četvrtak, 24. dec 2020, 11:30 -> 11:32
Izvor: RTS
Autor: Lidija Božić
Udomljeni psi u Srbiji žive kao gospoda
Nemojte se iznenaditi ako neka statistika jednom pokaže da je Beograd vodeći evropski grad po broju udomljenih pasa po broju stanovnika. Ovo je priča o jednom takvom susretu koji se pretvorio u trajnu ljubav.
Bračni par iz Engleske je u vreme karantina zbog koronavirusa otvorio Jutjub kanal svom psu.
Od tada ga slikaju u najrazličitijim situacijama u porodici i sa drugim životinjama. Kratke klipove zlatnog retrivera redovno gleda više stotina hiljada ljudi.
Neki moji prijatelji i poznanici koji nikada ranije nisu imali vremena ni za odmor, ni za druženje, u prethodnih nekoliko meseci udomili su pse.
Novinar iz Berlina koji je dve nedelje proveo u Beogradu, u svojoj reportaži napisao je da nikada ni u jednom gradu nije video toliko pasa i posvećenih vlasnika.
Badnji dan. Praznična rasveta. Sneg lepši nego ikada ranije. Moje kuče i ja šetamo, a sve vreme sa nama ide i jedan veliki crni ničiji pas sa kojim je moj ljubimac odmah počeo da se druži.
U velikom parku pridružujemo se grupi ljudi koji su izveli svoje kučiće.Ničiji pas se ne odvaja od mene. Posmatra.
"Boravila sam u Parizu dva meseca, tamo retko ko čuva psa, ako sam videla njih deset", kaže vlasnica jednog riđeg mešanca koji je prišao ničijem psu i meni.
"U mnogim evropskim prestonicama bih verovatno bio bez posla,kaže veterinar mog ljubimca inače vlasnik dva mešanca. Tamo ljudi žive sto na sat i misle samo na sebe, niko nema vremena za životinje".
Udomljeni psi u Srbiji žive kao gospoda. Jedu najbolje granulice i dobijaju sve one ponude iz radnji za kućne ljubimce, imaju kabanice i kaputiće, a neki čak i cipelice.
U mojoj ulici u svakoj zgradi je bar nekoliko pasa. U nekim od njih, svaki stan ima bar jednog ljubimca.
"Ko ne voli pse, ne voli ni ljude, moj pas nepogrešivo zna ko je dobar čovek", stalno govori moj komšija.
Posle druženja sa drugarima u parku, moj veliki čupavi ljubimac i naš novi prijatelj ničiji pas, polazimo kući.
Nismo ga usvojili, ali on sve vreme ide sa nama. Srećemo komšinicu koja je pre nekoliko meseci ostala sama, bez svog dugogodišnjeg prijatelja hrta, kaže da više voli i bolje razume pse nego ljude.
Odmah joj je prišao ničiji pas - kao da je na taj susret sve vreme čekao. Od tada su nerazdvojni. Nas, koje je tog dana izabrao za prijatelje nikada nije zaboravio. Svaki put kad prolazi pored naše zgrade, zastane i laje.
Neki ljudi su izabrali da ćute sa svojim ljubimcima. To je tišina sa milion reči podrške i razumevanja.
Ima trenutaka kada ne pomažu ni knjiga, ni film, niti razgovor sa prijateljem.
U takvim danima tišine mnogo može da prija meka šapica. Pas je san o odanosti, posvećenosti, razumevanju, neprekinutoj dobroti...Ali san na javi.
Pas=ljubav
Prelep tekst. I verujem da "komšijin pas" razlikuje dobre od loših ljudi mnogo bolje nego ijedan čovek. Psi uvek daruju celo svoje srce i svoju ljubav i nesebični su prijatelji koji vas neće izneveriti i zato sam sigurna da nema loših pasa vec samo loših, ili bolje reći neodgovornih i sebičnih ljudi-vlasnika pasa (što se nažalost vidi na svakom koraku kada krenete u šetnju Beogradom). I zato veliki pozdrav za pse i zadatak ljudima da postanu dostojni svojih vernih prijatelja.
ovde potok onde cvet ali pokakani
Posebnost kod nas moze biti samo u nevaspitanim, bahatim i bezobraznim vlasnicima pasa koje ne zanima da li nekom smeta buka laveza zbog drzanje pasa na terasama, zatrpavanje psecim izmetom decijih parkova i nekupljenje istih. Ima gospodjo pasa ljubimaca mnogo i po inostranstvu, nismo mi ni po cemu posebni, samo se tamo zna red i zna se da pas nije covek i da mu ne treba kavijar i cipelice da bi bio srecan. Takodje, i da nije normalno pustati psa u dvoriste u urbanoj sredini nocu da laje kad ugleda "vukove koji bi da pokolju ovce", da nije normalno da se psu dozvoli da setka oko ograde i preseca lavezoma prolaznike jer mozda neko ima srcani problem, da nije normalno sejati izmet po ulicama grada i decijim parkovima itd itd. Ali kome objasnjavati ovo, vlasnicima koji od zaslepljenosti svojim psom vise ne razlikuju dete i psa. Ili mozda vlastima koja dozvoljava da smo evropska sramota po pitanju pasa lutalica i nemanja bilo kakvih pravila o drzanju pasa i to sve dok globalni marketing radi svoj posao i nabija nam na nos da su samo psi neka visa stvorenja, sa nekom posebnom dusom i dobrotom, dok ostale zivotinje nisu vredne paznje.
Ljubav
Ja sam udomila jednu napuštemu bebu od samo mesec dana 2 godine je čuvam i uživam u njenoj ljubavi
POTREBA, A NE LUKSUZ
Zaista je neverovatno koliko smo se u Srbiji posvetili kućnim ljubimcima, što je svakako odlična stvar. Posebno je Beograd prava izložba pasa, raskošne lepote i ljupkosti.To mnogo govori o nama u najpozitivnijem smislu, ali i o tome da je sve manje razmene emocija između ljudi, pa i u porodicama. Poslednjih decenija se život toliko promenio, pa smo stalno u deficitu sa vremenom i to se svakako odražava i na naše ponašanje. Na svu sreću, tu su kućni ljubimci koji čak spašavaju mnoge brakove, a decu čine emocionalno stabilnom. Oni su zaista pravi majstori neverbalne komunikacije, a ljubav nesebično pružaju za malo hrane i pažnje.Divna stvorenja ! Lep prilog. Treba nam što više optimizma.
komentari