Drugi po veličini grad i najveća luka Norveške smešten je na jugozapadu zemlje, pomalo uvučen u razuđenu i fjordovima usečenu obalu Severnog mora i okružen sa sedam brda čiji se snežni vrhovi po kišnom danu gube u magli.

Upravo takav je i bio dan kada smo ga nakratko posetili, došavši iz Osla jednom od najlepših pruga u Evropi, Bergenskom železnicom.

Zbog burne klime i blizine okeana zovu ga i „gradom vetrova“, ali je poznat i po svojoj lepoti, istoriji i kulturi.

Bio je trgovačka Meka od davnina, o čemu svedoče Hanzeatski muzej i kvart Brigen, živopisni niz šarenih drvenih kućica trouglastih krovova, koje su nekada služile za skladištenje žitarica i ribe kojima se trgovalo, a danas su lokalitet pod zaštitom Uneska i najfotogeničnije obeležje grada.

Hanzeatska liga, savez trgovačkih cehova, koji je imao monopol na trgovinu u baltičkom regionu i severu Evrope, postojao je punih 400 godina, od sredine 14. veka.

Crkva svete Marije, podignuta sredinom 12. veka, najstarija je građevina u Bergenu i primer romaničke arhitekture.

U blizini je i kula Rozenkranc, sivo zdanje uz obalu, iz 13. veka, koje važi za najvažniji renesansni spomenik u Norveškoj.

Bila je rezidencija i kraljeva i guvernera, preživela vekove, dansku vlast, a onda je 1944. gotovo uništena kada je teretni brod koji je prevozio eksploziv, odleteo u vazduh u njenoj neposrednoj blizini i srušio gornje spratove.

Kula je obnovljena i rekonstruisana 60-tih godina prošlog veka.

U luci je smeštena i čuvena ulična riblja pijaca Fisketorget, gde pod tendama ili s nogu mogu i da se degustiraju razni sveži specijaliteti iz mora, doduše, za naše prilike, po paprenim cenama.

Najposećenija je otvorena pijaca u Norveškoj. Za one sa još dubljim džepom tu je i moderno zatvoreno pijačno zdanje prepuno lepih i luksuznih ribljih restorana, sa impresivnim asortimanom morskih plodova i još impresivnijim cenama. Hobotnica, primera radi, košta 110 evra po kilogramu.

Sa plafona vise reprezentativni primerci sušenog bakalara, uobičajena poslastica Badnjeg dana.

Glavna crkva u Bergenu je katedrala svetog Olafa, inicijalno sagrađena u 12. veku, ali obnavljana u međuvremenu nebrojeno puta. Kao da je „tera maler“, crkva je čak pet puta izgorela u požaru, a u 17. veku ju je pogodilo i topovsko đule, koje se do danas čuva u spomen na bitku kod Vogena. Ipak, opstala je već skoro 900 godina.

U Bergenu se rodio i najveći norveški kompozitor, „Šopen severa“, Edvard Grig. Kuća u kojoj je živeo pretvorena je u muzej i sačuvana u izvornom obliku, a na imanju je i kripta sa njegovom urnom. Koliko je za života bio popularan svedoči i činjenica da je sahrani 1907. godine prisustvovalo gotovo 40000 ljudi.

Priznajem da kulturu nekog grada merim činjenicom ima li svoju zgradu opere, kakva je, koliko dugu tradiciju ima... Bergen je, sa svoje dve operske kuće, apsolutno prošao test.

Ukoliko je lepo vreme, u Bergenu se može uživati u vožnji uspinjačom ili vozićem do obližnjih brda, sa kojih se pruža predivan panoramski pogled na grad.

Ako ste ovde više dana, ne smete propustiti obilaske nekih od najlepših norveških fjordova, jer Bergen se nalazi u samom srcu najvećih prirodnih atrakcija Skandinavije.

Smešten nedaleko od Sognefjorda i Hardangerfjorda, ovaj grad je najbolja polazna tačka za istraživanje nekih od najreprezentativnijih bisera prirode koje sever Starog kontinenta može da ponudi.