Kijev: Ruske snage digle u vazduh ključni most do Bahmuta; Naređena obavezna evakuacija civila iz Kupijanska

Ovo putovanje nije najavljeno iz bezbednosnih razloga, dodaje se u saopštenju.

Garlend je u Lvov stigao na poziv državnog tužioca Ukrajine, a zajedno sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim je učestvovao na konferenciji "Ujedinjeni za pravdu."

Zvaničnik Ministarstva pravde SAD je dodao da je Garlend "potvrdio našu odlučnost da se Rusija optuži za zločine počinjene u njenoj nepravednoj i ničim isprovociranoj invaziji na suverenu susednu zemlju".

(Ej-Bi-Si)

Glavna tema današnjeg sastanka predsednika SAD Džozefa Bajdena sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u Vašingtonu je situacija u Ukrajini.

Bajden i Šolc su se pre privatnog sastanka obratili medijima u Ovalnom kabinetu, prenosi Rojters.

"Napravili ste iskorak i vojno pomogli Ukrajinu. Pored vojne podrške, vaša moralna podrška Ukrajincima je bila i još uvek je apsolutna. Apsolutna ", saopštio je Bajden Šolcu u Ovalnom kabinetu, prenosi Si-En-En.

Bajden je dodao da "zna da je to bilo jako teško" za Nemačku.

Predsednik SAD je izjavio i da su njegova i Nemačka usklađene po pitanju Ukrajine, što čini NATO jačim, prenosi Rojters.

Šolc je izjavio da je veoma važno da se pošalje poruka da će saveznici nastaviti da podržavaju Ukrajinu "koliko god to bude potrebno i neohodno".

"Ovo je veoma, veoma važna godina zbog veoma opasne pretnje miru koja dolazi od invazije Rusije na Ukrajinu, i zaista je važno to da smo delovali zajedno, da smo se organizovali u korak i da smo učinili izvodljivim da možemo dati neophodna podrška Ukrajini za sve ovo vreme", rekao je Šolc.

Sekretarka za štampu Bele kuće Karina Žan-Pjer rekla je reporterima da je ovaj sastanak Bajdena i Šolca prilika da dva lidera porazgovaraju o koordinaciji po pitanju Ukrajine.

Ona je dodala i da "za sada nije primećeno da je Kina nešto uradila" po pitanju dostavljanja oružja Rusiji.

"Svaki iskorak Kine prema Rusiji znači da će Kina imati težu poziciju u odnosu na Evropu i druge zemlje sveta", zaključila je ona.

(Rojters, Si-En-En, Gardijan)

Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je pred sastanak sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom da su SAD i Nemačka usklađene po pitanju Ukrajine, što čini NATO jačim.

Šolc je izjavio da je veoma važno da se pošalje poruka da će saveznici nastaviti da podržavaju Ukrajinu.

Dva lidera su razgovarala u Ovalnom kabinetu pred privatni sastanak.

(Rojters)

Ambasador rusije u SAD Anatolij Antonov rekao je da su američke vlasti odgovorne za teroristički napad u Brjanskoj oblasti, jer su njegovi izvršioci inspirisani podrškom Ukrajine iz SAD.

"Vašington stoji iza leđa tih koji su pucali u civile, što znači da je on odgovoran za te zločine. Krv žrtava je već na rukama Sjedinjenih Država", rekao je Antonov novinarima, prenose RIA Novosti.

(Tanjug) 

Zvaničnik Evropske unije izjavio je danas da bi se smatralo apsolutnim prelaskom "crvene linije" ako bi Kina slala oružje Rusiji i da bi u tom slučaju EU odgovorila sankcijama prema Pekingu.

Komentari odražavaju izjave nemačkog kancelara Olafa Šolca, koji je juče upozorio Peking da ne pruža takvu pomoć Moskvi dok Rusija nastavlja da ratuje u Ukrajini.

"Ne isporučujte oružje agresoru Rusiji", rekao je Šolc.

On je to rekao u govoru u nemačkom parlamentu uoči sastanka sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom danas u Vašingtonu. Očekuje se da će dvojica lidera razgovarati na teme kao što su rat u Ukrajini i Kina. Kina je negirala bilo kakvu nameru da naoruža Rusiju, podseća britanska agencija.

(Rojters)

Sjedinjene Američke Države najavile su danas novu rundu vojne pomoći Ukrajini, u vrednosti od 400 miliona dolara.

Paket municije i druge vrste pomoći obezbeđen je na osnovu ovlašćenja američkog predsednika da povlači sredstva iz američkih rezervi, bez odobrenja Kongresa, izjavio je državni sekretar Antoni Blinken najavljujući pomoć.

"U skladu sa delegiranjem ovlašćenja predsednika Bajdena, odobravam 33. povlačenje američkog oružja i opreme za Ukrajinu od avgusta 2021, u vrednosti od 400 miliona dolara. Ovaj paket vojne pomoći uključuje više municije za HIMARS i haubice koje su obezbedile SAD, a koje Ukrajina efikasno koristi za odbranu, kao i municiju za borbena vozila pešadije Bredli, mostove za lansiranje oklopnih vozila, municiju i opremu za rušenje i drugo", rekao je Blinken.

SAD nastavljaju da ujedinjuju svet oko podrške Ukrajini u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta, rekao je Blinken i dodao, da dok Rusija ne okonča rat, SAD će nastaviti da pomaže Ukrajinu i jača njenu vojsku na bojnom polju, kako bi, naveo je, "Ukrajina bila u najjačoj mogućoj poziciji za pregovaračkim stolom".

(Rojters) 

Vrhovni sud Krima osudio je jednog građanina Sankt Peterburga na šest godina zatvora nakon što je proglašen krivim zbog izdaje jer je pokušao da prepliva od Krima ka Odesi i priključi se ukrajinskoj vojsci, saopštila je pres služba suda.

Prema navodima tužilaštva, 40-godišnji muškarac iz Sankt Peterburga se protivio ruskom napadu na Ukrajinu, pa je odlučio da ode u Ukrajinu kako bi učestvovao u neprijateljstvima na strani Oružanih snaga Ukrajine, navodi agencija RIA Novosti.

Da bi to uradio, optuženi je preko interneta kontaktirao predstavnike ukrajinske dobrovoljačke vojne jedinice, koja regrutuje Ruse i organizuje njihov odlazak u Ukrajinu.

Prvi pokušaj prelaska državne granice preko Brjanske oblasti bio mu je neuspešan. Tada mu je ponuđeno da do Ukrajine stigne morem preko Krima. Da bi sproveo ovaj plan, osuđeni je kupio ronilačko odelo, peraje, kompas, podvodnu baterijsku lampu i torbe od vodootporne tkanine.

U avgustu prošle godine stigao je na Krim, a zatim je krenuo da pliva Crnim morem u pravcu Odese. Njega je otkrio pogranični ruski brod 8. avgusta u blizini sela Olenevka na Krimu i tada je uhapšen.

Sud je radnje okrivljenog okvalifikovao kao pripremu za veleizdaju i ilegalni prelazak granice Ruske Federacije.

(Tanjug)

"Bahmut je praktično okružen Vagnerovim borcima, a ukrajinskim snagama je preostala samo jedna ruta", rekao je Prigožin u video snimku.

(Gardijan)

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova negirala je da je američki državni sekretar Entoni Blinken pokrenuo pitanje oslobađanja osuđenog Amerikanca Pola Vilana tokom razgovora sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom, na marginama sastanka ministara G20 u Indiji.

"Oh, kako je to interesantno. Proverila sam sa Sergejem Viktorovičem Lavrovom da vidim da li je Blinken pomenuo Vilana juče. Ispostavilo se da američki državni sekretar nije ni reč rekao. Sve što je juče saopštio Stejt department, da je Blinken izrazio zabrinutost oko situacije sa američkim državljanom, bila je laž. Neverovatno ponašanje američke administracije", poručila je Zaharova na svom Telegram nalogu, preneo je TASS.

Blinken je na konferenciji za novinare u četvrtak u Nju Delhiju rekao da je tražio od Lavrova da Moskva prihvati američki predlog o razmeni zatvorenika, kako bi se pustio Pol Vilan, osuđen u Rusiji za špijunažu.

"Punopravno članstvo naše zemlje u NATO-u je izvesna garancija naše bezbednosti. Ali, i to naglašavam, punopravno članstvo. Sada neki počinju da promovišu teze o nekakvoj mešavini, o nekakvom mekom ulasku i slično. U savremenom svetu to tako ne funkcioniše", objasnio je on u intervjuu za RBC-Ukrajina, prenosi Unian.

Garancija bezbednosti Ukrajine, prema rečima Danilova, na prvom mestu su Ukrajinci, Oružane snage Ukrajine i dostupnost savremenog naoružanja.

Početkom septembra, Ukrajina je podnela zahtev za ubrzano pridruživanje NATO-u .

Tada je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg napomenuo da odluku o pristupanju mora da odobri svih 30 zemalja članica bloka.

Predsednik Volodimir Zelenski rekao je da bi Ukrajina želela da ima bezbednosne garancije na putu ka NATO-u. Prema njegovim rečima, Ukrajina je već demonstrirala svoju moć na bojnom polju.

Nova uredba bi se odnosila na kompanije koje „krše svoje obaveze iz državnog ugovora, uključujući nepreduzimanje mera za garantovanje isporuke proizvodnje".

Uredba bi omogućila ministarstvu industrije da imenuje novog spoljnog administratora koji će preuzeti upravljanje takvim kompanijama.

Upitan da li bi moglo da se uvede vanredno stanje u određenim regionima Rusije, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je to prerogativ predsednika, ali nije rekao da li Putin planira takav potez.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj rekao je da je video "mali napredak" u diplomatiji sa Rusijom nakon sastanka ministara spoljnih poslova G20 industrijski najrazvijenijih zemalja u Nju Delhiju.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ostao je u prostoriji kada su zapadne zemlje kritikovale Rusiju, za razliku od poslednjeg sastanka ministara spoljnih poslova G20 na Baliju prošle godine, kada je izašao.

"Barem je ovaj put ostao i slušao. Ovo je malo poboljšanje, ali je važno. Mislim da je to bolje nego ništa", rekao je Borelj.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost je rekao da će se protiviti bilo kakvom pokušaju da se Rusija izbaci iz G20, jer "moramo da nastavimo da razgovaramo, ili da barem slušamo ako ne govorimo".

Ukrajinske vlasti naredile su obaveznu evakuaciju porodica i ugroženih stanovnika iz Kupijanska i susednih severoistočnih teritorija, zbog straha da će ruske snage ponovo zauzeti istočni grad i železničko čvorište na prvoj liniji fronta.

Ruske trupe su se povukle iz ključnih gradova u severoistočnom regionu Harkova, uključujući Kupijansk, a Ukrajina ga je ponovo zauzela prošlog septembra.

Teroristički napad u ruskoj Brjanskoj oblasti biće pažljivo istražen i biće preduzete sve neophodne preventivne mere da se takvi incidenti spreče u budućnosti, izjavio je portparol predsednika Rusije Vladimira Putina Dmitrij Peskov.

"Jučerašnji teroristički napad će svakako biti detaljno istražen, a mi ćemo preduzeti neophodne mere da sprečimo takve incidente u budućnosti", rekao je Peskov.

"Ukrajina nije umešana u unutrašnje sukobe u Ruskoj Federaciji", napisao je Podoljak.

Rusija je optužila ukrajinske snage za upad unutar svojih granica koji je Kremlj opisao kao terorizam, a ranije ove nedelje odbacila je Podoljakovo poricanje da je Ukrajina lansirala bespilotne letelice protiv ciljeva unutar Rusije.

(Gardijan)

Švajcarsko ministarstvo odbrane saopštilo je da je primilo zahtev svojih nemačkih kolega da dozvoli "Rajnmetalu AG" da nabavi neke od švajcarskih tenkova "leopard 2".

U zahtevu se navodi da tenkovi neće biti poslati u Ukrajinu, već da će se koristiti za popunjavanje praznina koje su nastale predajom "leoparda 2" od strane Nemačke i saveznika iz NATO-a i EU, rekao je portparol švajcarskog ministarstva.

Rusija tvrdi da Zapad stoji iza eksplozije na gasovodu "Severni tok" prošlog septembra.

(Rojters)

Ruske snage digle su tokom noći u vazduh ključni most koji povezuje opkoljeni grad Bahmut na istoku Ukrajine sa obližnjim selom Hromovo, saopštila je ukrajinska policija.

U gradu Kostjantinjivka se nadaju da će most biti popravljen u narednim danima, jer je reč o vitalnoj sponi za izvlačenje civila i dopremanje zaliha ukrajinskim snagama.

Bahmut je saobraćajno čvorište preko koga se ukrajinske trupe na istoku zemlje snabdevaju zalihama.

(Si-En-En)

Rusiji se ne može dozvoliti da nekažnjeno vodi rat, navodi se u saopštenju nakon sastanka američkog državnog sekretara Entonija Blinkena i šefova diplomatija Indije, Japana i Australije u Nju Delhiju.

Takozvana Kvad grupa takođe je ukazala da je pretnja Rusije o upotrebi nuklearnog oružja u Ukrajini nedopustiva.

"Ako nekažnjeno dozvolimo Rusiji da radi ono što radi u Ukrajini, onda je to poruka potencijalnim agresorima svuda da bi i oni mogli da se izvuku", rekao je Blinken.

Blinken se sastao sa kolegama iz Kvad grupe na marginama sastanka G20 u Nju Delhiju, gde su ministri spoljnih poslova razgovarali o ratu u Ukrajini, preneo je Rojters.

U svojoj izjavi, ministri Kvada su takođe osudili akcije kojima se poveĆavaju napetosti u Južnom kineskom moru i militarizacija te oblasti.

Naziv Kvad grupe je Kvadrilateralni bezbednosni dijalog, fokusiran na strateška pitanja u indo-pacifičkom regionu.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj pozvao je međunarodnu zajednicu da radi zajedno i ukazao da u trenutnoj situaciji niko ne bi smeo da ostane neutralan.

Blinken se sastao u četvrtak sa ruskim šefom diplomatije Sergejem Lavrovim prvi put od početka sukoba u Ukrajini i pozvao je Moskvu da okonča rat i poništi suspenziju  učešću u novom nuklearnom sporazumu START, rekao je visoki američki zvaničnik.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da su Lavrov i Blinken razgovarali manje od 10 minuta i da nije bilo nikakvih pregovora, javile su ruske novinske agencije.

Na sastanku G20, SAD i zemlje saveznice pozvale su na nastavak pritiska na Rusiju da okonča sukob, ali nije postignuta zajednička izjava o osudi Moskve zbog rata u Ukrajini zbog protivljenja Rusije i Kine.

(Tanjug) 

SAD će danas objaviti novi paket vojne pomoći Ukrajini vrednosti oko 400 miliona dolara, koji obuhvata uglavnom municiju, rekla su dva neimenovana zvaničnika.

Očekuje se da će pomoć Ukrajini biti glavna tema današnjeg sastanka američkog predsednika Džozefa Bajdena i nemačkog kancelara Olafa Šolca u Beloj kući, objavio je Rojters.

Izvori su naveli da novi paket američke pomoći Ukrajini sadrži više raketa GMLRS za HIMARS lansere, municiju za borbena vozila "bredli", kao i lansirne mostove oklopnih vozila.

Oprema će se finansirati iz predsedničkih sredstava ili će biti isporučena iz američkih zaliha bez odobrenja Kongresa kao odgovor na hitan slučaj, preneo je Rojters.

Portparol Bele kuće Džon Kirbi na brifingu prethodno nije saopštio vrednost novog paketa vojne pomoći Kijevu, navodeći da će više detalja biti objavljeno uskoro.