Постоји ли веза између екрана, књиге и кратковидости

Не изненађује да постоје истраживања која су дошла до закључка да се код деце која проводе више времена над књигом или пред екраном, чешће јавља кратковидост од оних који то не чине.

И не само то. Одувек се полазило од претпоставке како је кратковидост и ношење наочара директно повезано упрвао са претераним визуелним напором. Тако су некада људи који носе наочаре сматрани веома образованим или страственим читаоцима књига.

Пошто смо последњих година читање са папира заменили електронским екранима, просто смо одговорност пребацили са једног кривца на другог. Међутим, ова дуго претпостављена директна веза није научно доказана.

Иако се сматра да је то тачно због хипотезе о корелацији/узрочности, важно је бити опрезан са овим паралелама, пошто корелација не подразумева увек узрочност, напомиње офталмолог професорка Кончи Лијо са Универзитета у Саламанки.

Тајлер Виген, правник са Харварда, одлично објашњава како корелација не подразумева узрочност. На својој веб-страници Spurious Correlations, он већ годинама спроводи статистички експеримент са произвољним подацима добијеним из различитих извора – подацима који када се преклапају на графиконима стварају неке од најзанимљивијих корелација.

На пример, може се закључити из података да је између 2000. и 2009. године постојала корелација између повећања потрошње сира по глави становника и смртних случајева узрокованих заплитањем у постељину. Звучи апсурдно, зар не?

Оно што је сигурно, јесте да је пораст случајева кратковидости стваран и да се не може у потпуности објаснити генетским факторима. Стога је неопходно сагледати факторе животне средине.

Саучесник – али не и главни кривац

Да ли су екрани – односно њихова прекомерна употреба – узрок кратковидости? Најновије студије показују да они нису директно одговорни.

Кратковидост, која представља тешкоћу фокусирања на удаљене објекте, јавља се када је очна јабучица предугачка у односу на моћ фокусирања рожњаче и сочива ока. Ово доводи до тога да се светлосни зраци усмеравају до тачке испред мрежњаче.

Такође смо кратковиди када су рожњача, сочиво или обоје превише закривљени за дужину наше очне јабучице. У неким случајевима, сви ови фактори се јављају истовремено.

Ове аномалије се исправљају сочивима која преносе светлосне информације у задњи део нашег ока.

Процес који изазива кратковидост није у потпуности познат, али зна се да како би се вид правилно развијао, морамо вежбати гледање на близину и на даљину.

У том смислу, чини се логичним сумњати да континуирано излагање екранима од раног детињства у време када око још увек сазрева може погодовати развоју вида блиских објеката, науштрб вида на даљину. Међутим, нема довољно података да би се закључило да ово узрокује појаву кратковидости.

Замор очију

Нико не спори да прекомерна употреба екрана изазива „замор очију“", познат и као „компјутерски синдром“, који изазива црвенило, пецкање и свраб очију, суве очи (или обрнуто, стално сузење), главобољу итд. То се дешава јер када се гледамо у екран, мање трепћемо (несвесно), дуго или из неодговарајућег угла гледамо у одређену тачку и излажемо се претераном осветљењу које допире са ових уређаја.

Шта можемо да учинимо да се боримо против тога?

Не мучите се са филтерима плаве светлости – који су неправедно проглашени као корисни. Најбоља препорука за смањење знакова умора очију је да често трепћете и правите паузе по правилу 20/20/20. Другим речима, сваких 20 минута направите паузу од 20 секунди и погледајте (и покушајте да се фокусирате на) објекат удаљен шест метара.

Ако гледате кроз прозор и објекат је осветљен, још боље. Зашто је важна светлост? Јер се сумња да је један од могућих криваца за развој кратковидости недостатак светлости.

Недостатак светлости

Заиста, доказано је да су деца која много читају, било на папиру или на дигиталном екрану генерално мање изложена сунчевој светлости током дана. А недавно је показано да постоји веза између кратковидости и недостатка сунчеве светлости.

Чини се да би сунчево зрачење (нарочито високоенергетско зрачење, као што је плава и љубичаста светлост) стимулисало ослобађање допамина од стране амакриних ћелија мрежњаче (друга врста ћелија осим фоторецептора). Ово би инхибирало раст ока, избегавајући типично издужење које доводи до кратковидости.

Постоје и експериментални докази који показују да код различитих животињских врста, укључујући мајмуне, излагање високоенергетској љубичастој светлости може заштитити од кратковидости.

Укратко, сви знаци указују на то да ни књиге ни електронски уређаји нису директно криви за пораст кратковидости широм света. Они су само постали саучесници у овом феномену држећи децу даље од сунчеве светлости.