Ана Дандоло

Прва жена која је понела титулу српске краљице била је супруга Стефана Првовенчаног, првог српског краља.

Ана Дандоло је била унука моћног млетачког дужда Енрика Дандола. Почива у манастиру Сопоћани, где се налази и фреска посвећена тренутку њене смрти, када јој душу прихвата анђео, док јој крај узглавља стоје Христос и Богородица.

Стефан се оженио Аном (која је Стефану била трећа жена) 1217. године и са њом имао синове Предислава (касније архиепископ Сава II) и Уроша (касније краљ Стефан Урош I).

Ана је била ћерка Ранијера Дандола, вицедужда Венеције и прокуратора Сан Марка. Њен деда био је чувени дужд Енрико Дандоло, који је током Четвртог крсташког рата организовао нападе на Задар (1202) и Цариград (1204).

Породица Дандоло је у то време имала велики утицај јер је један њен припадник, Јован Дандоло, био и дубровачки кнез. Дубровачка општина је управо 1215. године склопила врло повољан, пре свега трговачки уговор са српским жупаном. Колико је кнез Јован имао удела при склапању брака, није познато.

Пошто су крсташи у Четвртом крсташком рату 1204. заузели Цариград и срушили Византијско царство, Стефан Првовенчани је потражио подршку на западу и нашао ју је код Млечана.

Венецијанка Ана Дандоло крунисана је заједно са Стефаном 1217. године у Цркви Св. Петра и Павла у Расу.

Чињеница је да је краљица Ана надживела свог супруга скоро пуне четири деценије. На такав закључак јасно упућује чувена фреска "Смрт краљице Ане Дандоло", која је насликана на северном зиду припрате Цркве Св. Тројице у Сопоћанима.

На фресци је приказана краљица Ана на одру у тренутку када њену душу прихвата анђео, а на њеном узглављу појављују се Христос и Богородица. Око одра је окупљен српски двор.

Њен син и краљ Урош Ι представљен је у владарској одежди с круном на глави, иза њега стоје принчеви Драгутин и Милутин, а иза њих принцеза Брнча, док леву руку краљице држи и љуби њена снаха краљица Јелена.

На фресци је насликан и архиепископ Сава II. Ана је, дакле, очигледно надживела свог супруга. Поставља се питање када је настао сопоћански живопис. Општеприхваћена теза је да је настао између 1263. и 1268. године. Тада треба сместити и смрт Ане Дандоло.