Када су у питању познате јавне личности, средње године више нису оно што су некад биле. Магазин Пипл је прошле године радосно известио да су ликови у наставку серије Секс и град, И баш тако, истих година (у просеку 55) као јунакиње ситкома из средине осамдесетих, Златне девојке. Како је то могуће, пита се Анита Чаудари, колумнисткиња Гардијана.

Популарни налог на Твитеру, „Мелдру Поинт“, има једини циљ да промовише људе који су достигли године колико је имао глумац Ричард Вилсон када се појавио у првој епизоди серије Једном ногом у гробу (One Foot in the Grave), односно 19.537 дана. Тешко је поверовати, али ове 53 и по године имају и Џеј Ло, Рене Зелвегер, Кејт Бланчет, Едвард Нортон, Ајс Кјуб, Метју Пери...

Када се улази у средње године

Некада су 40 година биле ознака за средњу животну доб, али сада није лако постићи консензус о томе када средње године почињу и шта оне представљају. Колинсов речник енглеског језика средње године дефинише као „период живота када више нисте млади, али још нисте стари“. Енциклопедија Британика каже да је то период између 40 и 60 година. У међувремену, истраживање ЈуГова из 2018. показало је да се већина Британаца старости између 40 и 64 године сматра средовечним – али и 44 одсто људи старости између 65 и 69 година.

Средње године су некада имале одређену сврху, време које је нудило стабилност и континуитет који је произашао из радног века. Данас, није само запослење нешто што је несигурно, већ и само занимање. Истраживање Института за будућност је показало да ће 2030. године постојати 85 одсто занимања која данас још увек не постоје.

„Ово је некада била фаза у којој се успоравало и уживало у животу“, каже Џулија Буено, терапеуткиња и ауторка књиге Сви су критичари. „Мислим да средње године одражавају да још увек имаш живот у себи и улажеш последњу енергију. Али такође, неки људи осећају притисак да се поново осмисле, да изгледају фантастично, да не успоравају и не старе грациозно. Постоји притисак да ставите ретинол на лице, или да избришете или префарбате сивило. Није вам дозвољено да будете само сиви – то мора бити гламурозно.“

Животна фаза или особина

Буено ради са многим женама које су постале мајке у својим четрдесетим, чак и педесетим годинама, и сматра да је ово још једна важна промена. „Имати новорођенче у наручју потпуно избацује идеју о средњим годинама из главе.“

Сама фраза „средње доба“ може изазвати јако негативне реакције. Четрдесетдеветогодишња Роз Колтарт, води посао са некретнинама у Единбургу и похађа мастер студије. „Појам средње године чини да се осећате мало за..бано. Термин 'средина' је некако труо. Ко жели да буде просечан? Ниси више млад, али ниси ни симпатични старац коме ће уступити место у аутобусу. Ипак, средње године су заправо фантастично место за боравак. Једино је лош однос према њима депресиван.“

Колтартова ипак није типичан пример средовечне жене. „Немам мужа. Немам децу. Међутим постоји притисак да се ускладимо са животним циклусом у складу са годинама које имамо.“

Истина је да су у прошлости средње године биле повезане са одређеним низом животних околности – хипотеком, супружником, децом, косилицом. Али за многе, ове животне фазе се дешавају касније, ако се уопште и десе. Сигурно се они који имају 40 година и нису још увек купили ни намештај не осећају као да су у средњим годинама.

Менопауза као прекретница

Приче које причамо о одређеном добу су моћне јер одражавају шта се од нас очекује и шта нам предстоји. Шерон Блеки, психолог и аутор књиге Hagitude: Reimagining the Second Half of Life, каже да се последњих година, барем за жене, дискусија померила тако да је менопауза засенила средње године као значајан прелазни период. „Занимљива ствар је да се менопауза може десити у различитим годинама – средином четрдесетих, средином педесетих и касније.“

Блекијва примећује да је фолклорно виђење вештица, иако изгледа као оличење страха од старења, заправо позитиван архетип. „Вешица је жена, од менопаузе па надаље, коју не дефинише однос према било коме другом. Оне нису нечија мајка или ћерка или жена; оне имају своју моћ, свој начин постојања у свету. Постоји слобода да не припадате никоме што им омогућава да се остваре у свету.“

Ова теорија делује утешно, али тешко да је сви тако доживљавају. Довољно је видети лавину љутитих коментара на Мадонине глатке образе на додели Гремија, како би схватили да још увек постоји широко распрострањен страх од тога како се жене односе према процесу старења.

А шта је са мушкарцима?

У прошлости, мушка криза средњих година имала је утабани низ клишеа, од црвеног „ферарија“ или „Харли-Дејвидсона“, до млађе жене. Да ли су ови стереотипи још увек релевантни? Чини се да се ових дана овај термин више повезује са анксиозношћу, депресијом и потрагом за смислом него са потрагом за кожним панталонама.

„Иако мушкарци не доживљавају исту катаклизмичну физичку промену као жене у средњим годинама, многи мушкарци са којима разговарам пролазе кроз значајну психолошку промену око 50. године, што може бити праћено сличним осећајем туге и губитка који жене осећају када пролазе кроз менопаузу“, каже Блеки. „Карл Јунг је теоретисао да је прва половина живота била рад у спољном свету, развој вашег идентитета, каријере и породице. Он је на другу половину живота гледао као на окретање ка унутра, тражење смисла, духовног или другог.“

За многе мушкарце, мање езотеричан начин решавања егзистенцијалног страха је да се подвргну мазохистичком фитнес режиму. Ипак, иако је ово генерално здрава ствар, тело не лаже.

Да ли су године само број

И ту лежи проблем са свом нашом менталном гимнастиком „године су само број“. Одбацивање средњих година је утешно јер ако се никада не суочимо са тим да будемо у средини, никада нећемо морати да размишљамо о крају, то јест док не будемо принуђени.

Како наводи колумнисткиња Гардијана, један њен добар пријатељ је недавно напунио 60 година и своје искуство је описао као „изненадни пљусак хладне воде када се нађете суочени са терминима као што су 'геријатрија' и 'старији' и осећате се потпуно одвојено од било каквог стварног осећаја шта значи ваше биолошко доба, осим почетка физичког трошења и губљења вида.“

Грубо буђење је у великој мери узроковано, како је рекао, зато што „када дођемо до својих педесетих, заваравамо се да је то само последњи дах раних четрдесетих, што уопште није тако.“

Чаудари додаје да ниједна особа са којом је разговарала није била срећна што је у средњим годинама. Али некада се на овај термин гледало као на стање, а не као особину. Особа је била средовечна јер је то била фаза живота, а не етикета за некреативну, досадну или непродуктивну особу.

Да ли сви махнито покушавамо да спречимо неизбежно?