Где се чува хербаријум са примерцима винове лозе старим два века

У 18. веку, словачки ботаничар, професор и директор Калровачке гимназије Андрија Волни саставио је хербаријум са сто двадесет пет листова винове лозе. Хербаријум представља праву драгоценост јер је мало након његовог настанка паразит филоксера, који је случајно доспео у Европу, уништио многе аутохтоне сорте винове лозе широм Старог континента.

Хербаријум данас може да послужи нашој науци да из њега извуче ДНК материјал те проучи, па чак и обнови, старе сорте винове лозе Србије.

„Хербаријум винових лоза који се чува у Карловачкој гимназији је друга најстарија колекција у свету која је до данас сачувана са виновим лозама, међутим оно што је посебна интересантност збирке јесу сачувани гроздови, испресовани цели гроздови. Осим листова и гроздова сачувана су семена, и ова семена ће дефинитивно бити један од важних доказа за упоређење сорти које имамо данас, које смо имали пре 200 година или можда ако будемо имали среће да пронађемо неко зрно грозда старо 500, 600, 700 година такође ово семе може да буде референтно за упоређивање", рекла је научни сарадник на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду Милица Рат.

Хербаријум садржи и податке који доста говоре о историји виноградарства на простору Србије. Посебну пажњу привлаче картице писане на неколико језика којима се говорило на простору Фрушке Горе пре два века.

„То су заправо језици који нама откривају пуно о томе, не само које сорте имамо већ како се тада говорило. Са друге стране смо сазнали са ових етикета и која су бурад коришћена за производњу вина у том периоду. С обзиром да имамо мало писаних докумената који о овоме говоре ови писани документи у хербаријуму апсолутно дају посебан допринос за будући развој воћарства и виноградарства у Србији", додала је Милица Рат.

„Оно што нам је била највећа жеља и што се већ делом остварило јесте да покажемо овим истраживањем да постоје сорте које до сада нису потврђене у свету, да се крију међу овом хербарским колекцијама а да се неке заправо налазе и данас у виноградима на подручју Србије и то је заправо онај неки циљ који је можда важан људима, да покажемо колико је развој виноградарства и винарства у Србији одувек био на високом нивоу и да заправо Србија може да понуди квалитетна и много важније разнолика вина", истакла је научни сарадник Милица Рат.

Хербаријум винових лоза који се чува у Карловачкој гимназији је друга најстарија колекција у свету која је до данас сачувана.