Читај ми!

Моја деца, твоја деца, наша деца – може ли тaква веза да функционише као на филму

Планирате заједнички живот, али ваш партнер и ви нисте „сами“, ту су и деца из претходне везе или брака. Зашто је, и да ли је заиста толико тешко победити предрасуде и искушења која такав однос носи, говори породични психотерапеут Љиљана Филиповић.

Код нас је културолошки и даље развод као и поновно ступање у брак унапред осуђено на пропаст, наглашава гошћа Јутарњег програма, породични психотерапеут Љиљана Филиповић. Ту се говори о улози очуха, односно маћехе, што се готово увек посматра у негативном контексту.

„Још у бајкама су оцењени као зла маћеха и зли очух. Међутим, није увек тако. Некада и очух и маћеха могу бити бољи родитељи него биолошки. То чак не зависи ни од тога да ли су они претходно имали искуства у подизању деце. Ако улазе у брак са особом која има децу, то је потпуно зависно од њиховог личног потенцијала за родитељство, а не од претходног искуства“, напомиње терапеут.

Није никакво искушење нити катастрофа ако се после првог уђе у други брак. Чак може бити и зрелији и бољи избор партнера него што је био први, јер се нешто научило из претходних искустава или грешака.

„Имам пример дечака коме је очух био омиљенији родитељ и од његове биолошке мајке. Биолошки отац је био далеко, дете са њим готово уопште није имало контакт. Они су добили заједничко дете, девојчицу, и све се савршено уклопило. Ништа се није пореметило. Они су и дан-данас у врло складним односима“, наводи гошћа Јутарњег програма.

Најважније је припремити дете на нову ситуацију

Улазак у други брак са децом из претходног тежи је уколико су у питању старија деца, посебно адолесценти. Адолесценти знају да буду и љубоморни, и посесивни, и да не прихватају да отац или мајка имају новог партнера. Могу да праве велике проблеме, напомиње терапеут. Дешава се и да одбаце родитеља, само зато што има новог партнера.

Када су млађа деца у питању, она се много лакше прилагођавају.

„Много зависи и од тога да ли се о томе причало с децом. Оба родитеља треба да причају с децом о разлозима развода, али да имају јединствене приче. Уколико свако прича своју причу, дете је између њих поцепано јер воли и једног и другог родитеља. Ако је много мало дете, оно не може да процени чија прича је океј, а чија није. Оно се цепа између родитеља и не зна како да састави ту нову причу“, објашњава Филиповићева.

Када се појави и трећа особа, то је за децу још више збуњујуће и јако је битно како се та трећа особа уводи у причу. Она би требало постепено да се уводи у причу и никако не би требало да замењује биолошког родитеља, истиче терапеут. Биолошки родитељ и даље остаје „главни“ родитељ, и овај други који улази у причу не може да има доминантну улогу.

„Он или она само подржавају улогу биолошког родитеља, не треба да је опструирају, већ да подржавају ауторитет биолошке мајке или биолошког оца.“

Ту такозвану трећу особу треба постепено уводити у причу. Организовати заједничке активности како би се постепено упознавала деца с њом, док дете ту особу не прихвати. Онда тек касније, када се то све заврши, ући у заједнички живот.

Моја деца, твоја деца

„Уколико оба партнера која имају децу из претходног брака улазе у везу то још више компликује ситуацију и ту треба бити још опрезнији у припремању деце за прихватање новонастале ситуације. Заправо, то је, како кажемо ми породични терапеути, дупла транзиција и треба деци објаснити како ће изгледати организација породичног живота, како ће они сада сви заједно функционисати, како ће се договарати“, наводи Филиповићева.

Деци је најважније да не изгубе статус код свог родитеља, да не буду занемарена, али је важно и да их не занемарују ни очух или маћеха.

„Има случајева да дете одбија и децу и другог партнера свога родитеља, и то упорно. У неким ситуацијама то је јако тешко да се промени и деца одбијају да се промене чак иако се према њима опходе позитивно и подстицајно. То може трајати годинама“, напомиње терапеут.

Уколико се догоди тако нешто, најбоље је обратити се породичном психотерапеуту. Срећом, ниво свести о потреби одласка код терапеута се повећала, напомиње Филиповићева, међутим, једино што није добро је то што људи долазе тек онда када проблем ескалира, уместо да дођу раније да се проблем превенира. Међутим, обично дођу када „проблем вришти“ и када не знају више шта ће, истиче породични психотерапеут Љиљана Филиповић.

број коментара 0 Пошаљи коментар