Родитељство је нешто што захтева одређене вештине, напомиње Смиљана Грујић, психолог и психотерапеут, Фондација „Новак Ђоковић“, и захтева одређену зрелост родитеља. Те вештине родитељи обично немају и зато је добро да кроз различите врсте едукација савладавају те вештине.

„Као што да бисмо возили кола треба да идемо у ауто-школу, исто тако се и родитељске вештине уче. А то је оно што је добра вест за све родитеље“, наглашава Грујићева.

Јелена Ђоковић, глобална директорка Фондације „Новак Ђоковић“, наглашава да је темом родитељства почела да се бави и пре него што је постала мајка и увек је мислила да зато што се бавила едукацијом и теоријом, да ће јој улога родитеља бити спонтана и лака.

„Међутим, када сам постала родитељ, онда сам схватила да ме и живот учи, а не само књиге“, напомиње Јелена Ђоковић.

„Када се Стефан родио правили смо се као да се ништа није променило“

Признаје да јој је највећи изазов био то што су се она и Новак претварали као да се ништа није променило, с обзиром на то да је његова каријера била у пуном јеку, а циљеви и амбиције прилично високи.

„И ми смо се претварали да једна мала беба може све то да испрати, и ми са њом, и да то неће ништа битно променити наш ритам путовања, логистике и свега што иде уз професионални спорт. Међутим, потпуно нас је пореметило. Додуше, ја сам преузела доста на себе да бих Новака растеретила. Имала сам помоћ, срећом, и морам да признам да је те Стефанове прве године Новак био непобедив и завршио је као први на свету, тако да је закључио да то нама лако иде, али већ она друга година је била она када сам ја рекла, 'Ја не могу више, ово је много напорно'“, признаје Јелена Ђоковић.

Данас јој је много лакше, што због едукације, помоћи родитеља, што због тога што је Новак такав партнер те пуно љубави добијају и деца и она од њега сваки пут када су заједно.

Повезаност између родитеља и деце у раном детињству је вакцина за ментално здравље деце

Онлајн „Школа родитељства“ Фондације „Новак Ђоковић“ већ је припремила 14 видеа са разоворима о родитељству који су Јелена Ђоковић и Смиљана Грујић обавиле током пандемије.

„Некако смо створили ту заједницу родитеља који су једва чекали да им омогућимо приступ тим видеима и стално су нас питали, и сада смо јако срећни што смо у прилици да им то омогућимо", додаје Јелена Ђоковић.

Теме су у почетку саме бирале, али после тога су родитељи предлагали теме. Публику јесу углавном чиниле маме, али је било пар очева који су проблеме са којима се суочавају износили на врло искрен и отворен начин.

Тате јесу веома важне у подизању деце, али не треба обесхрабрити једнородитељске породице, напомиње Грујићева. За децу су битне брижне одрасле особе.

Какав је Новак као тата

„Била сам прилично изненађена како се он тако добро прилагодио с обзиром на то да је један потпуно посвећени професионалац који се до најситнијих детаља бави својом каријером која траје већ деценијама. Онда када је постао отац како је он то успешно успео да пресели и у те пелене, па да проходамо... Између осталог, сада са нашом ћерком је јако близак. Мислим да је тај однос између тате и ћерке баш видљив у нашој кући. Стефан и ја имамо посебну везу, али Тара и Новак... И много сам срећна што је баш он мој партнер животни и што је родитељ са мном“, открива Јелена Ђоковић.

Додаје да доста разговарају о свом родитељству и да Новак прочита књиге које је и она прочитала, а затим разговарају о њима.

Родитељи имају решење

Јелена Ђоковић је иначе и сертификовани тренер за родитеље јер је прошла школу познате др Шефали Цабари. Напомиње да се родитељи обично жале на децу, а у ствари су родитељи ти који виде проблем и који имају решења и да само треба да радимо на себи.

Смиљана Грујић истиче да: „Родитељство захтева капацитет за промену из тренутка у тренутак. И зато то није лака ствар. Родитеље ме питају много тога. Од тога – да ли ударити дете и шта после тога, до тога како правити добре интеракције са децом.“

Јелена наводи да је и тон којим се обраћамо деци много битан, наводећи да је недавно имала ситуацију када је желела да њен син Стефан крене из куће одмах, али је он слагао коцке и није желео да крене. У том тренутку је  мислила да му говори све што треба како би он кренуо, али је приметила да је то говорила тоном који ни њој није пријао.

После тога, када је Стефан кренуо на спавање, она му се извинила што је таквим тоном са њим разговарала и објаснила му да је она у том тренутку журила, јер су је други људи чекали, а он није желео да крене.

Прича о родитељству је увек прича о родитељима, а не о деци

Психолог Смиљана Грујић истиче да на овом примеру можемо видети колико је важно да родитељи разумеју шта је то што у дететовом понашању изазива негативну емоцију код родитеља.

„Треба да се запитамо шта је мени сада важно, да ли ми је битно да мој син буде посвећен и да када ради нешто уради то до краја или ми је важно да уради оно што ја од њега у овом тренутку тражим. Родитељи треба да имају свест да они увек могу да 'натерају' дете да оно уради оно што родитељ жели, али питање је шта тиме добијамо. Дугорочно за развој деце то није добро. Родитељи морају да буду власници свог гласа. Некада јако добро са децом искомуницирамо, али глас нам говори да ми деци наређујемо, а то онда не допире до дечјег срца. Зато је важно да будемо повезани са собом и да родитељи раде на себи. То није претеривање, то је данас неопходно.“

Прича о родитељству увек је прича о родитељима, а не о деци. Грујић истиче да су родитељи ти који су донели одлуку да имају децу и све што они ураде утицаће на малишане, од тога шта родитељи раде зависи у ком смеру ће се дете развијати, да ли ће бити срећно и задовољно или несрећно.

Јелена Ђоковић је навела да воли што је у родитељству реч о родитељима и што родитељи имају сву контролу да промене начин обраћања и опхођења према деци и онда могу увидети и те најбоље промене код њих. Она је то, додаје, применила у свом животу и доживела је велико олакшање.