Четири године живота у логору само је ојачало љубав доктора Љубомира и његове жене Босиљке

„Мило моје женче, примио сам твоје одговоре од 25. и 28. септембра, а за пакет сам те већ известио. Немој, Луле, да се жалостиш због тога што многе твоје познанице које су имале срећу као Јелица, да им мужеви не допадну ропства, сад уживају. Даће Бог па ћеш и ти бити срећна и пресрећна када нам се ја вратим, а теши се сада, да је ово искушење које нас је снашло, нашу љубав и међусобно разумевање само још више појачало.“

Писао је у лето 1941. године, из немачког логора Оснабрик код Дортмунда, доктор Љубомир Јовановић, супрузи Босиљки у Београд.

Као припадник војске Краљевине Југославије, међу првима је одведен у заробљеништво Трећег рајха, у чијим су логорима били поред српских, и пољски, француски, белгијски, совјетски и амерички војни заробљеници.

За четири године супрузи је послао 181 писмо. Прва је писао на немачком, а када је прешао у логор Сталаг, на територији данашње Пољске, на српском, мало латиницом, мало ћирилицом.

„Можемо пратити један живот и једну везу током тих бурних времена, како се човек, тадашњи лекар и официр војске Краљевине Југославије осећао у заточеништву, које су га мисли опседале, какви су били услови живота у заробљеничким логорима, чему се надао, како је преживљавао и тако даље. То пружа једну потпуно другу слику нацистичких логора“, објашњава Бојан Арбутина, кустос Музеја жртава геноцида.

Пошто су прошла проверу аутентичности, писма су откупљена и налазе се у Музеју жртава геноцида.

„Она ће након тога бити анализирана, да видимо детаљно који се људи пИзгледа ми да је клупко почело да се одмотава, зато и тамо треба да сте до крајности стрпљиви и потпуно мирниомињу и каква су та дешавања била у логору и тако даље. Након тога, она ће бити похрањена у фондове и збирке Музеја жртава геноцида и на крају дигитализована и биће доступна за ширу јавност“, додаје Арбутина.

На основу писама, познато је да је Босиљка живела прво у Вардарској 2, па у Јужном булевару. Последње писмо Љубомир је написао 30. септембра 1944. године. Судећи по печату америчке војске, доктор Љуба је у логору дочекао ослобођење.

„Изгледа ми да је клупко почело да се одмотава, зато и тамо треба да сте до крајности стрпљиви и потпуно мирни.“