Комплет лепиња је специјалитет западне Србије. У њој су искључиво домаћи састојци, чак и лепиња мора бити направљена у „домаћој радиности“ и у томе јесте чар, напомиње Катарина Петровић.

„Пече се у оним старинским, зиданим пећима и то да буду букова дрва, јер се каже да су најукусније лепиње када се пеку на букова дрва. А чувена породица из Ужица која је направила комплет лепињу, њихови потомци и они који су наследили њихов посао, сигурно жале што нису то заштитили као свој лични бренд. Али и овако су много допринели српској гастрономији тиме што су шездесетих година прошлог века направили ту чувену комплет лепињу“, додаје гошћа Јутарњег програма.

Лепиња се засече по хоризонтали са благим удубљењем према средини, тако да буде отприлике као посуда, а горњи део као поклопац. Доњи део се премаже старијим кајмаком. Јаје се умути и прелије преко кајмака. Затим се доњи део лепиње стави у загрејану пећницу и пече око 10 минута (зависно од тога да ли волите решију лепињу). Поклопац се стави у пећницу непосредно пред извлачење лепиње да се загреје. Након печења, лепиња се извади из пећнице и прелије загрејаним претопом, било јагњећим или свињским.

„Данас се практикује и да се дода мало пршуте или различитих прилога. Лепиња се једе прстима, тако што се тим хрскавим поклопцем вади сочни део из лепиње. Наравно, замасте се и прсти, и брада, и све, али се ужива у томе“, наглашава Петровићева.

На листи Тејст атласа су се нашли и пљескавица и ајвар. Када је пљескавица у питању, њен квалитет углавном зависи од роштиљ-мајстора који углавном крију своје тајне састојке. Такође, напомиње Катарина Петровић, јако је важан и начин термичке обраде.

Кухиња у Србији се доста разликује по регионима. Војвођани воле масно и слатко, на југу воле љуто, а у источној Србији специјалитете од сира и сушеног воћа, на пример.

„Ми смо у суштини мала земља, али на пример, исто јело у два различита града се различито зове. Исто се припрема, само су нијансе у питању, међутим, у Војводини се углавном већина ствари заснивала на пецивима и тестима, јер се у тим крајевима углавном гајила пшеница. Тако да у зависности од поднебља се развијала и гастрономија. Напретком технологије дошло је до неких измена, што многи сматрају скрнављењем традиције, али у данашње време, ми гастрономади и савремени кувари, све ћемо живо да помешамо. Волим да комбинујем и правим Србију у малом на својој трпези“, наглашава Катарина Петровић.

Некада се храна припремала „по осећају“, данас је све то постало скоро наука, али ипак је искуство најважније, закључује гошћа Јутарњег програма.