I bi karneval – Patra u ritmu sambe, ali i „Kalašnjikova“

Za razliku od ostalih grčkih gradova na moru, koji svoj vrhunac doživljavaju tokom letnje sezone, Patra je najživlja u februaru, kada se oboji karnevalskim bojama i u nju pohrle desetine hiljada ljudi na feštu kojoj nema kraja.

Patranski karneval je kulturna manifestacija sa gotovo dvesta godina dugom tradicijom i ponos prestonice Peloponeza i trećeg po veličini grada u zemlji.

Tri godine korona je mrsila račune i karneval nije održavan uopšte, ili je obeležen samo simbolično. Zato je ovogodišnji zablistao u punom sjaju.

Sezona karnevala ovde počinje uvek 17. januara, a završava se na Čisti ponedeljak, prvi dan uskršnjeg posta, koji je u Grčkoj neradni dan. Ali glavni događaji, koji izvuku nepreglednu masu ljudi na ulice, osim Dečje parade, pretposlednjeg vikenda, su noćna parada Nihterini Podarati, u poslednju subotu i spektakularna Grand parada (kakvu god da vam je asocijaciju ovaj naziv izazvao), u nedelju, poslednjeg dana karnevala.

Za stanovnike Patre se zna – uoči poslednjeg karnevalskog vikenda automobile zabetonirajte tamo gde su, a u provod idite peške, jer u toj karnevalskoj ludnici kolima nema mrdanja.

Na dvema paradama, kao u slavna vremena pre korone, centralnim gradskim ulicama prodefilovalo je tridesetak hiljada učesnika u više od 200 tematski kostimiranih grupa, koje su se više od tri i po sata smenjivale pred hiljadama posetilaca.

Registracija učesnika neophodna je mesecima unapred. Broj učesnika u jednoj grupi limitiran je na 300, a na celoj paradi na 35.000!

Novi atraktivni šareni kostimi šiveni su u umetničkim radionicama, čiji su kreatori pustili mašti na volju. U moru preovlađujućih tradicionalnih karnevalskih motiva, našla se i poneka društveno angažovana ili politička poruka, poput one protiv nasilja nad ženama ili asocijacija na korupcionaški skandal trenutno najnepopularnije Grkinje, evrofunkcionerke Eve Kaili.

Uz miris suvlakija koji se okretao na roštilju na svakom ćošku i potoke pića, najčešće lokalnog patranskog jakog desertnog vina Mavrodafne, koje se nudilo na sve strane, đuskalo se neumorno uz tradicionalnu karnevalsku muziku, brazilsku sambu, latino i italijanske hitove i popularnu grčku prigodnu pesmu Patrino karnavali.

Karneval je bio nalik jednoj grupnoj antistres terapiji, pun pesme, igre, radosti i veselja, truba, pištaljki...

Manifestacija na kojoj je svako mogao da bude ono što želi i da se ponaša kako hoće. Komšinicu sam svaki dan viđala drugačije maskiranu. Ovo joj je, kaže, jedinstvena prilika da svakog dana bude druga osoba.

Da ne protekne sve samo u latinoameričkim ritmovima, pobrinuo se i Goran Bregović, koji je, sa svojim Orkestrom za svadbe i sahrane, u petak uveče zagrejao publiku na centralnom gradskom trgu, koja je veselo cupkala uz trubače i prepoznatljivi Kalašnjikov.

Fešta je završena u nedelju uveče tradicionalnim spaljivanjem kralja karnevala uz koncert i spektakularni vatromet na patranskoj rivi. Zbog neopisive gužve, ogromna većina ljudi ovaj događaj je pratila iz daleka ili sa terasa svojih domova.

Posle je nastavljeno slavlje na ulicama grada, koji je ličio na jednu ogromnu rejv žurku mase ljudi koja je pulsirala kao u transu u ritmu zaglušujuće muzike.

I bi karneval, a potom osvanu i ponedeljak.

Uz blagi mamurluk od Mavrodafnea, otrežnjenje, oslobađanje od grešnih misli i mrsne hrane i uz tradicionalnu „kulumu“, porodični piknik, koji izmami u prirodu ljude širom Grčke. Za „kulumu“ se posebno priprema „lagana“ – tradicionalna tanka pogača, uz ribu i druge posne specijalitete, a običaj je i jedna kod nas pomalo zaboravljena aktivnost, puštanje zmaja.

Tako se i ovog ponedeljka nebo nad Patrom šarenilo od veselih papirnih zmajeva koji su izvlačili osmehe dece, ali i svih onih koji su to ostali u duši.