajno rešenje, navodi Aleksandar Mentov.

I dok se u svetu na godišnjem nivou oko trećina proizvedenih namirnica baci, svaki deseti građanin na planeti živi u siromaštvu i ne može sebi da priušti dovoljno hrane. Bacanje namirnica predstavlja veliki problem, jer takva vrsta otpada bitno doprinosi klimatskim promenama.

Kada hrana postane otpad i kada više ne znamo šta ćemo sa njom da radimo, obično je bacamo u đubre, dakle u komunalni otpad. Na taj način završava na deponijama, gde se razlaže i raspada pod atmosferskim uticajima.

„Usled toga dolazi do emitovanja gasa staklene bašte koji se zove metan. Pod uticajem, recimo, kiše, sve te materije koje se nalaze u hrani spiraju se i kroz ocedne vode deponije ulaze u podzemne vode. One dalje transportuju te materije u naše vodotoke, reke, i to dalje zagađuje sve one lepe resurse koje imamo. Tako možemo konstatovati da otpad od hrane pričinjava i veliku štetu životnoj sredini", ukazuje Vladan Šćekić iz Centra za unapređenje životne sredine.

Istraživanja pokazuju da bi od namirnica koje bacamo 700-800 miliona gladnih u svetu moglo da se hrani čak tri godine. Kada bi se samo promenili čovekovi potrošački obrasci, šteta koja nastaje usled klimatskih promena bila bi daleko manja.