Ако волите велике и раскошне биљке, а почтник сте, монстера делициозна је одличан избор. Формира крупне, срцолике и велике листове, који су цели док су млади, а како старе, добијају рупице и зарезе.

„То је ботанички нама интересантно зато што ти листови подсећају да су сложени по типу. Међутим, то су прости листови који су секундарно направили ове рупе програмираном некрозом ткива. Тако да је она направила намерно ове рупице на својим листовима. Зашто је монстера то урадила? Прво да се врло лако одупре снази ветра, а друго, да кишне капи које падају лако оду са листова“, објашњава др Милан Гавриловић, научни сарадник на Биолошком факултету Универзитета у Београду.

„Има јако изражен коренов системи да се јако брзо шири. Не захтевају никакве специјалне услове. Оно што је интересантно код њих је да могу да успевају у полусеновитим деловима стана или само да нису на директном сунцу. Заливање је умерено једном у две недеље. Док су мале, најбоље их је туширати, и најлакше, и најзахвалније. Међутим, кад имате џина од биљке то није баш тако једноставно, просто да се биљка не би оштетила. Онда пређете слобдно влажним сунђером по површини листа, а земљу залијете“, саветује Јелица Спасојевић.

Уколико приметите да су листови почели да жуте, престаните са заливањем док се земља скроз не осуши.

„Најсигурнији начин да проверите да ли је биљци потребна вода је да ставите прст и да проверите скроз доле испод да ли је земља сува. Ако је сува залите, ако и мало има влаге боље не. Највише собних биљака увене због вишка воде, а не због мањка“, напомиње Спасојевићева.

„Осетљива је на трипсе и на биљне ваши тако да је потребно да погледамо да ли се формирају ти инсекти, које можемо механички или некиим инсектицидом одстранити. Међутим, то су све једноставни проблеми у погледу одржавања“, додаје др Милан Гавриловић.

Монстера расте као повијуша, обавија се око стабала других биљака да би допрла до светлости па њено стабло у природном станишту може достићи висину и од 20. У кућним условима можемо је гајити уз неки ослонац, на пример, штап обавијен кокосовим влакнима који подсећа на кору дрвета из њеног природног станишта, а можемо је пустити да се сама шири уколико има простора.

„Што се тиче гајења у летњим условима, увек је добра ствар већину собних биљака изнети на неку терасу, али не на директно сунце и не на ветровитно место. Мора бити неко заклоњено, ушушканије место да би оне могле да опстану. Идеална температура за њих је око 18 до 23 степена. Биљку је лако ожилити. Ставимо у чашу с водом, оставимо да пусти изданке, и ставимо у квалитетну земљу. Неопходна је прихрана за лисно декоративне биљке“, наводи Јелица Спасојевић.

„Монстера на природним стаништима цвета после три до четири године. Формира, као и сви представници из ове фамилије, једну цваст која је облика клипа, подсећа мало на цваст кукуруза обавијену спатом, једним заштитиним листом крем беле боје. Цветови ће након опрашивања формирати плодове који су сочни по типу бобице и они сазревају доста споро. Треба отприлике око годину дана да би плодови били зрели“, објашњава биолог.

Једино што није отровно код монстере су плодови који када су потпуно зрели могу да се једу. Како додаје др Милан Гавриловић, укус подсећа на ананас. Зато је и названа монстера делициоза (укусна).

Монстере ретко цветају код нас. Када је пресађујемо, битно је да у земљу додамо мало тресета и перлита да би задржао влагу и био растресит, да вода може лепо да отиче. Пресађује се сваке три до четири године.

Постоји неколико варијатета монстере. Неки су захтевнији за гајење, поред делициозе, уз већу негу, у нашим крајевима успева и „манки лиф“ (мајмунски лист).

Пошто расте у тропским пределима Мексика и Панаме, потребно јој је орошавање, најбоље одстојалом водом или кишницом.