Putin potpisao ukaz o priznavanju nezavisnosti Zaporoške i Hersonske oblasti; Zelenski sazvao sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost

Predsednik SAF Džozef Bajden izjavio je da Amerika nikad neće priznati ruske pokušaje da prisvoji delove ukrajinske teritorije, u vreme dok se Rusija sprema da pripoji neke delove Ukrajine, prenosi Rojters.

Bajden je osudio referendume koje su izvele proruske snage na istoku Ukrajine i nazvao ih "apsolutnom laži". 

"Rezultati su fabrikovani u Moskvi", rekao je Bajden, posle razgovora sa liderima pacifičkih ostrva.

(Rojters)

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres planira da nastavi razgovore sa Rusijom, izjavio je portparol šefa UN Stefan Dižarik.

"Generalni sekretar čvrsto veruje da treba da linije komunikacije budu otvorene. Guteres je izrazio čvrst stav po pitanju odbrane međunarodnog prava. To ne znači da neće pričati sa ruskom stranu, naprotiv, razgovori će morati da se nastave", naglasio je Dižarik, preneo je Tas.

(Tanjug, Tas)

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je "sabotaža bez presedana" gasovoda Severni tok "čin međunarodnog terorizma", saopštio je Kremlj.

Putin je to rekao u telefonskom razgovoru sa turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom, javlja Rojters.

Ruski predsednik je kazao da je neophodno ispuniti sporazum o ukrajinskom izvozu žitarica uz međunarodno posredovanje, uključujući uklanjanje barijera za isporuku ruske hrane i đubriva na svetska tržišta, prenosi Kremlj.

(Rojters)

Rusija je za danas zatražila sastanak Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SBUN) povodom incidenata na gasovodima Severni tok, a države NATO su glasale protiv i odložile sastanak za sutra, izjavila je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

"Zatražili smo sastanak SBUN za danas, 29. septembar. Šta mislite, ko nije želeo da ga održi danas, kome je trebalo više vremena, ko je odlučio da to nekako uspori i odloži. Pa, NATO naravno. Uznemirili su se ljudi iz NATO, pa su rekli da mogu da održe sastanak samo 30. septembra", rekla je Zaharova, a prenela agencija Tas.

(Tanjug, Tas) 

Ministar odbrane Bugarske Dimitar Stojanov izjavio je da ta zemlja neće isporučivati teško naoružanje Ukrajini uprkos zahtevima Kijeva.

"Ukrajinski ambasador je od nas tražio teško naoružanje. Moj odgovor je bio jasan: postoji odluka našeg parlamenta da se pruži vojno-tehnička pomoć, ali ne i oružje", rekao je Stojanov, prenosi Tas.

Istakao je i da sve dok je ministar odbrane, nikakvo oružje neće biti isporučeno Ukrajini.

(Tas, Tanjug)

Ukoliko Rusija nastavi sa svojim planovima za aneksiju četiri ukrajinska regiona, to bi predstavljalo opasnu eskalaciju koja bi ugrozila izglede za mir u regionu, upozorio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres, prenosi Rojters.

"Svaka odluka da se nastavi sa aneksijom ukrajinskih oblasti Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje ne bi imala nikakvu pravnu vrednost i zaslužuje da bude osuđena", rekao je Guteres novinarima.

(Rojters) 

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da Zapad, sprovodeći svoju politiku diktata u svim sferama, stvara sve više problema.

"Držeći se čvrsto za prošlost i pokušavajući da sprovede diktatorsku politiku u svim sferama: od međunarodnih odnosa i ekonomije, do kulture i sporta, ovakav kolektivni Zapad stvara sve više problema i kriza. Nameću pritisak onim zemljama koje žele da idu suverenim putem razvoja", rekao je ruski lider na sastanku sa šefovima obaveštajnih služba Zajednice nezavisnih država, preneo je Tas.

Putin je naveo da je Zapad spreman da svaku državu "gurne pod autobus" i pretvori je u tlo pogodno za krize, da izazove "obojene revolucije i masakr".

"Jureći svoje ciljeve, naši geopolitički neprijatelji, naši oponenti kako ih odnedavno zovemo, spremni su da svakoga 'gurnu pod autobus', bilo koju zemlju, kako bi stvorili pogodno tle za krize, da izazovu obojene revolucije i iniciraju masakr. To smo videli mnogo puta", naglasio je Putin.

Putin ističe da se "jednopolarna hegemonija neumoljivo raspada i da se uspostavlja pravedniji svetski poredak, ali da se Zapad ne miri s time".

"Svedoci smo teškog procesa formiranja poštenijeg svetskog poretka. Prate ga dobro poznati tinjajući problemi. Jednopolarna hegemonija se neumoljivo raspada i to je realnost koju Zapad ne želi da prihvati. Odatle sve proizlazi", ocenjuje ruski predsednik.

Dodao da su u aktuelnim okolnostima spoljna bezbednost i unutrašnja stabilnost najvažniji za razvoj članica Zajednice nezavisnih država.

(Tas, Tanjug) 

Glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužnji izjavio je da je sa vrhovnim komandantom američke vojske u Evropi Kristoferom Kavolijem razgovarao o ratu sa Rusijom, kao i da je dobio uveravanja o daljoj podršci Vašingtona.

Generali su razgovarali telefonom uoči sutrašnje ceremonije na kojoj će ruski predsednik Vladimir Putin potpisati dokumente kojima se proglašava ruska aneksija četiri ukrajinska regiona, prenosi Rojters.

"Podelio sam sa generalom Kavolijem viziju Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine u vezi sa mobilizacijom u Ruskoj Federaciji. Dobio sam ohrabrujuće poštovanje i uveravanja u dalju podršku", naveo je Zalužnji na Telegramu.

(Rojters)

Ruske snage raketirale su grad Dnjepar, kao i Dnjepropetrovsku oblast, saopštio je na Telegramu zamenik šefa kabineta ukrajinskog predsednika Kirilo Timošenko. 

Prema njegovim rečima, najmanje četiri osobe su stradale, a 18 njih je povređeno.

(Ukrinform)

Operator gasovoda Severni tok 1 "Nord strim AG" izjavio je da Rojters da će u ponedeljak, 3. oktobra, gas "verovatno" prestati da curi iz oštećenog gasovoda.

Portparol kompanije "Nord strim AG" naveo je da nije moguće dati bilo kakve prognoze u vezi s daljim radom gasovoda dok se ne proceni šteta.

"Dok ne bude rezultata procene štete, ne mogu se praviti nikakve prognoze. Procena štete može biti izvršena na licu mesta, čim uspemo da se približimo tom području. Trenutno je pristup tamo ograničen", naveo je portparol kompanije.

(Rojters)

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je Rusiju da sledi "veoma oštar" odgovor Kijeva ukoliko Moskva pripoji četiri ukrajinska regiona nakon održanih referenduma na tim teritorijama.

"Glasovi su bezvredni i ne menjaju realnost. Teritorijalni integritet Ukrajine biće vraćen. I naša reakcija ako Rusija prizna rezultate biće veoma oštra", rekao je Zelenski.

Saopštenje koje je izdala kancelarija Zelenskog nakon razgovora sa italijanskim premijerom Mariom Dragijem, ne odnosi se na sutrašnju ceremoniju na kojoj će ruski predsednik Vladimir Putin potpisati dokumenta kojima se proglašava ruska aneksija četiri ukrajinska regiona, prenosi Rojters. 

Britanska agencija navodi da nije još jasno da li je Zelenski razgovarao sa italijanskim premijerom pre ili nakon što je Kremlj najavio sutrašnju ceremoniju.

Kremlj je ranije danas saopštio da će ruski predsednik sutra na ceremoniji u Moskvi potpisati dokumenta o pristupanju Rusiji ukrajinskih teritorija na kojima je održan referendum.

(Rojters) 

Oko 30 ljudi stradalo je u ukrajinskom granatiranju izbegličke kolone u Harkovskoj oblasti, izjavio je za agenciju RIA Novosti šef predstavništva Luganske oblasti, koja je proglasila nezavisnost, Rodion Mirošnik.

"Prema preliminarnim podacima, u granatiranju konvoja poginulo je oko 30 ljudi, uključujući i decu", rekao je Mirošnik. 

Prema njegovim rečima, priliv izbeglica iz Harkovske oblasti ka Rusiji poslednjih dana je porastao.

(RIA Novosti, Tanjug)

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski za sutra, 30. septembar, sazvao je hitnu sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu te zemlje, objavio je na Fesjbuku njegov portparol Sergej Nikiforov.

Prema njegovim rečima, dnevni red i ostale informacije biće naknadno objavljeni.

Ukrajinski mediji podsećaju da se sutra očekuje i da Vladimir Putin prizna rezultate referenduma.

(Unijan, Ukrinform, Rojters) 

Petnaest zemalja članica Evropske unije poslalo je pismo Evropskoj komisiji u kojem traže da iznese predloge za ograničavanje cene gasa kako bi evropski potrošači bili zaštićeni od visokih cena tog energenta.

Ovaj predlog biće glavna tema sutrašnjeg vanrednog sastanka ministara energetike EU.

Nemačka, koja nije potpisnik ovog pisma, smatra da će ograničenje cene gasa imati loš destabilizirajuči uticaj na tržište.

Pismo su potpisale Belgija, Bugarska, Hrvatska, Francuska, Grčka, Italija, Latvija, Litvanija, Malta, Poljska, Portugalija, Rumunija, Slovačka, Slovenija i Španija.

Kao odgovor, Evropska komisija je poslala zemljama članicama "non pejper" dokument o hitnim intervencijama na tržištu gasa.

Komisija ne predlaže ograničenje cena goriva koje traži 15 zemalja i čak obeshrabruje takav korak.

U dokumentu stoji da "intervencija na nivou cena gasa može da se postigne integrisanom i koordinisanom intervencijom koja uključuje smanjenje potrošnje i solidarnost u snabdevanju" između država članica.

Komisija smatra da bi uspostavljanje gornje granice cene gasa bilo zahtevno zbog dinamike unutrašnjeg i globalnog tržišta i podrazumevalo bi rizik za sigurnost snabdevanja.

Evropska izvršna vlast predlaže tri mere.

Prva mera je da Unija zaključi dogovor sa pouzdanim dobavljačima u razumnom roku i da se s njima postigne dogovor za smanjenje cena kao i sigurnost dostave plina.

Druga mera se odnosi na postizanje ugovora s dobavljačima tečnog plina (LPG) koji zemlje članice već uzimaju od početka godine da bi se oslobodile ruske energetske zavisnosti.

I ovde Komisija predlaže dugoročni ugovor s pouzdanim dobavljačima u korist obe strane, a za Uniju bi ta korist bila niža cena plina.

Treća mera takođe se odnosi na gornju cenu ruskog gasa, a njen cilj je da liši Rusiju prihoda.

U ovom trenutku ruski plin predstavlja devet odsto evropske potrošnje gasa pa neke zemlje članice misle da ova mera nije efikasna s obzirom na njen limitiran uticaj.

Zemlje članice istočne i centralne Evrope, one koje mnogo zavise od ruskog gasa, smatraju da ova mera može da navede Rusiju da sasvim zatvori dotok tog energenta prema Uniji.

(Tanjug)

Mađarska neće podržati predloženu novu rundu sankcija Evropske unije protiv Rusije ako ona obuhvati i energetske sankcije, izjavio je danas Gergelj Guljaš, šef kabineta mađarskog premijera Viktora Orbana.

"Mađarska je već učinila mnogo da se održi evropsko jedinstvo, ali ako u paketu budu energetske sankcije, mi to ne možemo i nećemo podržati. Sačekaćemo konačnu, punu listu sankcija i onda možemo da pregovaramo o tome. Mađarska ne može da podrži energetske sankcije", rekao je Guljaš na brifingu za novinare.

Mađarska agencija MTI prenosi da je Guljaš rekao na brifingu da vlada smatra veoma važnim da čuje mišljenje mađarskih građana o sankcijama Rusiji jer su oni ti koji se suočavaju sa posledicama tih mera.

On je dodao da je vlada na jučerašnjoj sednici usvojila predlog vladajuće Fidesove parlamentarne grupe da pokrene javnu anketu "Nacionalne konsultacije" o sankcijama EU protiv Rusije, te da će pitanja biti objavljena u narednih nekoliko dana, a građani mogu dostavljati odgovore putem interneta ili poštom.

Guljaš je naveo da je Brisel "nametnuo" članicama EU uvođenje sankcija obećavajući da će one naštetiti Rusiji više nego njihovim ekonomijama i da će "kraj rata učiniti bližim".

"Ali, pokazalo se da su sankcije imale upravo suprotan efekat. One su mnogo više naškodile Evropi nego Rusiji, a plaćanjem vrtoglavih cena energenata mi finansiramo Rusiju", rekao je Guljaš.

Dodao je da je Rusija na visokim cenama energenata ostvarila rekordnu dobit, nezabeleženu u poslednjih trideset godina i zaključio da sankcije nisu učinile bližim okončanje rata, te da je "ovo očigledno dugotrajan sukob".

(Tanjug) 

Finska od ponoći zatvara granicu za ruske turiste, saopštila je vlada te zemlje.

Finski ministar spoljnih poslova Peka Havisto je na konferenciji za novinare rekao da će granica biti zatvorena za sve ruske turiste, ali ne i za sve ruske državljane.

Havisto je rekao da će iza ove zabrane biti izuzeti ruski državljani koji posećuju porodicu, kao i oni koji rade ili studiraju u Finskoj.

Naredba o delimičnoj mobilaziciji u Rusiji izazvala je proteste širom Rusije, hapšenje demonstranata, kao i odlazak ruskih državljana iz te zemlje.

(Rojters)

NATO smatra da su oštećenja na gasovodu Severni tok 1 i 2 u međunarodnim vodama u Baltičkom moru rezultat sabotaže.

"Oštećenje gasovoda Severni tok 1 i Severni tok 2 u međunarodnim vodama u Baltičkom moru izaziva duboku zabrinutost. Sve trenutno dostupne informacije ukazuju da je to rezultat namernih, nepromišljenih i neodgovornih dela sabotaže. Ova curenja izazivaju rizike za transport i značajnu štetu po životnu sredinu. Podržavamo istrage koje su u toku kako bi se utvrdilo poreklo štete", ističe se u saopštenju NATO-a.

Zapadna vojna alijansa ističe da su se njene članice obavezale da se pripreme za odvraćanje i odbranu od upotrebe energenata i drugih hibridnih taktika.

"Svaki namerni napad na kritičnu infrastrukturu saveznika naišao bi na ujedinjen i odlučan odgovor", poručuju iz NATO-a.

(Tanjug)

Ruski predsednik Vladimir Putin sutra će na ceremoniji u Moskvi potpisati dokumenta o pristupanju Rusiji ukrajinskih teritorija na kojima je održan referendum, saopštio je Kremlj.

Putin će tokom ceremonije održati govor, nakon čega će se sastati sa liderima Donjecke, Luganske, Hersonske i Zaporoške oblasti, u kojima je od 23. od 27. septembra održan referendum o pristupanju Ruskoj Federaciji.

(Tanjug) 

Ministarska spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok izjavila je da su "lažni referendumi, koji su održani u delovima Ukrajine, suprotnost slobodnim i fer izborima".

Ona je tvrdi da su na tim referendumima uz pretnju oružjem građani vođeni iz stanova i sa radnih mesta da bi glasali.

"To je suprotnost slobodnim i fer izborima", naglasila je Berbokova.

"Sve dok u zaposednutim regionima postoji ruski diktat, građani tamo nisu slobodni ni bezbedni", poručila je Berbokova.

(Tanjug)

Ministarstvo spoljnih poslova Ruske Federacije saopštilo je da je oštećenje na gasovodu Severni tok, koje je prouzrokovalo curenje gasa, nastalo na teritoriji koja je "pod punom kontrolom" obaveštajnih službi SAD.

Portparolka ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova rekla je da Vašington ima "punu kontrolu" nad vodama u blizini obala Danske i Švedske gde je uočeno curenje gasa.

"Curenje se dogodilo u trgovinskim i ekonomskim zonama Danske i Švedske. To su zemlje okrenute ka NATO i u potpunosti pod kontrolom obaveštajnih službi SAD", rekla je Zaharova u intervjuu za rusku televiziju.

Danska je članica vojnog saveza NATO, dok je Švedska aplicirala za članstvo u toj organizaciji nakon što je odlučila da napusti svoju politiku neutralnosti zbog izbijanja rata u Ukrajini, podseća Rojters.

Evropska unija sumnja da je curenja gasa na gasovodima Severni tok 1 i 2 izazvano sabotažom i obećava snažan odgovor na svaki namerni poremećaj njene energetske sigurnosti.

Iako nijedan cevovod nije bio u upotrebi u vreme sumnjivih eksplozija, oni su bili napunjeni gasom koji curi u Baltičko more otkako su pukotine prvi put otkrivene u ponedeljak.

(Tanjug)

Ukrajina je odlučna da povrati teritoriju koju će Rusija verovatno anektirati nakon glasanja u okupiranim oblastima, rekao je savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak.

On je u intervjuu agenciji AP dodao da ozbiljno shvata pretnje Moskve da će upotrebiti nuklearno oružje u ratu sa susedom.

Savetnik predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog tvrdi da se ništa neće promeniti na bojnom polju ako u narednim danima Rusija, kao što se očekuje, bude namerila da pripoji četiri regiona južne i istočne Ukrajine.

"Oslobodićemo našu teritoriju vojnim putem, što ne zavisi od toga šta Rusija misli ili želi, koliko od vojnih sposobnosti Ukrajine", poručio je Podoljak.

On je dodao da je od vitalnog značaja da Ukrajina ponovo preuzme svu svoju zemlju koja je zaplenjena silom i to je okarakterisao kao važno ne samo za njegovu zemlju, već i za njene evropske susede.

Ukrajinski zapadni saveznici osudili su referendume koje je organizovao Kremlj kao nezakonite i lažne, napominjući da su mnogi stanovnici i dalje raseljeni zbog sedmomesečnog rata.

Proruski zvaničnici u oblastima Donjecka, Hersona, Luganska i Zaporožja istakli su da će zatražiti od ruskog predsednika Vladimira Putina da uključi te oblasti u sastav Rusije, a aneksija bi omogućila Moskvi da tretira ukrajinske regione kao zvaničnu rusku teritoriju i da ih u skladu sa tim brani.

(Tanjug)

Švedska obalska straža pronašla je i četvrto mesto na gasovodu Severni tok iz kojeg curi gas, rekao je portparol Švedske obalske straže za list Svenska Dagbladet.

Dve rupe nalaze se u švedskoj ekonomskoj zoni, a dve u danskoj.

Evropska unija sumnja da je sabotaža uzrok curenja gasa i najavljuje oštar odgovor onima koji oštećuju njenu energetsku infrastrukturu.

(Reuters)