Када читате књигу, гледате филм или телевизијску серију, углавном брзо увиђате зашто између ликова ствари иду наопако.

„Зашто једноставно не буду искрени једни према другом?“, вичемо на екран док се протагонисти (поново) свађају због неспоразума који се потпуно могу избећи.

„Требало би да га остави“, кажемо, док гледамо девојку која трпи емоционално насилног дечка.

„Требало би само да каже шефу да се носи...“, инсистирамо када читамо о некоме ко даје све од себе на послу, а шеф наставља да га кињи.

Чињеница је да смо стручњаци када је у питању давање савета другим људима. Већина нас, на неком нивоу, зна шта је добро за људе. Знамо како треба да изгледа добар живот, наводи др Џони Томпсон, професор филозофије на Универзитету Оксфорд.

Сви знамо коју храну треба јести и које навике треба развијати. А опет слатко једемо брзу храну. Пријатељима говоримо да раде ствари које сами никада не радимо. Критикујемо ликове из серије што раде ствари које смо и сами управо урадили.

Зашто? Шта нам се то догоди када посматрамо своје понашање? Али ако желимо да будемо рационални и према својим проблемима, требало би да размотримо „Соломонов парадокс“, јер нам познавање његових тајни може помоћи да сами себи дамо користан животни савет, додаје професор.

Мудри краљ Соломон

Соломон је био библијски краљ најпознатији по својој мудрости, коју је добио директно од Бога. Можда једна од најпознатијих прича о његовој мудрости је прича о две жене које су дошле пред њега тврдећи да су мајке истог детета.

Пошто ниједан древни краљ не суди, а да нема и оружје при руци, краљ Соломон је извукао мач и рекао: „Преполовићу ово дете, тако да ћете обе имати по део.“ Ужаснута, права мајка је пала на колена, молећи да дете буде поштеђено и предато преваранткињи. Соломону је наравно ово био доказ ко је права мајка и доделио јој је дете. 

Иако је био познат као добар и мудар краљ, Соломон је у приватном животу правио грешку за грешком. Подигао је сина Ровоама који је постао један од најокрутнијих тирана забележених у Библији, који је Јудеју претворио у јаму гадости и греха. Како бележи Стари завет, Соломон је имао 700 жена и 300 конкубина и вероватно мноштво ванбрачне деце. Био је раскалашан и екстравагантан. Уз сву своју проницљивост када су у питању туђи проблеми, Соломон је био страшно кратковид када је у питању његов приватан живот.

„Соломонов парадокс“

Године 2014. рад психолога Игора Гросмана и Итана Кроса представио је концепт „Соломоновог парадокса“. Њихово истраживање је открило две ствари. Једна је била да људи „мудрије процењују... проблеме друге особе него своје“. Другим речима, постоји широко распрострањена друштвена когнитивна пристрасност која значи да смо много бољи у суочавању са животима и проблемима других људи него сопственим.

Друго, Гросман и Крос су приметили да када покушавамо да елиминишемо самопроцењивање – другим речима, када покушавамо да се дистанцирамо од сопствених проблема – некако смо много бољи у доношењу разумних одлука.

У свим истраживањима која су и касније доказала ове закључке (а доказано је изнова и изнова), у литератури се појављује дискусија о две различите врсте мудрости. С једне стране, имамо општу мудрост, за коју се каже да је међуљудска – између нас и друге особе. С друге стране, имамо личну мудрост, која је интраперсонална – између нас и наших сопствених проблема.

Постоји занимљива филозофска и научна дебата о односу између њих, напомиње професор Томпсон. Очигледно, постоје људи који су мудри у обе врсте. Краљ Соломон је, на пример, имао општу мудрост. Знамо и људе који су паметни и разумни, али ужасни у давању савета. Али који фактори повезују то двоје?

Разлика између опште и личне мудрости требало би да послужи као користан подсетник против напада ад хоминем (где критикујемо нечији карактер, а не његове идеје). На крају крајева, неко попут краља Соломона може бити веома мудар у одређеним стварима, али потпуна незналица у приватном животу. „Ради како ти кажем, а не како ја радим“ је логички валидна позиција. У ствари, према психолозима, оно што говоримо често је боље од онога што радимо.

Начини самодистанцирања

„Соломонов парадокс“ нас, дакле, учи да ако желимо себи да дамо добар савет, треба да направимо корак уназад. Ако желимо да направимо позитивне кораке у побољшању онога што јесмо, морамо да се односимо према сопственом животу као према ликовима у књизи. Ево три начина на која то можемо постићи.

Разговарај сам са собом

Вероватно ћете се у почетку осећати као идиот, каже професор Томпсон, па ћете желети да ово урадите сами и у безбедном простору где не постоји могућност да вас неко чује. Поставите празну столицу испред себе или се само погледајте у огледало... и разговарајте са собом.

Замислите да сте терапеут, а особа у огледалу је ваш клијент. Замислите да сте критичар, а празна столица је лик из филма. За почетак поставите два питања: „Зашто то радиш?" и „Шта можеш учинити да помогнеш себи?"

Водите дневник

За оне који имају ниску толеранцију на помало језиве подухвате и не могу овако да разговарају са собом, саветује се да воде дневник и бележе догађаје. Одвојте део дана и запишите шта се догодило током тог дана или недеље. Затим сачекајте извесно време и касније прочитајте оно што сте написали, као да читате књигу.

Шта бисте саветовали себи из онога што сте прочитали. Очигледно, ово неће решити тренутне проблеме – за ово је потребно време – али поновно читање дневника је често једнако важно као и само вођење.

Идентификујте се са неким другим

Питајте некога ко вас добро познаје – блиског рођака или најбољег пријатеља – шта мисле на кога највише личите. То може бити лик из телевизијске серије, историјска личност или чак неко од познаника или рођака. Затим покушајте да научите што више о тој особи и видите који бисте јој савет дали.

Размотрите шта је ишло добро у њиховим животима, а шта им је кренуло по злу. Очигледно, не постоје две особе које су потпуно исте, али ова врста идентификације у трећем лицу је често корисна техника дистанцирања.

Дакле, какву врсту мудрости имате? Да ли сте, лично, веома разумни али дајете ужасне савете, или сте више као краљ Соломон – стручњак када су у питању други, али тотални промашај када сте у питању ви сами?