Читај ми!

Путин потписао указ о признавању независности Запорошке и Херсонске области; Зеленски сазваo седницу Савета за националну безбедност

Двеста осамнаести дан рата у Украјини. Након што су се становници четири украјинске области изјаснили за уједињење са Русијом, очекује се да Владимир Путин призна резултате референдума. Не признају их Кијев, Вашингтон, ЕУ, НАТО и УН и сматрају да Русији треба ускратити чланство у Савету безбедности. ЕК предлаже осми пакет санкција. Москва тражи хитну седницу СБ УН због Северног тока.

Украјини испоручена опрема за нуклеарну безбедност

Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) организовала је испоруку опреме за нуклеарну безбедност Украјини, пренела је агенција ТАС.

У саопштењу Агенције је наведено да је опрема, коју је донирала Шведска, испоручена у среду, док се очекује да ће за неколико дана стићи опрема коју је, уз подршку Француске и Сједињених Држава, обезбедила ИАЕА.

(Танјуг

 

Путин потписао указ о признавању независности Запорошке и Херсонске области

Руски председник Владимир Путин потписао је указ о признавању Запорошке и Херсонске области као независних територија.

Претходно је Кремљ најавио церемонију потписивања споразума о уласку четири територије у састав Руске Федерације.

Како је новинарима рекао портпарол Кремља Дмитриј Песков, споразуми о уласку нових територија у састав Руске Федерације биће потписани 30. септембра у 15.00 часова по московском времену у сали Светог Ђорђа Велике кремаљске палате.

(Известија

Бајден: Никад нећемо признати руске референдуме

Председник САФ Џозеф Бајден изјавио је да Америка никад неће признати руске покушаје да присвоји делове украјинске територије, у време док се Русија спрема да припоји неке делове Украјине, преноси Ројтерс.

Бајден је осудио референдуме које су извеле проруске снаге на истоку Украјине и назвао их "апсолутном лажи". 

"Резултати су фабриковани у Москви", рекао је Бајден, после разговора са лидерима пацифичких острва.

(Ројтерс)

Опширније Краће

Гутерес жели да настави разговоре са Русијом

Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес планира да настави разговоре са Русијом, изјавио је портпарол шефа УН Стефан Дижарик.

"Генерални секретар чврсто верује да треба да линије комуникације буду отворене. Гутерес је изразио чврст став по питању одбране међународног права. То не значи да неће причати са руском страну, напротив, разговори ће морати да се наставе", нагласио је Дижарик, пренео је Тас.

(Танјуг, Тас)

Опширније Краће

Путин: Саботажа гасовода је чин међународног тероризма

Руски председник Владимир Путин изјавио је да је "саботажа без преседана" гасовода Северни ток "чин међународног тероризма", саопштио је Кремљ.

Путин је то рекао у телефонском разговору са турским колегом Реџепом Тајипом Ердоганом, јавља Ројтерс.

Руски председник је казао да је неопходно испунити споразум о украјинском извозу житарица уз међународно посредовање, укључујући уклањање баријера за испоруку руске хране и ђубрива на светска тржишта, преноси Кремљ.

(Ројтерс)

Опширније Краће

Захарова: СБУН о Северном току због НАТО померен за сутра

Русија је за данас затражила састанак Савета безбедности Уједињених нација (СБУН) поводом инцидената на гасоводима Северни ток, а државе НАТО су гласале против и одложиле састанак за сутра, изјавила је портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова.

"Затражили смо састанак СБУН за данас, 29. септембар. Шта мислите, ко није желео да га одржи данас, коме је требало више времена, ко је одлучио да то некако успори и одложи. Па, НАТО наравно. Узнемирили су се људи из НАТО, па су рекли да могу да одрже састанак само 30. септембра", рекла је Захарова, а пренела агенција Тас.

(Танјуг, Тас) 

Опширније Краће

Стојанов: Бугарска неће испоручивати тешко наоружање Кијеву

Министар одбране Бугарске Димитар Стојанов изјавио је да та земља неће испоручивати тешко наоружање Украјини упркос захтевима Кијева.

"Украјински амбасадор је од нас тражио тешко наоружање. Мој одговор је био јасан: постоји одлука нашег парламента да се пружи војно-техничка помоћ, али не и оружје", рекао је Стојанов, преноси Тас.

Истакао је и да све док је министар одбране, никакво оружје неће бити испоручено Украјини.

(Тас, Танјуг)

Опширније Краће

Гутерес: Анексија четири украјинска региона била би "опасна ескалација"

Уколико Русија настави са својим плановима за анексију четири украјинска региона, то би представљало опасну ескалацију која би угрозила изгледе за мир у региону, упозорио је генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес, преноси Ројтерс.

"Свака одлука да се настави са анексијом украјинских области Доњецк, Луганск, Херсон и Запорожје не би имала никакву правну вредност и заслужује да буде осуђена", рекао је Гутерес новинарима.

(Ројтерс) 

Опширније Краће

Путин: Запад спреман да сваку државу "гурне под аутобус"

Председник Русије Владимир Путин изјавио је да Запад, спроводећи своју политику диктата у свим сферама, ствара све више проблема.

"Држећи се чврсто за прошлост и покушавајући да спроведе диктаторску политику у свим сферама: од међународних односа и економије, до културе и спорта, овакав колективни Запад ствара све више проблема и криза. Намећу притисак оним земљама које желе да иду сувереним путем развоја", рекао је руски лидер на састанку са шефовима обавештајних служба Заједнице независних држава, пренео је Тас.

Путин је навео да је Запад спреман да сваку државу "гурне под аутобус" и претвори је у тло погодно за кризе, да изазове "обојене револуције и масакр".

"Јурећи своје циљеве, наши геополитички непријатељи, наши опоненти како их однедавно зовемо, спремни су да свакога 'гурну под аутобус', било коју земљу, како би створили погодно тле за кризе, да изазову обојене револуције и иницирају масакр. То смо видели много пута", нагласио је Путин.

Путин истиче да се "једнополарна хегемонија неумољиво распада и да се успоставља праведнији светски поредак, али да се Запад не мири с тиме".

"Сведоци смо тешког процеса формирања поштенијег светског поретка. Прате га добро познати тињајући проблеми. Једнополарна хегемонија се неумољиво распада и то је реалност коју Запад не жели да прихвати. Одатле све произлази", оцењује руски председник.

Додао да су у актуелним околностима спољна безбедност и унутрашња стабилност најважнији за развој чланица Заједнице независних држава.

(Тас, Танјуг) 

Опширније Краће

Залужњи: Каволи ме уверио у даљу подршку САД

Главнокомандујући Оружаних снага Украјине Валериј Залужњи изјавио јe да је са врховним командантом америчке војске у Европи Кристофером Каволијем разговарао о рату са Русијом, као и да је добио уверавања о даљој подршци Вашингтона.

Генерали су разговарали телефоном уочи сутрашње церемоније на којој ће руски председник Владимир Путин потписати документе којима се проглашава руска анексија четири украјинска региона, пренoси Ројтерс.

"Поделио сам са генералом Каволијем визију Генералштаба Оружаних снага Украјине у вези са мобилизацијом у Руској Федерацији. Добио сам охрабрујуће поштовање и уверавања у даљу подршку", навео је Залужњи на Телеграму.

(Ројтерс)

Опширније Краће

Кијев: Ракетни напад на Дњепар, најмање четворо мртвих

Руске снаге ракетирале су град Дњепар, као и Дњепропетровску област, саопштио је на Телеграму заменик шефа кабинета украјинског председника Кирило Тимошенко. 

Према његовим речима, најмање четири особе су страдале, а 18 њих је повређено.

(Укринформ)

Опширније Краће

Северни ток 1: Цурење гаса "вероватно" престаје 3. октобра

Оператор гасовода Северни ток 1 "Норд стрим АГ" изјавио је да Ројтерс да ће у понедељак, 3. октобра, гас "вероватно" престати да цури из оштећеног гасовода.

Портпарол компаније "Норд стрим АГ" навео је да није могуће дати било какве прогнозе у вези с даљим радом гасовода док се не процени штета.

"Док не буде резултата процене штете, не могу се правити никакве прогнозе. Процена штете може бити извршена на лицу места, чим успемо да се приближимо том подручју. Тренутно је приступ тамо ограничен", навео је портпарол компаније.

(Ројтерс)

Опширније Краће

Зеленски: Одговорићемо оштро ако Русија припоји четири региона

Украјински председник Володимир Зеленски упозорио је Русију да следи "веома оштар" одговор Кијева уколико Москва припоји четири украјинска региона након одржаних референдума на тим територијама.

"Гласови су безвредни и не мењају реалност. Територијални интегритет Украјине биће враћен. И наша реакција ако Русија призна резултате биће веома оштра", рекао је Зеленски.

Саопштење које је издала канцеларија Зеленског након разговора са италијанским премијером Мариом Драгијем, не односи се на сутрашњу церемонију на којој ће руски председник Владимир Путин потписати документа којима се проглашава руска анексија четири украјинска региона, преноси Ројтерс. 

Британска агенција наводи да није још јасно да ли је Зеленски разговарао са италијанским премијером пре или након што је Кремљ најавио сутрашњу церемонију.

Кремљ је раније данас саопштио да ће руски председник сутра на церемонији у Москви потписати документа о приступању Русији украјинских територија на којима је одржан референдум.

(Ројтерс) 

Опширније Краће

Локалне власти: Гранатирана колона избеглица, погинуло 30 људи

Око 30 људи страдало је у украјинском гранатирању избегличке колоне у Харковској области, изјавио је за агенцију РИА Новости шеф представништва Луганске области, која је прогласила независност, Родион Мирошник.

"Према прелиминарним подацима, у гранатирању конвоја погинуло је око 30 људи, укључујући и децу", рекао је Мирошник. 

Према његовим речима, прилив избеглица из Харковске области ка Русији последњих дана je порастао.

(РИА Новости, Танјуг)

Опширније Краће

Зеленски сазваo седницу Савета за националну безбедност за сутра

Председник Украјине Володимир Зеленски за сутра, 30. септембар, сазвао је хитну седницу Савета за националну безбедност и одбрану те земље, објавио је на Фесјбуку његов портпарол Сергеј Никифоров.

Према његовим речима, дневни ред и остале информације биће накнадно објављени.

Украјински медији подсећају да се сутра очекује и да Владимир Путин призна резултате референдума.

(Унијан, Укринформ, Ројтерс) 

Опширније Краће

Део ЕУ тражи ограничење цена гаса, ЕК то обесхрабрује

Петнаест земаља чланица Европске уније послало је писмо Европској комисији у којем траже да изнесе предлоге за ограничавање цене гаса како би европски потрошачи били заштићени од високих цена тог енергента.

Овај предлог биће главна тема сутрашњег ванредног састанка министара енергетике ЕУ.

Немачка, која није потписник овог писма, сматра да ће ограничење цене гаса имати лош дестабилизирајучи утицај на тржиште.

Писмо су потписале Белгија, Бугарска, Хрватска, Француска, Грчка, Италија, Латвија, Литванија, Малта, Пољска, Португалија, Румунија, Словачка, Словенија и Шпанија.

Као одговор, Европска комисија је послала земљама чланицама "нон пејпер" документ о хитним интервенцијама на тржишту гаса.

Комисија не предлаже ограничење цена горива које тражи 15 земаља и чак обесхрабрује такав корак.

У документу стоји да "интервенција на нивоу цена гаса може да се постигне интегрисаном и координисаном интервенцијом која укључује смањење потрошње и солидарност у снабдевању" између држава чланица.

Комисија сматра да би успостављање горње границе цене гаса било захтевно због динамике унутрашњег и глобалног тржишта и подразумевало би ризик за сигурност снабдевања.

Европска извршна власт предлаже три мере.

Прва мера је да Унија закључи договор са поузданим добављачима у разумном року и да се с њима постигне договор за смањење цена као и сигурност доставе плина.

Друга мера се односи на постизање уговора с добављачима течног плина (ЛПГ) који земље чланице већ узимају од почетка године да би се ослободиле руске енергетске зависности.

И овде Комисија предлаже дугорочни уговор с поузданим добављачима у корист обе стране, а за Унију би та корист била нижа цена плина.

Трећа мера такође се односи на горњу цену руског гаса, а њен циљ је да лиши Русију прихода.

У овом тренутку руски плин представља девет одсто европске потрошње гаса па неке земље чланице мисле да ова мера није ефикасна с обзиром на њен лимитиран утицај.

Земље чланице источне и централне Европе, оне које много зависе од руског гаса, сматрају да ова мера може да наведе Русију да сасвим затвори доток тог енергента према Унији.

(Танјуг)

Опширније Краће

Гуљаш: Нећемо подржати нов пакет санкција ако обухвати и енергетске

Мађарска неће подржати предложену нову рунду санкција Европске уније против Русије ако она обухвати и енергетске санкције, изјавио је данас Гергељ Гуљаш, шеф кабинета мађарског премијера Виктора Орбана.

"Мађарска је већ учинила много да се одржи европско јединство, али ако у пакету буду енергетске санкције, ми то не можемо и нећемо подржати. Сачекаћемо коначну, пуну листу санкција и онда можемо да преговарамо о томе. Мађарска не може да подржи енергетске санкције", рекао је Гуљаш на брифингу за новинаре.

Мађарска агенција МТИ преноси да је Гуљаш рекао на брифингу да влада сматра веома важним да чује мишљење мађарских грађана о санкцијама Русији јер су они ти који се суочавају са последицама тих мера.

Он је додао да је влада на јучерашњој седници усвојила предлог владајуће Фидесове парламентарне групе да покрене јавну анкету "Националне консултације" о санкцијама ЕУ против Русије, те да ће питања бити објављена у наредних неколико дана, а грађани могу достављати одговоре путем интернета или поштом.

Гуљаш је навео да је Брисел "наметнуо" чланицама ЕУ увођење санкција обећавајући да ће оне наштетити Русији више него њиховим економијама и да ће "крај рата учинити ближим".

"Али, показало се да су санкције имале управо супротан ефекат. Оне су много више нашкодиле Европи него Русији, а плаћањем вртоглавих цена енергената ми финансирамо Русију", рекао је Гуљаш.

Додао је да је Русија на високим ценама енергената остварила рекордну добит, незабележену у последњих тридесет година и закључио да санкције нису учиниле ближим окончање рата, те да је "ово очигледно дуготрајан сукоб".

(Танјуг

Опширније Краће

Од поноћи Финска затвара границу за руске туристе

Финска од поноћи затвара границу за руске туристе, саопштила је влада те земље.

Фински министар спољних послова Пека Хависто је на конференцији за новинаре рекао да ће граница бити затворена за све руске туристе, али не и за све руске држављане.

Хависто је рекао да ће иза ове забране бити изузети руски држављани који посећују породицу, као и они који раде или студирају у Финској.

Наредба о делимичној мобилазицији у Русији изазвала је протесте широм Русије, хапшење демонстраната, као и одлазак руских држављана из те земље.

(Ројтерс)

Опширније Краће

НАТО: Оштећења на гасоводу указују на саботажу

НАТО сматра да су оштећења на гасоводу Северни ток 1 и 2 у међународним водама у Балтичком мору резултат саботаже.

"Оштећење гасовода Северни ток 1 и Северни ток 2 у међународним водама у Балтичком мору изазива дубоку забринутост. Све тренутно доступне информације указују да је то резултат намерних, непромишљених и неодговорних дела саботаже. Ова цурења изазивају ризике за транспорт и значајну штету по животну средину. Подржавамо истраге које су у току како би се утврдило порекло штете", истиче се у саопштењу НАТО-а.

Западна војна алијанса истиче да су се њене чланице обавезале да се припреме за одвраћање и одбрану од употребе енергената и других хибридних тактика.

"Сваки намерни напад на критичну инфраструктуру савезника наишао би на уједињен и одлучан одговор", поручују из НАТО-а.

(Танјуг)

Опширније Краће

Путин сутра потписује приступање четири територије Русији

Руски председник Владимир Путин сутра ће на церемонији у Москви потписати документа о приступању Русији украјинских територија на којима је одржан референдум, саопштио је Кремљ.

Путин ће током церемоније одржати говор, након чега ће се састати са лидерима Доњецке, Луганске, Херсонске и Запорошке области, у којима је од 23. од 27. септембра одржан референдум о приступању Руској Федерацији.

(Танјуг) 

Опширније Краће

Бербок: Лажни референдуми супротност слободним и фер изборима

Министарска спољних послова Немачке Аналена Бербок изјавила је да су "лажни референдуми, који су одржани у деловима Украјине, супротност слободним и фер изборима".

Она је тврди да су на тим референдумима уз претњу оружјем грађани вођени из станова и са радних места да би гласали.

"То је супротност слободним и фер изборима", нагласила је Бербокова.

"Све док у запоседнутим регионима постоји руски диктат, грађани тамо нису слободни ни безбедни", поручила је Бербокова.

(Танјуг)

Опширније Краће

Захарова: Гас цури на територији под контролом служби САД

Министарство спољних послова Руске Федерације саопштило је да је оштећење на гасоводу Северни ток, које је проузроковало цурење гаса, настало на територији која је "под пуном контролом" обавештајних служби САД.

Портпаролка министарства спољних послова Русије Марија Захарова рекла је да Вашингтон има "пуну контролу" над водама у близини обала Данске и Шведске где је уочено цурење гаса.

"Цурење се догодило у трговинским и економским зонама Данске и Шведске. То су земље окренуте ка НАТО и у потпуности под контролом обавештајних служби САД", рекла је Захарова у интервјуу за руску телевизију.

Данска је чланица војног савеза НАТО, док је Шведска аплицирала за чланство у тој организацији након што је одлучила да напусти своју политику неутралности због избијања рата у Украјини, подсећа Ројтерс.

Европска унија сумња да је цурења гаса на гасоводима Северни ток 1 и 2 изазвано саботажом и обећава снажан одговор на сваки намерни поремећај њене енергетске сигурности.

Иако ниједан цевовод није био у употреби у време сумњивих експлозија, они су били напуњени гасом који цури у Балтичко море откако су пукотине први пут откривене у понедељак.

(Танјуг)

Опширније Краће

Подољак: Одлучни смо да вратимо области које је Русија окупирала

Украјина је одлучна да поврати територију коју ће Русија вероватно анектирати након гласања у окупираним областима, рекао је саветник украјинског председника Михаил Подољак.

Он је у интервјуу агенцији АП додао да озбиљно схвата претње Москве да ће употребити нуклеарно оружје у рату са суседом.

Саветник председника Украјине Володимира Зеленског тврди да се ништа неће променити на бојном пољу ако у наредним данима Русија, као што се очекује, буде намерила да припоји четири региона јужне и источне Украјине.

"Ослободићемо нашу територију војним путем, што не зависи од тога шта Русија мисли или жели, колико од војних способности Украјине", поручио је Подољак.

Он је додао да је од виталног значаја да Украјина поново преузме сву своју земљу која је заплењена силом и то је окарактерисао као важно не само за његову земљу, већ и за њене европске суседе.

Украјински западни савезници осудили су референдуме које је организовао Кремљ као незаконите и лажне, напомињући да су многи становници и даље расељени због седмомесечног рата.

Проруски званичници у областима Доњецка, Херсона, Луганска и Запорожја истакли су да ће затражити од руског председника Владимира Путина да укључи те области у састав Русије, а анексија би омогућила Москви да третира украјинске регионе као званичну руску територију и да их у складу са тим брани.

(Танјуг)

Опширније Краће

Шведска пронашла још једну рупу на цевоводу Северног тока

Шведска обалска стража пронашла је и четврто место на гасоводу Северни ток из којег цури гас, рекао је портпарол Шведске обалске страже за лист Свенска Дагбладет.

Две рупе налазе се у шведској економској зони, а две у данској.

Европска унија сумња да је саботажа узрок цурења гаса и најављује оштар одговор онима који оштећују њену енергетску инфраструктуру.

(Reuters)

Опширније Краће

После референдума у четири украјинске области – Луганску, Доњецку, Запорошкој и Херсонској области, које су према подацима руских медија, подржали припајање Русији, Запад поручује да не признаје резултате.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен предложила је и нови пакет санкција Русији с циљем да, како каже, "Кремљ плати" за ескалацију сукоба у Украјини због, како наводе, "лажног" референдума о присаједињењу четири украјинске територије Русији.

"Не прихватамо лажни референдум и било какву врсту анексије у Украјини, и одлучни смо да Кремљ плати за даљу ескалацију", рекла је Фон дер Лајенова новинарима у Бриселу, преноси Ројтерс.

Предложени осми пакет санкција укључује мере забране увоза руских производа, које би требало да умање приход Русији за седам милијарди евра.

Санкције обухватају и забрану извоза кључних технологија које се користе у војсци, као што су производи за авионе, електронске компоненте и специфичне хемијске супстанце, саопштила је Фон дер Лајенова.

Наводи и да ће пакет санкција поставити правну основу за ограничење цене нафте и забранити грађанима ЕУ да буду у управним телима руских државних компанија.

Због цурења на гасоводу Северни ток, Русија је затражила хитну седницу Савета безбедности УН. Савет безбедности састаће се у петак како би се разговарало о штети насталој на два руска гасовода ка Европи и изливању гаса у Балтичко море.

Француска мисија при Уједињеним нацијама, која у септембру председава 15-чланом савету, саопштила је да ће се на састанку разговарати о гасоводима Северни ток на чију су изградњу Русија и европски партнери потрошили милијарде долара, преноси Ројтерс.

Цурење гаса на две цеви гасовода, настало као резултат могуће саботаже, узбуркало је тржишта енергентима и повећало забринутост за безбедност.

Гасовод Северни ток 1, некада главна рута за допремање руског гаса у Немачку, већ је био затворен, али сада постоје додатне потешкоће да се реактивира, а нови гасовод Северни ток 2 тек је требало да буде укључен у комерцијалне операције.

НАТО и Европска унија упозорили су на потребу да се заштити критична инфраструктура од, како је дословно формулисано, "саботажа", иако званичници још никога нису окривили за инцидент на систему Северни ток и нема наговештаја ко би могао да стоји иза напада на гасоводе Северног тока.