Oči u oči sa orangutanom u džungli Bornea

Zamislite da orangutan od nekoliko desetina kilograma izvodi akrobacije sa drveta - tik iznad vaše glave. Ništa čudno, ako se nalazite u džungli. Ženka na koju smo naleteli, buduća mama, je u skoku sa stabla na stablo - žurila na ručak. Sveža voćka čeka je svakog dana na istom mestu - u Nacionalnom parku Tanđung Puting.

Do njega smo stigli na tradicionalnom brodu klotok, koji pravo iz luke u Javanskom moru, rekom Sakonjer, uplovljava u džunglu Kalimantana, indonežanskog dela ostrva Borneo.

Usred džungle postavljene su stanice za hranjenje. Na njima jednom dnevno orangutane čeka siguran obrok. Na tri stanice ih pored ručka čeka i publika, jer je to atrakcija zbog koje turisti širom sveta dolaze na Borneo.

"Tu možemo videti orangutane, ali i poneku divlju svinju koja je došla na hranilište da se počasti ostacima kora od banana. Na ovo hranilište je dolazio i jedan gibon po imenu Bob. Bob je jedan od divljih gibona koji se rodio u Kampu Liki. Dobro se slaže sa orangutanima. Ponekad pokuša da otme bananu iz ruku mladih orangutana. Tada se mladi orangutan prilično naljuti i pokuša da uhvati Boba, ali se to nikad ne desi", prepričava nam Džefri, diplomirani ekonomista koji skoro šest godina radi kao turistički vodič u džungli.

Šta ako napadnu 

Našu ekipu na stanici Kamp Liki, gde je pre više od 50 godina započelo istraživanje orangutana u prirodnom staništu, sačekalo je nekoliko orangutana, među kojima i jedna beba.

Bob nije bio tu, ali jeste "džangl čiken", tj. kokoška iz džungle, koja je, kao i mi, držala odstojanje - jer šta ako orangutan napadne?

"Oni nisu grabljivci, povučeni su i dobroćudni", umiruje nas turistički vodič Arif, po profesiji biolog.

Objašnjava da orangutani nisu pretnja za čoveka, ali da neka pravila moraju da se poštuju.

"Oni su veliki i snažni. Odrasli mužjak je osam puta jači od čoveka, a ženka četiri puta. Zato uvek moramo biti na odstojanju... Na tlu su sporiji od nas, na drveću bi bilo drugačije....", ističe turistički vodič Arif, inače biolog.

O bezbednosti posetilaca ali i orangutana brinu rendžeri, koji žive u kućici nadomak stanice. Oni čuvaju i serviraju hranu i staraju se da turisti ne uznemire kraljeve ove džungle.

Čim stignete na stanicu, odmah vas upozore - držite odstojanje od pet metara, nemojte im davati hranu i ne koristite blic kada ih fotografišete. Nemojte ništa jesti i piti pred njima, jer bi to bilo započinjanje sukoba.

Za razliku od Svete šume na Baliju, gde majmuni turistima skaču na glavu i poziraju za selfi, sa orangutanima na Borneu je druženje na daljinu.

Kad orangutan ukrade klotok

Dva sata posmatranja orangutana koji se smenjuju za trpezom - proleti. Nakon toga, vodiči brzinski pakuju stvari jer se žuri na klotok. Arif nas upozorava da bismo mogli da ostanemo bez broda.

"Mnogo puta, kad sam radio u istraživačkoj stanici, orangutan dođe i ukrade hranu ili nam čak ukrade čamac. Zamislite samo - zakačimo mali čamac konopcem i vežemo posebnim čvorom, a on ga odveže i koristeći ruke, odvesla na drugu stranu reke. Ali uvek zaborave da ga privežu na drugoj strani. Turisti nam onda viču da nam je čamac sto metara od mesta gde smo ga ostavili", priča nam Arif kroz smeh.

Naglašava da je reč o veoma pametnim životinjama, te da se njihova inteligencija može porediti sa inteligencijom petogodišnjeg deteta.

Ipak, vodiči priznaju da se ne plaše da ćemo ostati bez prevoznog sredstva i da postoji drugi razlog zbog kojeg žurimo na brod.

"U kasno popodne majmuni dolaze do obale reke, gde će prenoćiti. To znači i da je to najbolja prilika za nas kao posetioce da ih posmatramo duž toka reke. To je stvarno sjajno", kaže Džefri.

U to smo se i sami uverili.

Nonšalantno šuškanje među krošnjama signal je za putnike da napregnu oči i u gustoj šumi pronađu narandžasto krzno.

I da uživaju u prizoru.

Gotovo poslednja kuća na svetu 

Borneo je treće ostrvo po veličini na svetu i gotovo poslednje mesto na kojem orangutani žive u prirodnom staništu.

Na celom ostrvu koje Indonezija deli sa Malezijom i Brunejom živi 61.000 orangutan. Reč je o ugroženoj vrsti. Ima ih još na Sumatri, ali pet puta manje.

Nacionalni park Tanđung Puting od 1971. godine čuva ovu vrstu od izumiranja.

"Doktorka Berute Galdikas provela je više stotina sati proučavajući orangutane u divljini... Radila je sa ministrom šumarstva kako bi se zaštitili mladi orangutani, siročići, i kako bi ih poslali u rehabilitacioni centar. Kad bi se oporavili, prepoznavali su hranu iz prirode i ponašali se prirodnije. Vraćani su u džunglu, u svoje prirodno stanište", kaže Arif.

Od početka ovog projekta u divljini su rođene tri generacije orangutana.

"To je neverovatna činjenica, jer u divljini orangutani prežive sedam, osam godina, a ovde je reč o tri generacije", ponosno objašnjava.

Šumskom čoveku ljudi oteli kuću

Nacionalni park se prostire na više od 400 hiljada hektara tropske šume - sa desne strane reke. Sa leve strane je šumoviti pojas znatno uži.

"Zemljište na levoj obali reke Kanan pripada zajednici. Na njemu se nalaze plantaže uljanih palmi, ta oblast se razvija, dosta se gradi i ljudi se bave poljoprivredom. Orangutani žive u preostalom delu šume", kaže Arif.

Na levoj strani reke se pak češće može videti orangutan - ne zato što ih tamo ima više, već zato što žive na znatno manjem prostoru. Ne umeju da plivaju, pa ne mogu da pređu reku i dođu do nacionalnog parka. Osuđeni su na skučeni prostor.

To je i najveći problem za ove životinja. Njihovo stanište nestaje - seku se šume i niču fabrike i plantaže.

"Potrebna nam je bolja zakonska regulativa kako bi majmuni i ostale divlje životinje bile najveći prioritet u budućnosti. Nije potrebno samo nahraniti narod i zaraditi, već moramo sačuvati šume i biodiverzitet", poručuje Arif.

Gradeći gnezdo, okresuju drveće - i stvara se novi život

Na obnovi šume nesvesno rade i orangutani - nagoveštava to i značenje njihovog imena -"šumski čovek" (oran - čovek; hutan - šuma, na indonežanskom).

"Oni svoja gnezda grade iznova svakog dana, a to je istovremeno i jedini čovekoliki majmun koji ih gradi da bi u njima spavao. Za gradnju koriste granje i lišće koje kidaju. Tako nastane mesto u krošnji kroz koje se sunce probija do tla, pa iz semenja koje na njega padne raste novo drveće. Čak ga i rasprše... Pored semenki koje padaju na zemlju, ove životinje praktično okrešu drveće dok prave gnezda i pomažu rast mladica proređujući krošnje i omogućavajući da sunčeva svetlost stigne do tla. To je izuzetno važno za ekologiju", ističe Arif.

Njihov opstanak predstavlja zalog za budućnost. Kao i ovo parče džungle u Nacionalnom parku Tanđung Puting, gde 6.000 jedinki stvara novi dom za buduće generacije.

Da bi taj broj znatno porastao - potrebno je da im i kuća bude veća.

"Neke nevladine organizacije, kao što je Međunarodna organizacija za zaštitu orangutana, ali i lokalne organizacije kao što je Zeleni tim i neke druge, pokušavaju da kupe zemljište kako bi ono bilo u vlasništvu i bezbedno za divlje životinje. Ali to je veoma teško jer je oblast vrlo velika", ističe Arif.

Zato je neophodna pomoć države. Ljudi koji rade ovde voleli bi da se nacionalni park proširi ili da zemljište dobije status zaštićenog područja. Tako bi se ne samo sačuvalo, već i uvećalo nacionalno bogatstvo Indonezije, ali i bogatstvo cele planete.