Читај ми!

Блокови о којима се прича...

Душан Жарковић разговарао је са Јеленом Нолан Рол, нашом исељеницом која живи у Бристолу (Уједињено Краљевство), а поводом романа који је промовисала, а чија су тема новобеоградски блокови.

Роман "О блоковима се прича" говори о животу у новобеоградским блоковима у којима је ауторка одрасла, људима који у њему живе, као и о особинама које красе становнике тог дела нашег главног града.

"За мене имају посебне особине, јер је то место на коме сам ја одрастала и о коме сам слушала приче које се нису увек поклапале са мојим животним искуством", каже Јелена Нолан Рол, доктор психологије и писац.

Са Јеленом смо разговарали и о искуствима која је стекла живећи у Енглеској, о Енглезима као суседима, да ли су дистанцирани, умеју ли да саосећају са невољама других људи. Тим поводом навела нам је пример њихове солидарности са нашом земљом током поплава 2014. године.

"Ми смо само знали комшију до нас, ја сам одштампала листић и делила на улици, рекла шта се десило и ако имате нешто донесите, и недељу дана су људи остављали кесе пред вратима. Тако да, хоће људи да помогну, није да неће", каже Јелена.

Наша саговорница је говорила и о тешкоћама са којима Енглези који живе у једном класном друштву, имају да разумеју концепт да у једној згради, врата до врата, живе врхунски лекар и занатлија.

"Цео концепт блокова је јако тешко разумљив њима. Када кажем какав аје екипа живела на спрату, имали смо и обућара и секретарицу и доктора медицине и директора...питају се како...баш им је тешко да то ставе негде, јер то нема смисла...Људи који живе у великим зградама су један одређен профил људи који немају баш најбољу репутацију, као нису образовани, ништа не раде...али, они заиста раде, и то им је тешко да разумеју", каже Јелена.

Јелена говори и о одласку у велику Британију, навикавању на нову средину, као и о искуствима која је тамо стекла.

"Отишла сам 2009. године и дошла сам са својим очекивањима, имала сам завршен факултет психологије, ја бих се пријавила за посао, али ви немате радно искуство овде код нас...Тако да сам радила као продавац, чистила сам по кућама, водила кафану, свашта сам радила...али сам схватила да је много лакше тамо уписати докторат, што сам и урадила и све је после ишло много лакше. Имала сам нека очекивања али су она потпуно пала у воду кад ми се приближила та енглеска реалност, што није ни добро ни лоше, тако је како је...".

Наша саговорница се у Британији дружи и са људима са наших простора, а говори нам и о својим плановима.

"ја не планирам да се вратим, али желим да живим на те две релације колико год дуго могу. Ја сам полу Иркиња, мој отац је Ирац, тако да сам ја културолошки мало тамо, и има ствари које има блок, а Бристол га никад неће имати, и обрнуто. Мислим да сам у привилегованој позицији и да могу да извучем најбоље од оба света и желим да наставим тако...Долазим често јер желим и да моје дете зна одакле смо, па ћемо доћи на неколико недеља, дружити се са нашим другарима...имам две куће, најмање...", каже Јелена.

растајемо се од Јелене са осећањем да ова свестрана жена, мајка, докторка психологије, експерт за превенцију насиља над децом, женама и мушкарцима, љубитељком бразилске ђијуђице, могла још подоста да каже и у књижевности у којој је начинила тек први корак.