Мистерија друге жене Стефана Првовенчаног

Колико год да је био узбудљив живот Стефана Немањића, касније Стефана Првовенчаног, као владара и човека који је наследио очеву амбицију да Србију учини независном краљевином, толико је и његов приватни живот обиловао драмама, првенствено емотивне природе.

Након што је окончао брак са византијском принцезом Евдокијом, коју је протерао са двора због прељубе, Стефан Немањић је ушао у сукоб са старијим братом Вуканом, који га је накратко протерао са престола. Тражећи савезника, Стефан се обрео у Бугарској код цара Калојана, који му је пружио заштиту, а по неким изворима и много више од тога.

Наиме, има оних који сматрају да се Стефан у то време други пут оженио блиском рођаком цара Калојана, којој пак историја није забележила име. Са том женом провео је наредних десет година, а како су историјски извори из тог периода поприлично непоуздани, нигде се могу наћи подаци да му је управо та мистериозна Бугарка подарила још два сина – Владислава, који ће постати трећи српски краљ, и Предислава, који се рано замонашио и касније био познат као Сава Други.

С друге стране, нигде нема писаних трагова који ово потврђују, већ се углавном наводи да су Владислав и Предислав рођени у браку са Евдокијом. Да све буде још мистериозније, романтичније и незгодније за било какве закључке, та друга Стефанова супруга је наводно умрла након неколико година брака.

Слободнији тумачи тадашњих дешавања имају теорије по којима је ова друга Стефанова супруга била остављена и отерана када је Стефан схватио да је савезништво са Бугарском било кратког даха, те да му никако неће донети круну коју је толико желео. Несуђена краљица наводно је толико патила да је умрла од туге.

Стефан, чији су бракови, по свој прилици, сви били политички предумишљај пре него избор његовог срца, тражио је себи адекватнију супругу која ће му обезбедити папску милост и дуго жељену круну. Уколико је ова безимена жена заиста постојала у животу Стефана Немањића, не чуди што ју је историја избрисала, будући да се о многим женама владара у то време није знало готово ништа, баш као ни о рођеним сестрама самог Стефана.

Једноставно, историја није била претерано благонаклона према женама које нису оставиле синове владаре или и саме биле владарке или пак важне из неког трећег, опет историјског разлога. Други разлог је и тај што тај брак могуће и није био формалан, односно склопљен у цркви, већ оно што бисмо данас назвали грађанска заједница.

Оно што је извесно је да Стефан Немањић није самовао између своја два званична брака са Евдокијом и Аном Дандоло, али о таквим детаљима живота било ког средњовековног владара се може само нагађати.