Literatura u izolaciji - godina glasnog ćutanja 2020.

Iako se mnogo govori i priča, pre svega o zarazi koja se širi i menja lice sveta, ćutanje onih koji se bave umetnošću, a posebno književnošću postaje sve glasnije.

Od buke dnevnih izveštaja, brojeva bolesnih i nestalih, od histerije medija i socijalnih mreža, od trke farmaceutskih koncerna za zaradom, a možda i lekom, ne čuje se i ne probija gotovo ni jedna druga reč, misao, ideja, ne čita se, ne piše se, ne igra se, ne susreću se umetnici, ne kupuju se i ne prodaju knjige, ne ide se u pozorišta ni u biblioteke, sve je stalo, pa i pisana reč.

I suštinsko pitanje - koji je smisao pisanja, smisao književnosti, otvara se po ko zna koji put, na novi način, na teži način. Pitanje, na koje i ovako nema pravih odgovora. To je slika Evrope i celog sveta. Paraliza. Stoji se, ćuti i čeka. Uglavnom.

Ipak, znamo da je književnost žilava sorta, da hoće da preživi i ratove i nepogode i diktature i periode ludila, pa i zaraze i pandemije, kao što je ova. Nađu se oni, dovoljno glasni, dovoljno ljuti, dovoljno vredni ili dovoljno očajni, koji se ne obaziru na ovo vreme i boleštinu koja trenutno vlada. Uostalom , život se ne može zaustaviti, samim tim ni umetnost, ni književnost. Mnogi autori upravo „koronu" i sve oko nje vide kao neku vrstu inspiracije i motivacije, pa i izdavači i knjižari nalaze načine i puteve da dođu do čitalaca.

Magična reč, barem na nemačkom govornom području, je „onlajn" (Onlajn je anglicizam relativno novijeg datuma koji još ne beleže svi relevantni pravopisni priručnici. Njegovo značenje može biti: 1. umrežen, povezan sa centralnim računarom; 2. koji trenutno radi na internetu (Klajn, Šipka, 2007).) Naravno, u međuvremenu je ovo značenje mnogo šire i globalnije, pa i srpskom čitaocu jasnije.

Sve je „onlajn": kupoprodaja svega, pa i knjiga, književni susreti i književne večeri, aktuelna i druga periodika, umreženi su svi koji mogu, a glavne uloge imaju pošta i druge dostavne službe, kao i sveprisutni portal prodaje svega i svačega „Amazon", koji je kako se čini, jedan od glavnih profitera ove krize.

Ipak i lokalne knjižarnice, koje su se na vreme prilagodile, uspevaju da prežive.
Berlinski Tagesšpigel piše da je potražnja „određenih" knjiga, koje imaju neku vezu sa ovom svetskom zarazom, drastično porasla: Kamijeva „Kuga", Bokačov „Dekameron", „Smrt u Veneciji" Tomasa Mana, uopšte - knjige koje se na direktan ili indirektan način bave pošašću, gotovo su nestale iz knjižara i biblioteka. Što „onlajn", što u periodima otvaranja, kada se moglo nešto i raditi.

S druge strane, našli su se autori koji se aktivno i kreativno, pa i uspešno bave svojim iskustvima u ovom periodu, ili su okrenuti perspektivama budućnosti i vremenu posle korone.

Bečki portal Vienna.at izdvaja tri zanimljive knjige koje su dobar primer za aktuelnu literarnu produkciju u Austriji. Evo i naslova, koji dovoljno govore:

- „Korona-ništa više neće biti kao pre" Sonje Šif (Sonja Schiff (Hrsg.): „Corona - Nichts wird mehr sein wie es war. 17 Geschichten, die jetzt Mut machen". 80 Seiten. story.one publishing, 2020.)

- Zatim „Snaga i inspiracija za ova vremena" bivšeg političara Matijasa Štrolca (Matthias Strolz: "Kraft & Inspiration für diese Zeiten". 80 Seiten. story.one publishing, 2020.)

- Kao i zanimljivi pogled u budućnost istraživača Matijasa Horksa, „Budućnost posle Korone " (Matthias Horx: "Die Zukunft nach Corona. Wie eine Krise die Gesellschaft, unser Denken und unser Handeln verändert". 144 Seiten. Econ Verlag, 2020.

Uglavnom, čini se izvesnim da se budućnost glavnog toka evropske književnosti sada nalazi upravo negde između ove dve krajnosti - obuzetosti sadašnjim, budućim i prošlim duhovima vremena korona - krize, kao i novim putevima veze između knjige i kupca, autora i čitaoca, bili oni onlajn ili drugačiji - valja nam se pripremiti za novo „postkoronarno" vreme.

A to vreme nas ozbiljno približava utopiji Luisa Borhesa, njegovoj priči „Vavilonska biblioteka"  u kojoj je svemir zamišljen u obliku ogromne biblioteke, koja sadrži sve moguće knjige, ikada napisane. Samo - zbog ogromne količine informacija, sve knjige su potpuno beskorisne za čitaoca, što bibliotekara vodi u suicidalni očaj.

Na šta vas to podseća?