За културне садржаје немамо времена, али и интересовања

Истраживања која спроводи Завод за проучавање културног развитка трају преко 55 година колико и постоји ова установа. Тако да и поред тога што последњи резултати показују да културне активности нису у првих пет када је у питању начин како проводимо слободно време, гошћа Јутарњег програма, др Јелена Ђорђевић, наводи да у ствари, у последњих десет година бележимо раст на свим пољима.

Истраживањем је било обухваћено 1.520 испитаника са целе територије Србије који су одговарали на питања колико посећују различита културна дешавања – колико посећују библиотеке, музеје, позоришта....

„Према нашим подацима, најпосећенији су концерти. Тачније, 68 одсто грађана се одлучује за посету неком концерту. На следећем месту су биоскопи, 63 одсто грађана. Ту се бележи и највећи раст у протеклих десет година, од 30 посто, а тако је и са културно-историјским споменицима, где се 59 одсто грађана одлучује за посету културно-историјском споменику или археолошком налазишту“, истиче Ђорђевићева.

Разлике између градских и руралних средина су приметне и нису занемарљиве, напомиње гошћа Јутарњег програма. У руралним срединама културна партиципација је везана за библиотеке, домове културе и њима свакако недостају садржаји. Наравно, у градовима је понуда већа, али резултати говоре да се грађани Србије најмање жале на недостатак избора или лошу понуду културних садржаја.

„Истраживање показује да су највећи разлози зашто грађани не посећују културне догађаје, недостатак времена и интересовања. Због недостатка времена позоришта не посећује 38 одсто грађана, такође исти проценат музеје и галерије. Али недостатак интересовања је можда и већи. За музеје или галерије 31 одсто, за концерте класичне музике 53 одсто“, наводи др Јелена Ђорђевић.

Дубинско истраживање је показало да када су у питању тинејџери, који су најкритичнија група у погледу културне партиципације, културне институције би требало да се више окрену њима кроз неке интересантне форме, преко интернета кроз блоговске и инфлуенсерске сфере.

„Постоје добри примери, попут Галерије Матице српске која допушта деци и тинејџерима да они креирају садржаје за њих и њихове вршњаке“, додаје Ђорђевићева.

Ако је за утеху, Србија не заостаје по овим параметрима у односу на земље у региону, Европи и свету.

Завод за проучавање културног развитка је урадио и истраживање о култури приступачности. Истраживање је спроведено на 126 музеја и галерија у Србији које је показало колико су приступачни особама са инвалидитетом.

Нажалост, ту подаци нису тако добри јер више од 70 одсто музеја и галерија у Србији није довољно приступачно особама са инвалидитетом, наглашава др ЈеленаЂорђевић из Завода за проучавање културног развитка.