Европска унија почетком године одобрила је продају кућних зрикаваца и ларви буба брашнара за људску исхрану. Још осам врста инсеката чека на одобрење.

Онима који се питају каквог су укуса ови специјалитети, нутриционисткиња Сања Ћирић поручује да печени цврчци подсећају на орашасте плодове.

Није реч о новини јер у 113 земаља широм света, највише у Азији, Африци и Јужној Америци то је стандардан начин исхране.

„На основу дугогодишњих истраживања које је спровела Европска Унија, дошло се до закључка да су поједини инсекти веома хранљиви за нашу популацију“, каже Ћирићева и додаје да се 2.000 врста инсеката може употребљавати у људској исхрани.

Као и код било које друге намирнице намењене за исхрану људи, и овде постоји низ безбедносних провера и по питању квалитета и квантитета, енергетског састава и уопште састава производа.

Инсекти су специфични јер се према користима које можемо имати од конзумирања могу поредити и са намирницама биљног и животињског порекла и то по енергетским вредностима, по садржају беланчевина, масти, угљених хидрата, па чак и витамина.

„Велики удео беланчевина имају – од 62 до 82 процента, што је више него поједине намирнице животињског порекла. Имају добре масти – од 10 до 30 одсто добрих масти, за разлику од оних животињских. Лако су пробављиви – од 77 до 96 одсто се лакше варе него месо“, објашњава нутриционисткиња.

Замена за месо 

Према њеним речима, кључ је у балансираној исхрани, а да су инсекти једна врста замене за месо.

„Код нас су у порасту хроничне незаразне болести које су условљене неправилном исхраном и баш конзумацијом веће количине меса и масноћа. Ово је добра замена за месо која се може додавати у месо као и соја за прављење бургера, али се може додавати и у хлеб, кондиторске производе, пиво...“, навела је Ћирићева.

Постоје протоколи за количину коју је безбедно унети у организам на основу узраста. Такође, инсекти могу да изазову алергијске реакције, па се онима који имају алергију на морске плодове не препоручује конзумирање.

Хоћемо ли икада прихватити инсекте као храну? 

У појединим европским земљама већ се могу купити свежи, смрзнути, сушени инсекти, као и брашно и други производи од њих.

Истраживања показују да је код нас само 10 одсто грађана спремно да инсекте уврсти у исхрану.

„Кад кажемо инсекти, то није примамљиво. Ми нисмо навикли, то није наша традиционална исхрана, али с обзиром на то да све напредује, већ смо мало отворенији и за неке друге типове неконвенционалне исхране – хроно исхрана, детоксикација. Можда временом дозволимо себи да пробамо“, закључила је Сања Ћирић.