Kolja

Nikola Kolja Milunović je aktivan na umetničkoj sceni od šezdesetih godina prošlog veka, a u njegovom razuđenom opusu su rane skulpture konjanika, projekti za spomenike u prostoru, objekti, instalacije, crteži i objekti brodova - gradova... Kao kakav alhemičar istraživao je jezičke modele i materijale, arhetipsko i vizionarsko, a uzori su bili antička Grčka, Egipat, ahajska skulptura - istakla je svojevremeno Ljiljana Ćinkul, likovni kritičar u tekstu u dnevnom listu Politika (2016).

Promene motiva, izraza, formi i sadržaja mogu se pratiti u njegovom opusu dugom preko pet decenija. Ipak, za samog autora crtež je bio osnova svega, pa i zamena za nerealizovanu veliku skulpturu. Značajna faza crteža i objekata brodova - gradova,tvrđava, skeleta i njihove neobične, fantasmagorične vizure, obeležilo je njegovo stvaralaštvo u osamdesetim godinama. Otkuda motiv broda i njegova metaforičnost? Iz porodičnog bagaža sećanja pominje se da je prvo izvorište inspiracije bio očev atelje koji je više ličio na ribarsku konobu, nego na umetničku radionicu.

Milunovićevoj kreativnoj energiji bili su bliski i projekti svojevrsne sinteze arhitekture i skulpture. Tokom devedesetih je gotovo zanemeo radeći tvrđave koje jesu-nisu brodovi polumakete-poluskulpture-poluarhitekture. Kolja Milunović se čuvao „hladne" produkcije. Verovao je od mladosti da je „skulptura-monolog sa samim sobom, jer sve ostalo je besmisleno".

Milutin Dedić, u listuDanas (2016), u tekstu pod nazivom "Koljini brodovi i sad plove kroz san" zapaža da Koljini brodovi nisu zavisili od konkretnih morskih uslova. On ih je tako konstruisao da i sad plove nezavisno od toga da li je more mirno ili nije.

Nikola Kusovac ističe da je Kolja bio jedna kompleksna ličnost, vajar i crtač, ali i šarmantan sin velikog čoveka, koji je od svog oca Mila Milunovića poneo sve ono što se samo genetski može naslediti. Bio je Milov produžetak, ali na svoj autentičan način, negujući moderna shvatanja umetnosti.

Profesor emeritus arhitekta Brana Mitrović o Kolji kaže" Njegov vajarski postupak je neraskidivo sadejstvo skulpture i arhitekture sa izvanrednim osećanjem prostora. Kolja je sudbinski razumeo prostor, takoje i živeo: „robinzonski" u širokom otvorenom ambijentu, gde se prepliću i život i rad i druženja... Govorio je „ja sam čovek otvorenog prostora - to je moj ambijent".

Lakoća kojom je Kolja radio, crtežom, vajanjem ili majstorskim umećenjem finalizacije su dar samo retkih.

Kolja je jedini naš umetnik koji je stvarao dela mimo teorijske, ideološke, estetičke, reformističke, revolucionarne, prevratničke, društveno angažovane, profitabilne i politički obojene premise, tvrdi Đorđe Kadijević i postavlja pitanje dajući odgovor: Pa šta je onda bio? Anarhista, jeretički bakunjinac, fanatik apstinencijalnog podvižništva? Ne, ne, ništa od toga. Kolja je bio nedužni, bezazleni realista. Vajao je,,ono što mu dođe'', bez pitanja zašto, čemu, za koga. Dune mu da izvaja konja. I izvaja ga - eno ga sad na travnjaku aranđelovačkog parka skulpture. A sve vreme mašta o brodovima. Da, baš je voleo lađe. Pa onda tornjeve, vavilonske kule, tvrđave, čitave gradove.

Niko nije mogao ni da sluti šta će Kolja sledeće napraviti, pa ni on sam. A opet, uvek je   znao šta radi. Znao je da u kratkom stroju stoje jedno uz drugo stvarnost i umetnost. I to je znao, da stvarnost ne mari za umetnost, a da umetnost stvarnosti ne duguje ništa. Samo u takvom odnosu realnost može izgledati umetnička a umetnost realna, zaključuje Kadijević u tekstu za katalog izložbe u Galeriji RTS.

Peđa Milosavljević povodom izložbe Kolje Milunovića "Prolaz" u Kulturnom centru Beograda 1980. Godine naglašava da kao vajar Milunović odabira mnoštvo predmeta geometrijskog sklopa da izrazi ono što bi nazvao sredinom za koju je vezan i ličnim iskustvom i kao naslednik kulture kojoj pripada. U oba slučaja vreme sve objedinjuje sivilom prašine, a prostor udaljenim tragovima suton i zvezde koje nestaju ili se gase...

Petar Popović u tekstu pod naslovom "Koljini brodovi, ili o graditelju vanserijske flote" naglašava da crtež, kako ga je shvatao čudesno daroviti KoljaMilunović, mogućnost je nadilaženja stvarnosti u jeziku likovnosti. Posle velikih stvaralačkih postignuća u oblasti skulpture svoje kreativne snage angažovao je ka slikarstvu i vremenom postao naš najznačajniji portretista brodova. Osvojio je poziciju poslednjeg graditelja plovila iz snova sve tražeći mirne horizonte za lađe bez sidra kako bi svedočio o uzburkanosti svog vremena.

U  intervjuu datom dnevnom listu "Politika" (intervju„Dijalog sa brodovima i morem"Politika 2009. B. Lijeskić)  Kolja Milunović kaže:  A u životu treba pokušati da se napravi podvig. Mora,  takođe,  da postoji i skepsa prema obilju života. Imperije su relativne, propale su mnoge civilizacije. Tih oscilacija čovek mora da bude svestan. A,  gde je tu nada?  U mladima koji dolaze sa fantastičnom energijom...

 Ovde možete pogledati/preuzeti katalog izložbe