Blokovi o kojima se priča...

Roman "O blokovima se priča" govori o životu u novobeogradskim blokovima u kojima je autorka odrasla, ljudima koji u njemu žive, kao i o osobinama koje krase stanovnike tog dela našeg glavnog grada.

"Za mene imaju posebne osobine, jer je to mesto na kome sam ja odrastala i o kome sam slušala priče koje se nisu uvek poklapale sa mojim životnim iskustvom", kaže Jelena Nolan Rol, doktor psihologije i pisac.

Sa Jelenom smo razgovarali i o iskustvima koja je stekla živeći u Engleskoj, o Englezima kao susedima, da li su distancirani, umeju li da saosećaju sa nevoljama drugih ljudi. Tim povodom navela nam je primer njihove solidarnosti sa našom zemljom tokom poplava 2014. godine.

"Mi smo samo znali komšiju do nas, ja sam odštampala listić i delila na ulici, rekla šta se desilo i ako imate nešto donesite, i nedelju dana su ljudi ostavljali kese pred vratima. Tako da, hoće ljudi da pomognu, nije da neće", kaže Jelena.

Naša sagovornica je govorila i o teškoćama sa kojima Englezi koji žive u jednom klasnom društvu, imaju da razumeju koncept da u jednoj zgradi, vrata do vrata, žive vrhunski lekar i zanatlija.

"Ceo koncept blokova je jako teško razumljiv njima. Kada kažem kakav aje ekipa živela na spratu, imali smo i obućara i sekretaricu i doktora medicine i direktora...pitaju se kako...baš im je teško da to stave negde, jer to nema smisla...Ljudi koji žive u velikim zgradama su jedan određen profil ljudi koji nemaju baš najbolju reputaciju, kao nisu obrazovani, ništa ne rade...ali, oni zaista rade, i to im je teško da razumeju", kaže Jelena.

Jelena govori i o odlasku u veliku Britaniju, navikavanju na novu sredinu, kao i o iskustvima koja je tamo stekla.

"Otišla sam 2009. godine i došla sam sa svojim očekivanjima, imala sam završen fakultet psihologije, ja bih se prijavila za posao, ali vi nemate radno iskustvo ovde kod nas...Tako da sam radila kao prodavac, čistila sam po kućama, vodila kafanu, svašta sam radila...ali sam shvatila da je mnogo lakše tamo upisati doktorat, što sam i uradila i sve je posle išlo mnogo lakše. Imala sam neka očekivanja ali su ona potpuno pala u vodu kad mi se približila ta engleska realnost, što nije ni dobro ni loše, tako je kako je...".

Naša sagovornica se u Britaniji druži i sa ljudima sa naših prostora, a govori nam i o svojim planovima.

"ja ne planiram da se vratim, ali želim da živim na te dve relacije koliko god dugo mogu. Ja sam polu Irkinja, moj otac je Irac, tako da sam ja kulturološki malo tamo, i ima stvari koje ima blok, a Bristol ga nikad neće imati, i obrnuto. Mislim da sam u privilegovanoj poziciji i da mogu da izvučem najbolje od oba sveta i želim da nastavim tako...Dolazim često jer želim i da moje dete zna odakle smo, pa ćemo doći na nekoliko nedelja, družiti se sa našim drugarima...imam dve kuće, najmanje...", kaže Jelena.

rastajemo se od Jelene sa osećanjem da ova svestrana žena, majka, doktorka psihologije, ekspert za prevenciju nasilja nad decom, ženama i muškarcima, ljubiteljkom brazilske đijuđice, mogla još podosta da kaže i u književnosti u kojoj je načinila tek prvi korak.