Ruska duma ratifikovala sporazum o pripajanju ukrajinskih oblasti; IAEA: Direktor nuklearke Zaporožje oslobođen

Vršilac dužnosti stalnog predstavnika Rusije pri Evropskoj uniji Kiril Logvinov rekao je u razgovoru sa predstavnicima Evropskog saveta za spoljne poslove u Briselu da to što EU osuđuje i ne priznaje referendume u četiri ukrajinska regiona i njihovo pripajanje Rusiji "neće uticati na svesni izbor stanovnika ovih regiona u korist Rusije".

Kako je saopšteno iz ruskog diplomatskog predstavništva, u razgovoru je bilo reči i o sankcijama EU protiv Rusije, uključujući predstojeći osmi paket, prenose RIA Novosti.

"Ruska strana je još jednom istakla nelegitimnu i neopravdanu prirodu takvih jednostranih mera koje samo podrivaju globalnu energetsku i prehrambenu bezbednost, i pogoršavaju socio-ekonomsku situaciju samih Evropljana", navodi se u saopštenju.

Ističe se da je ruska strana je nagovestila i da će se realizacija ideje o stvaranju misije EU za podršku ukrajinskoj vojsci doživljavati "kao direktna umešanost Evropske unije kao suprotne strane u sukobu u Ukrajini, sa svim posledicama koje iz toga proizilaze".

Ranije je portparol EU Peter Stano rekao da je vršilac dužnosti ambasadora Rusije u EU pozvan na razgovor u okviru koordiniranog protesta evropskih zemalja zbog referenduma u Luganskoj i Donjeckoj Narodnoj Republici, Zaporožju i Hersonskoj oblasti.

(Tanjug) 

Volodimir Zelenski kaže da ukrajinska vojska napreduje protiv ruskih snaga i da je oslobodila nova mesta, ali nije izneo više detalja, prenosi Rojters.

"Naša vojska je nastavila da napreduje, oslobođena su naseljena mesta u više regiona. Teške borbe se vode na nekoliko frontova", rekao jej Zelenski u video obraćanju.

(Rojters) 

Čini se da je Ukrajina na putu da postigne nekoliko ključnih ciljeva na bojnom polju koje je sebi postavila, izjavila je predstavnica američkog Pentagona Selest Valander.

Valander, pomoćnica sekretara odbrane za međunarodnu bezbednost u Pentagonu, istakla je uspehe ukrajinskih snaga u regionima Harkova i Donjecka, kao i napore koji su u toku u južnom regionu Herson, prenosi Rojters.

"Čini se da je Ukrajina trenutno na pravom putu da ostvari sva ta tri cilja", prenela je Valander Centru za strateške i međunarodne studije sa sedištem u Vašingtonu.

(Rojters)

Rusija uvodi posebne ekonomske mere protiv operatera podzemnog skladišta gasa Katarina (UGS) u Nemačkoj, prema ukazu koji je odobrio premijer Mihail Mišustin.

Sankcije su nametnute zajedničkom preduzeću koje su 2019. godine na paritetnoj osnovi oformili "Gasprom eksport" i "VNG AG", prenosi Tas.

Navodi se da je trenutni raspoloživi aktivni kapacitet skladišta gasa oko 520 miliona kubnih metara.

Dodaje se da je Rusija uvela slične sankcije u maju protiv 31 entiteta iz Nemačke, Francuske i drugih evropskih zemalja, kao i Singapura i SAD.

Među njima su nekadašnje evropske podružnice Gasproma, trejderi, UGS operateri i zajedničko preduzeće koje poseduje poljski deo Gasovod Jamal-Evropa.

(Tanjug, Tas) 

Sjedinjene Američke Države (SAD) planiraju da Kijevu u okviru novog paketa vojne pomoći od 625 miliona dolara pošalju i četiri raketna sistema HIMARS, rekla su dva neimenova izvora za Rojters.

Novi paket pomoći SAD Ukrajini, koji bi zvanično trebalo da bude objavljen 2. oktobra, osim sistema HIMARS, uključuje i municiju, mine, kao i vozila otporna na mine.

(Rojters, Unijan) 

Predsednik Bugarske Rumen Radev odbio je da potpiše deklaraciju koju je usvojilo devet predsednika istočne i centralne Evrope zbog dela koji govori o ulasku Ukrajine u NATO, iako je podržao ostale stavove sadržane u dokumentu.

Bugarska je podržala deklaraciju sa samita NATO-a 2008. godine u Bukureštu o budućem pristupanju Ukrajine, ali je ta deklaracija usvojena u potpuno drugacijem bezbednosnom okruženju, navedeno je u odgovoru sližbe za informisanje bugarskog predsednika na pitanja koje je uputio bugarski dnevnik Novinite.

Vojna dejstva na teritoriji Ukrajine danas zahtevaju da se o njenom članstvu u Alijansi razgovara u okviru punog sastava Severnoatlantskog saveta i ne dovodi do rizika od direktnog uključivanja zemalja NATO-a u rat, piše u odgovoru.

Istaknuto je i da odluka o pristupanju Ukrajine NATO-u treba da bude doneta tek nakon izrade jasnih parametara za mirno rešavanje sukoba između Rusije i Ukrajine, koje će prihvatiti i sprovesti obe zaraćene države.

Predsednici devet zemalja članica NATO-a iz centralne i istočne Evrope potpisali su zajedničku izjavu u kojoj su istakli podršku teritorijalnom suverenitetu Ukrajine i pozvali saveznike da značajno povećaju vojnu pomoć Ukrajini.

Predsednici centralne i istočne Evrope su u zajedničkoj izjavio, naveli da ne priznaju i da nikada neće priznati pokušaje Rusije da pripoji bilo koju ukrajinsku teritoriju.

Istakli su da čvrsto stoje iza odluke NATO samita održanog u Bukureštu 2008. godine o budućem članstvu Ukrajine.

"Podržavamo Ukrajinu u njenoj odbrani od ruske invazije, zahtevamo od Rusije da se odmah povuče sa svih okupiranih teritorija i ohrabrujemo sve saveznike da značajno povećaju svoju vojnu pomoć Ukrajini", navedeno je u izjavi.

"Svi oni koji počine zločine agresije moraju odgovarati i biti privedeni pravdi", stoji u zajedničkoj izjavi.

Izjavu su potpisali predsednik Češke Miloš Zeman, predsednik Estonije Alar Karis, predsednik Letonije Egils Levits, predsednik Litvanije Gitanas Nauseda, predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski, predsednik Crne Gore Milo Đukanović, predsednik Poljske Andžej Duda, predsednik Rumunije Klaus Johanis i predsednica Slovačke Zuzana Čaputova.

Ruske snage grantirale su bolnicu u gradu Kupjansk u Harkovskoj oblati, saopštio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski na Telegramu, prenosi Ukrinform.

Prema njegovim rečima, stradao je lekar, a medicinska sestra je povređena.

Načelnik Harkovske oblasne vojne uprave Oleg Sinegubov naveo je da je zgrada gradske bolnice potpuno uništena.

(Ukrinform)

Rusija je raspisala poternicu za novinarkom Marinom Ovsjanikovom, koju je sud u avgustu stavio u kućni pritvor zbog optužbi za širenje lažnih informacija o ruskim oružanim snagama.

Rojters prenosi da je njen bivši muž prijavio da je pobegla iz kućnog pritvora sa 11-godišnjom ćerkom.

Ovsjanikova je već dva puta kažnjena u odvojenim slučajevima zbog protesta protiv rata u Ukrajini, uključujući prekid programa uživo uz povike "Zaustavite rat!" i držeći plakat koji gledaocima govori da ne veruju državnoj propagandi.

U krivičnom postupku u kome se tereti za širenje lažnih vesti o ruskim oružanim snagama, ukoliko bude proglašena krivom, bivšoj ruskoj novinarki preti do 10 godina zatvora.

(Rojters, Izvestija, Gardijan) 

Mađarska je saopštila da je postigla sporazum s Gaspromom o odlaganju plaćanja isporuka gasa tokom zime, što je potez koji bi mogao da ublaži pritisak na rastući deficit tekućeg računa zemlje i na forintu.

Tgovinski deficit Mađarske je ove godine porastao pod uticajem skoka cena energenata, povećavajući njenu ranjivost i slabljenje forinte, koja je danas dotakla rekordni minimum prema evru, izveštava Rojters.

Državna energetska grupa MVM dogovorila se sa Gaspromom o odlaganju plaćanja za kupovinu gasa ako cene pređu određeni prag, omogućavajući mađarskoj kompaniji da gas plati tokom naredne tri godine ako cene skoče.

"Dogovorili smo se o određenom cenovnom pragu i da deo koji prelazi taj prag ne moramo da plaćamo sada, već da on ide na odloženo plaćanje", izjavio je za Rojters ministar razvoja Marton Nađ.

Istakao je da je dogovoreni cenovni prag ispod aktuelne tržišne cene, ali nije precizirao koliko iznosi. Sporazum pokriva rast cena u periodu od šest meseci, odnosno do marta 2023. godine, prenosi britanska agencija.

Nađ je dodao da bi sporazum mogao da ublaži korelaciju između rastuće cene gasa i forinte, koja slabi otkako cena plavog energenta raste.

(Rojters)

Zemlje članice Evropske unije saglasile su se da u najkraćem mogućem roku organizuju obuku za oko 15.000 ukrajinskih vojnika, objavio je nemački magazin Špigl.

U izveštaju se navodi da je u prvoj verziji zakona predviđeno da Poljska dobije sredstva EU za uspostavljanje štaba za obuku, dok bi na nekim drugim lokacijama bili otvoreni centri za obuku, ali o konačnim detaljima će se pregovarati sledeće nedelje u Briselu, prenosi Rojters.

Nemačka planira da ponudi centar za simulaciju borbenih dejstava za obuku ukrajinskih inženjeraca, medicinskog osoblja i drugih specijalizovanih rodova vojske, prenosi Špigl.

Nemački kancelar Olaf Šolc najavio je u avgustu da će Berlin obučavati ukrajinske vojnike, dok je Danska potvrdila da će podržati projekat obuke za 130 vojnika koji vode Britanci.

Nemačko ministarstvo odbrane nije bilo odmah dostupno za komentar o izveštaju Špigla.

(Rojters)

Ruska duma jednoglasno je usvojila je amandmane na Ustav o prijemu četiri ukrajinske oblasti u sastav Rusije.

Prema usvojenim amandmanima, stanovnici novih entiteta biće priznati kao ruski državljani od 30. septembra, dana kada su se ove teritorije pridružile Rusiji, a rusko državljanstvo mogu dobiti u roku od mesec dana, prenosi Tas.

Osobe koje borave na ovim teritorijama, na osnovu usvojenih izmena, kao i oni koji su ranije boravili na njima, ali su otišli u Rusiju, stiču rusko državljanstvo.

Da bi se ostvarilo ovo pravo, biće potrebno podneti molbu Ministarstvu unutrašnjih poslova Rusije i položiti zakletvu.

Na osnovu ovih rešenja, ruskim državljanima sa prebivalištem u Donjeckoj, Luganskoj, Zaporoškoj ili Hersonskoj oblasti, obezbeđuju se garancije za zapošljavanje, priznaju obrazovna dokumenta, kao i dokumenta koja potvrđuju njihov građanski status, radno iskustvo, pravo na penzije, socijalnu i medicinsku pomoć.

Izmene će obezbediti garancije u oblasti imovinskog prava, uključujući i uspostavljanje specifičnosti u regulisanju prometa nepokretnosti i upravljanja zemljištem.

Do 1. januara 2028. godine upis prava na nepokretnostima biće moguć na osnovu dokumenta koja izdaju državni organi ovih teritorija i Ukrajine, prenosi Tas.

(Tanjug, Tas)

Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafale Grosi pozdravio je oslobađanje generalnog direktora nuklearne elektrane Zaporožje Igora Murašova, ističući da se bezbedno vratio svojoj porodici.

"Pozdravljam oslobađanje generalnog direkota ukrajinske nuklearne elektrane Zaporožje. Dobio sam potvrdu da se gospodin Murašov bezbedno vratio svojoj porodici" , naveo je Grosi na Tviteru.

Kijev je 1. oktobra optužio Moskvu da je direktor nuklearke uhapšen, dok su ruske vlasti obavestile IAEA da je privremeno zadržan na ispitivanju.

Čečenski lider Ramzan Kadirov najavio je da će tri maloletna sina uskoro poslati u Ukrajinu da se bore rame uz rame sa ruskim vojnicima.

Na društvenim mrežama je napisao da bi "otac trebalo da nauči svoje sinove kako da čuvaju porodicu, narod i otadžbinu", prenosi Bi-Bi-Si.

U objavi na Telegramu, Kadirov je rekao da je vojna obuka njegovih sinova počela još kada su bili mnogo mlađi i da je sada došlo vreme da dožive pravu bitku.

Kritikovao je i "prazne reči" onih koji su tvrdili da bliski rođaci čečenskog lidera ne učestvuju u vojnoj operaciji u Ukrajini.

Kadirovu objavu na Telegramu pratio je video-snimak na kojem njegovi sinovi Ahmat, Eli i Adam, stari 16, 15 i 14 godina, pucaju na poligonu iz raznih vrsta naoružanja.

Bi-Bi-Si podseća da je Rusija potpisnica sporazuma UN koji ima za cilj da spreči da deca mlađa od 18 godina direktno učestvuju u ratnim neprijateljstvima.

Korišćenje dece mlađe od 15 godina za učešće u ratnim neprijateljstvima, Međunarodni krivični sud smatra ratnim zločinom, ali Rusija ne priznaje nadležnost te institucije.

(Bi-Bi-Si) 

Curenje gasa iz gasovoda Severni tok 2 i dalje traje, navodi se u saopštenju švedske obalske straže, prenosi Izvestija.

"U predviđanjima iznetim na osnovu ranije analize sa upravom Severnog tok kaže se da bi curenje moglo prestati u nedelju, pa bi se moglo reći da ona već važe za gasovod Severni tok 1", navodi se u saopštenju obalske straže.

Ističe se da je na Severnom toku 2 od juče povećao obim curenja na površini mora, te da je sada prečnik iscurelog gasa na površini mora obima od oko 30 metara.

Iz obalske straže su potvrdili da se preduzimaju neophodne mere predostrožnosti u okviru operacije zaštite životne sredine, s obzirom na to da postoji rizik da bi curenje gasa moglo da potraje.

Ruski "Gasprom" prethodno je saopštio da je pritisak u gasovodima stabilizovan, te da je prestalo curenje gasa u oštećenim delovima sistema Severni tok.

(Izvestija) 

Mornarica Švedske saopštila je da je ta zemlja poslala podmorsko plovilo koje može da roni u područje Baltičkog mora gde su oštećeni gasovodi Severni tok 1 i 2, što je dovelo do curenja gasa.

Kapetan mornarice Džimi Adamson izjavio je za AP da je podmornica poslata kao pomoć švedskoj obalskoj straži koja je preopterećena poslom.

Nije jasno kada će ronioci ili podmornica moći da dođu do gasovoda, navodi agencija.

Ruski predsednik Vladimir Putin optužio je Zapad za sabotaže na gasovodima u Baltičkom moru, dok su SAD i ostale države to odlučno demantovale.

Nadležni u Danskoj su tokom vikenda saopštili da je obustavljeno curenje gasa na gasovodima Severni tok 1 i 2.

Švedska obalska straža, međutim, saopštila je da da je jedan od njenih aviona uočio manje curenje iznad Severnog toka 2.

(Tanjug)

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je, tokom govora pred Državnom dumom, da SAD koriste Zapad kako bi pretvorile Ukrajinu u instrument borbe protiv Rusije, kao što je Adolf Hitler svojevremeno mobilisao evropske zemlje za napad na Sovjetski savez, prenosi Tas.

"SAD su danas sebi potčinile gotovo ceo kolektivni Zapad, mobilišući ga da pretvori Ukrajinu u instrument borbe protiv Rusije, baš kao što je Adolf Hitler svojevremeno mobilisao većinu evropskih zemlja za napad na ŠSR", rekao je Lavrov.

Tokom obraćanja Državnoj dumi, Lavrov je istakao da "kao ni tada, ni sadašnjim planovima nije suđeno da se ostvare", dodajući da je ruski predsednik Vladimir Putin to jasno rekao tokom govora u Kremlju, prenosi ruska agencija.

(Tanjug, Tas)

Prisajedinjenje Donjecke i Luganjske Narodne Republike, kao i regiona Zaporožje i Herson u Rusku Federaciju logičan je nastavak ponovnog ujedinjenja ruskih zemalja koje je počelo 2014. godine povratkom u okrilje Rusije Republike Krim i grada Sevastopolja, izjavio je danas ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov na plenarnoj sednici Državne dume.

"Ovaj proces (pristupanje četiri regiona Ruskoj FederacijI) je logičan nastavak procesa reunifikacije ruskih zemalja koji je počeo povratkom Republike Krim i grada Sevastopolja u okrilje Ruske Federacije 2014. godine", rekao je Lavrov, prenosi Tas.

On je istakao da su neprekidno rasle ozbiljne pretnje režima u Kijevu na živote i bezbednost ljudi po nacionalnoj, jezičkoj i verskoj osnovi, što je, kako je rekao, učinilo nemogućim postojanje DNR i LNR, kao i Hersonske i Zaporoške oblasti u sastavu Ukrajine.

"Te pretnje su onemogućile opstanak tih regiona unutar Ukrajine", rekao je Lavrov.

(Tanjug, Tas) 

Ministarstvo spoljnih poslova Litvanije proglasilo je otpravnika poslova u ruskoj ambasadi u toj zemlji personom non grata, preneo je Rojters.

"Njegovi nedavni postupci i izjave nisu kompatibilni sa njegovim diplomatskim statusom i treba ih videti kao mešanje u unutrašnja pitanja zemlje domaćina", navodi se u saopštenju.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je za agenciju RIA Novosti da će "dati prikladan odgovor".

Litvanija je proterala ambasadora Rusije u aprilu i povukla svog ambasadora iz Moskve, čime je diplomatske odnose dve zemlje spustila na nivo otpravnika poslova nakon što je Ukrajina optužila ruske snage za ubistvo civila u gradu Buča.

(Reuters) 

Ruska Duma izglasala je ratifikaciju ugovora o prijemu četiri ukrajinske oblasti u Rusku Federaciju, prenela je Izvestija.

Za prijem Donjecke oblasti, koju Rusija priznaje kao Donjecku Narodnu Republiku, glasalo je 413 poslanika. Za prijem Luganske oblasti, koju Rusija priznaje kao Lugansku Narodnu Republiku, glasalo je 412 poslanika.

Prijem Hersonske oblasti u Rusku Federaciju izglasalo je 409 poslanika, dok je za prijem Zaporoške oblasti glasalo 411 poslanika. 

(iz.ru) 

Ministarstvo spoljnih poslova Češke pozvalo je svoje državljane da napuste Rusiju zbog, kako su naveli, "sve gore bezbednosne situacije", preneo je Rojters.

"Imajući u vidu tekuću vojnu invaziju Ruske Federacije u Ukrajini i moguću pretnju po pogoršanje bezbednosti u zemlji, naročito za državljane zemalja članica Evropske unije i NATO-a, češko ministarstvo spoljnih poslova apeluje da se ne putuje na teritorije Ruske Federacije", navodi se u saopštenju.

(Reuters) 

Ruska kompanija "Gasprom" saopštila je da je pritisak u gasovodu Severni tok stabilizovan nakon oštećenja koja su dovela do curenja gasa u Baltičko more, prenosi Rojters.

U saopštenju se navodi da je curenje zaustavljeno i da se radi na smanjenju rizika od štete po životnu okolinu. 

(Reuters) 

Norveška vojska saopštila je danas da je poslala vojnike da pomognu u čuvanju velikih kopnenih postrojenja za preradu nafte i gasa, što predstavlja deo šireg napora da se pojača bezbednost zbog sumnje da je sabotaža izazvala curenje gasovoda Severni tok prošle nedelje, prenosi Rojters.

Ruski gasovodi Severni tok 1 i 2 oštećeni su 26. septembra, pri čemu je ispušten gas u Baltičko more između Danske i Švedske.

Seizmolozi su registrovali eksplozije u toj oblasti, a policija u nekoliko zemalja pokrenula je istrage.

Norveška, najveći evropski snabdevač gasom i veliki izvoznik nafte, prošle nedelje je rasporedila svoju mornaricu i vazduhoplovstvo da patrolira priobalnim naftnim poljima i najavila da će u tome dobiti pomoć Velike Britanije, Nemačke i Francuske.

Na zahtev norveške policije, rezervne snage dobrovoljaca, snage za brzu mobilizaciju, počele su danas da raspoređuju trupe u pogonima zaduženim za preradu i izvoz nafte i gasa.

Iako je norveška vlada saopštila da nije upoznata ni sa kakvim konkretnim pretnjama naftnoj i gasnoj infrastrukturi, ipak je smatrala da je mudro da se pojača bezbednost i nastojala je da smiri zabrinutost među radnicima, navodi britanska agencija.

Portparol oružanih snaga odbio je da kaže koliko je vojnika raspoređeno, pozivajući se na zabrinutost o bezbednosti.

(Reuters, Tanjug) 

"U pravcu Nikolajeva sve je pod kontrolom, uprkos pokušajima ukronacista da probiju odbranu", napisao je Stremousov na Telegram kanalu.

Dodao je da su ukrajinske snage napredovale duž Dnjepra u pravcu Dudčana.

(iz.ru) 

Jedna žena je poginula u ukrajinskom granatiranju pograničnog sela Golovčino u ruskoj Belgorodskoj oblasti, izjavio je regionalni guverner te oblasti Vjačeslav Gladkov.

"Ukrajinske oružane snage granatirale su naše selo Golovčino. Jedna žena (48) je ubijena", objavio je Gladkov na Telegram kanalu, a prenela ruska agencija Tas.

Prema rečima regionalnog guvernera, informacije o žrtvama se još utvrđuju.

Kako je naveo, s obzirom na to da granate pogađaju centar sela, ima razaranja, tako da se sada  ide od kuće do kuće.

(Tanjug, Tas) 

Vojni komesar ruske oblasti Habarovsk smenjen je sa funkcije, nakon što je polovina novomobilisanih poslata kući, jer nisu ispunjavali potrebne uslove, izjavio je guverner ove oblasti Mihail Degtjarjev.

"Regionalni vojni oficir Jurij Sergejevič Lajko smenjen je danas sa funkcije. To ni na koji način neće uticati na izvršenje ciljeva koje je pred nas postavio predsednik Vladimir Putin. Radimo zajedno sa Ministarstvom odbrane, našom industrijom, organizacijama i svim relevantnim agencijama", rekao je Degtjarjev u video snimku objavljenom na Telegramu, a prenela agencija Tas.

Prema rečima guvernera, nekoliko hiljada stanovnika Habarovske oblasti je pozvano u okviru delimične vojne mobilizacije, ali je polovina vraćena kućama, jer nisu ispunjavali potrebne uslove.

U Rusiji je 21. septembra objavljena delimična mobilizacija, a saopšteno je da će biti mobilisano 300.000 ljudi.

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je juče da građani Rusije koji su mobilisani u okviru delimične mobilizacije prolaze borbenu obuku u centrima za obuku Ministarstva odbrane i na pozadinskim poligonima.

(Tanjug, Tas) 

Ukrajinske vlasti saopštile su da su jutros raketirani grad Zaporožje i dva sela u okolini tog grada, prenosi Unijan.

"Lansirano je oko deset raketa S-300. Uništeni su infrastrukturni objekti u regionalnom centru. Konkretno, uništen je rehabilitacioni centar u kome su studirala deca sa posebnim potrebama", objavio je na Telegramu Oleksandr Staruk iz regionalne vlasti Zaporoške oblasti.

Napomenuo je da se strahuje da ima žrtava, kao i da postoji rizik od ponovnih napada.

(Unian)